Poreklo prezimena, selo Zasada (Bileća)

Poreklo stanovništva sela Zasada, opština Bileća. Prema istraživanju “Dabarsko Polje u Hercegovini” Petra Šobajića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Zahvata dugačku uzanu zaravan ispod Crnog Osoja, a iznad polja. Ovo je jedno od najvećih sela u Dabru, a deli se u tri kraja: Pogledala, Zasada i Ugarci (Ugarci su ispod Gradine sa 9 kuća: Vujovića 5, Popadića 2 i Milićevića 2).

Po selu ima mnogo omeđina od ranijih naselja. Nazivi su: Denjovina, Ćumurovina, Gradina, Badžalovina, Kućetine, Grebala, Rajkovica (glavica), Rađenica, Barjamov Do, Brajanovac (do), Meteriz, Dubaja (čatrnja), Dodajglas (brdo).

Najstariji su u selu:

Milićevići 2 k., doselili se pre kuge iz Zvijerine, slave Nikoljdan. J. Dedijer saopštava da su Milićevići vrlo razgranata porodica, koja sačinjava veći deo stanovništva u Bilećkoj i Zvjerinjskoj opštini, a da je ima mnogo rasute po selima Bilećkog i Nevesinjskog kotara. Po jednom kazivanju potiču od nekog bana Budeča, koji je živeo u Bileći pred dolazak Turaka; a po drugom, da su od njegove kćeri. Po saopštenju A. Luburića, on je ispitivanjem saznao da je ova velika i znatna porodica starinom iz Grahova i u dalekom srodstvu sa grahovskim Vujačićima, Bulajićima i drugim bratstvima koja dovode poreklo iz plemena Kuča. Vreme njihovog prelaska u Bileću nije mogao utvrditi, a našao je kao najverovatnije da su se iz Grahova preselili u drugoj polovini XVI veka. Ovi Milićevići u Zasadi ne održavaju takvo predanje; oni znaju toliko, kako navedosmo, da su onamo došli iz Zvijerine.

Vujovići i od njih Radovići i Popadići su iz Simijove od Nikole Andrijina, do koga broje pretke: Simo (rođ. 1848) — Todor — Petar (rođ. Oko1765) — Miro — Nikola — Andrija. Nikola je došao oko 1750. na zemlju muslimana Milavića i doveo sinove Mira, Sima, Vasilja, Andriju i Rada. Vasilj je prešao u Donja Vranjska, a Tomo Sima Nikolina u Torodiće i od njih tamo ima potomaka. Rade Nikolin je imao Stojana, Lazara i Spasoja i od njih je 5 kuća koje se prezivaju Radovići. Jedan ogrdnak Vujovića u Ugarcima se zove Popadići (2 k.), oni su od Vujovića iz Todorića, od Pera, koji se doselio oko 1865. god. Svih Vujovića u Zasadi ima 41 kuća, slave Nikoljdan, prislužuju Nikoljice. Kad su došli u Zasadu, preci Vujovića su onde zatekli Milićeviće, Skočajiće i Solde, pa su Skočajiće i Solde potisli i oni otišli u Nevesinje, a Skočajići otuda u Kubaš iznad Dabra.

Vujovići su, kako onamo kazuju, najveća porodica među pravoslavnima u Hercegovini, a među katolicima Raguži. I Dedijer je zabeležio da su Vujovići najveće bratstvo hercegovačko. O njihovom poreklu su dvojaka kazivanja. Dedijer je saznao da su oni starosedeoci i da je u vojsci Vuka Brankovića bio vojvoda Vujo iz Todorića. Ispitujući pleme Grahovo, slušao sam od Bulajića, Vujačića i drutih grahovskih bratstava poreklom iz Kuča da su Vujovići u Hercegovini njihovi rođaci. I grahovski vojvoda Anto Daković je zabeležio u svojim „Memoarima”, koje sam čitao u rukopisu: da se jedan od doseljene braće iz Kuča, od kojih su se razvila pomenuta grahovska bratstva, zvao Vujo, koji je prešao u Hercegovinu i po njemu su se prozvali Vujovići njegovi potomci. Kako predanje grahovskih Kuča glasi da su im se preci doselili u vreme hercega Stjepana, izlazilo bi da je Vujo, predak Vujovića, prešao iz Grahova dublje u Hercegovinu još u XV veku.

Vujovići u Zasadi ne održavaju ni predanje kako je o njihovom poreklu zabeležio Dedijer, ni ovo kako se čuje u Grahovu. Oni kazuju ovako: da je u Simijovim bilo nekad 9 brata Vujovića, koji su pobili neke Turke zbog zuluma koji su im činili i razbežali se po Hercegovini. Kako smo računali, taj je događaj bio pre više od 300 godina. Po razuri iz Simijovih, kazuju Vujovići, jedan se od braće opet vrati i njegovi potomci su zadržali staro prezime Vujovići. Oni se dele na uže porodice koje se zovu: Vujovići, Dunđeri, Grbušići u Vranjskijem, Vujovići, Radovići, Popadići u Zasadi; Delići u Simijovoj, Vujovići u Vraćenovićima u Oputnim Rudinama. Osim ovih, Vujovića ima raseljenih po nevesinjskim selima i u Borču.

Od druge braće, koja su živela u vreme razure u Simijovim, postale su mnoge porodice po Hercegovini: Ovčine, Selimovići i Ćorići, muslimani u Zaušju u Rudinama, koji znaju da su od Vujovića iz Vranjskijeh; Vukoji u Planoj kod Bileće, a to potvrđuju i Dedijerova ispitivanja  Kebare koji su otselili u Bosnu, Okuke u Dabru, u Predolju, Stocu, Nevesinju, Borču, i od njih Tripovići u Imotskom; Stolice u Bileć. Rudinama, Nastići u Zalomu, Ninčići u Babjoj Glavi nevesinjskoj, a po jednom kazivašu i Sočivice, od kojih je bilo glasitih hajduka. Sve ove porodice slave Sv. Nikolu, kao i Vujovići.

Kovačevići 3 k., slave Đurđevdan. Predak im Gligor, došao u Kuta u Dabar sa 5 sinova vrlo davno, onda kad i Luka, predak Batinića, u pustu Planu. Kuti su tada bili pusti, jer je već neki vladika odveo bio narod iz Dabra. Njihovo doselješe u Kuta bilo je, kako smo računali, ili kraj em XVI ili početkom XVII veka. Vele da su od velikog bratstva Kovačevića sa Grahova. Imali su tri dnine zemlje. Napala ih kuga (1813—15) i od nje pretekao samo Jovan Đurov od 7 godina. Kao dete on ode u Stolac kod tetke, a kad odraste, pređe u Zasadu na Pogledala. Imao je sinove Gligora, Rista, Zela i Đorđa. Ima ih i u Donj. Vranjskoj. Slave Đurđevdan.

Prodan 1 k., došli su iz Vranjske 1925. g., slave Aranđelovdan.

IZVOR: PETAR ŠOBAJIĆ: DABARSKO POLJE U HERCEGOVINI – antropogeografska istraživanja – SANU, naselja i poreklo stanovništva, knj. 34, Beograd, 1954. Odabrao i priredio: saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić