Порекло презимена, село (Нови) Сип (Кладово)

13. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Сип (Нови Сип), општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Novi-Sip

Напомена: Ово село је потопљено због изградње ХЕ „Ђердап“ 1 и 2. Основано је насеље Нови Сип 1979. године. У овом тексту су подаци о селу Сип, пре потапања.

Положај села.

Ово село је поред Дунава, између Давидовца, Петровог Села и Текије. Земљиште је стрмо и врло неравно. Од самога Дунава почињу уске и високе терасе изнад којих је површ Мироч. Река Косовица је дубоко усекла корито и земљиште јако издробило. Куће су на најнижој тераси и допиру до Дунава а неколико их је са леве стране Косовице.

Воде.

У селу се употребљава вода из три безимана извора. Многе куће узимају воду из бунара а за неке потребе се копају извори у песку поред Дунава.

Земље и шуме.

Земље је врло неподесна за обрађивање, па је земљорадња сасвим незнатна. И привредне прилике су уопште неповољне. Многе шуме су за време Великог рата посечене. Њиве, ливаде и шуме су на местима: Караташ, Сељиште, Пољане (Поене), Грапчин Луг (Лунка), Вељково Поље, Драгич, Чука (Чока), Мало Поље и Кулмја. Утрина је поред Дунава а шуме на местима: Змирјак, Миљештево, Присоје (Фаца Мирешти), Косовичино Осоје (Дос Косовица) и Приод.

Тип села.

Сип је село збијеног типа, јер се неким кућама додирују стрехе. Највећи размак између кућа је 10 метара. Село је подељено на два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће различитих родова јаче измешане.
Гробље је не брежуљку, јужно од села.

Име селу.

Име селу је постало, кажу, по томе што је некада река Косовица наносима засипала село. Друго мишљење је да је настало од речи „сљп“, што значи песак. А оно је дошло од песковитог земљишта на коме је раније било село.

Старине у селу.

У Сељишту је најпре било село и ту су ископане опеке остале од „Лаћина“. Старо гробље (Морминц Батрњ) је из времена када је село било у Сељишту.

Писани трагови о селу у прошлости.

Сип је старије насееље. На Лангеровој карти Sip је забележен као паланка а на карти „Темишварски Банат“ обележен је под истим именом. Сип је 1736. године имао 40 кућа а 1783. године „6-8 турских и 10 влашких“ кућа. Село Sip забележено је и на Вајнгартеновој карти. Село Сип је 1846. године имало 63; 1866-84 а 1924. године 134 куће.

Постанак села и порекло становништва.

Предање о оснивању села није очувано. Село је најпре било у Сељишту па је пре 200 година обновљено на садашњем месту, када се повратило избегло становништво из „Влашке“. Последње деценије прошлог, 19. века, тадашњи сеоски свештеник Петар Милошевић говорио је да су оснивачи Сипа у Селишту били пореклом „од Шаре“, одакле су испред Турака добегли до Дунава а доцније прешли на његову други страну. Када је турска власт и тамо успостављена они су се повратили и у овом заклоњеном и шљунковитом крају обновили Сип.
Најпре се повратило неколико породица и, како су се преко Дунава задржале кратко време, очувале су и све одлике њихових предака. Доцније су се повратиле и остале породице, али су оне већ биле доста „повлашене“. Досељавањем нових „влашких и повлашених“ породица и прве су се „повлашавале“, али су задржале своја стара презимена. Дедови данашњих стараца још су знали да причају о старој српској прошлости. У ове „повлашене“ или из „Влашке“ дошле родове спадају следећи родови:

-Томићи и Маринковићи, Никољдан, су један род.
-Благојевићи, Јовањдан.
-Кленцоешти, Никољдан.
-Жанешти и Кршобешти, Аранђеловдан, су један род.
-Кречешти, Митровдан.
-Медуцешти (Јонцићи и Драмађешти), Аранђеловдан.
-Дуцешти, Стевањдан.
-Дуранешти, Никољдан.
-Скаулешти, Св.Петка.
-Карабешти и Наумашешти, Аранђеловдан, су један род.
-Брендићи (Брендешти), Аранђеловдан.
Чукундедови су им дошли из „Влашке“.
-Добрићи, Св. Петка. Чукундед се доселио из Баната.
-Калинешти, Св. Петка, су из Слатине у Крајини.

Родови досељени у 19. веку:

-Букукешти, Никољдан. Прадед се преселио са Голог Брда (Ђал Голи) у Текији.
-Ђилешти (Савићи), Аранђеловдан. Дед дошао из Адакала, где је био „пандур“.
-Брнајешти, Јовањдан, су из Жидоштице у Румунији.
-Микулешти (Дамитријевићи), Св.Петка. Дед је од „Унгурјана“ у Великој Каменици.
-Жујанешти, Никољдан. Дед се доселио али не знају одакле.
-Бугарешти, Јовањдан. Дед је дошао из Неготина.
-Грабовчани, Јовањдан. Отац старцу од 80 година је од Суђешта у Грабовици.
-Паринешти, Св. Петка, су из Велике Каменице.
-Куркани, Св.Петка, су од Фасујешта у Давидовцу.
-Буракешти, Јовањдан, су од истоименог рода у Кладушници.
-Барбулешти, Св. Петка. Отац је из Гура Ваја преко Дунава.
-Колцићи, Аранђеловдан, су из Грабовице и;
-Туфани, Св. Јован, су из Кладушнице. Оба претходна рода су из „Влашке“.

Заветина је на Петровдан, а црква слави Никољдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.