Poreklo stanovništva sela Dupljane, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Selo se prostire po jugoistočnom delu površi koja je između Zamne i Jaseničke Reke. Površ je više zaravnjena sa malim uzvišenjima: Fršaturom i Čeretom. Dupljanska Reka teče dubokom dolinom. Kuće su na stranama Dupljanske Reke i njenih pritoka, potoka Sečura i Popadije a iznad se dižu brda Čeret, Čuka (Čoka) i Rariš. Oko trideset kuća je „na salašima“.
Vode.
Pije se izvorska voda. Izvori su: Češmja, Ladna Voda, Izvor kod Krsta (Fitena Kruča) i Popadija.
Zemlje i šume.
Njive, livade i gajevi se zovu: Podišor, Čeret, Sečerac, Boja Livada, Krak, Kulija, Polje (Kljmpu), Fršatura, Sladun, Obleč, Kuratura, Koprivar (Uraukari) i Popadija. Utrina je Rariš.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa, osim jednog dela na „salašima“. Dupljane nije podeljeno na krajeve i mahale. „Na salašima“ su kuće u izdvojenim grupama ja više su razmaknute a najviše im ih ima na Fršaturi i Rarišu.
Groblje je na brdu severno od sela.
Ime selu.
Priča sse da je Dupljane nazvano po dubokoj rečnoj dolini, gde je zasnovano selo.
Starine u selu.
Staro Groblje (Morminc Batrnj) je jedini ostatak iz prošlosti, u kome se, pričaju, ukopavalo do početka prošlog, 19. veka.
Pisani podaci o selu u prošlosti.
Dupljane je novije naselje, jer je o njemu najstariji pomen iz1784. godine, kada je selo zabeleženo pod imenom Dupllany. Godine 1807-1810. zabeleženo je kao Taplani a tek 1811. godine kao Dupljane. Godine 1866. u selu je bilo 122 a 1924. godine 212 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po predanju Dupljane postoji „od pre 200 godina“, kada su ga zasnovale neke porodice koje su se iz nekih krajinskih sela zbog „turskog zuluma“ bile sklonile u zbegove ovog, tada gustom šumom skrivenog, kraja a neke se povratile iz „Vlaške“. Priča se da je na mestu sadašnjeg sela onda postojao pčelinjak tamošnjeg spahije. Pčelinjak je čuvao i nadgledao neki Rkul, koji se povratio iz „Vlaške“, gde je izbegao iz Krajine i na ovom mestu prvi nastanio. Kako su stanovnici okolnih zbegova krali med i košnice i druge štete činili, spahija je zapovedio da se svi ti zbegovi premeste pored pčelinjaka. Nakon zasnivanja sela doseljavale su se druge porodice iz daljih krajeva, kao i one koje su se „povratile iz Vlaške“. Od osnivača sela neki su se odselili, drugi izumrli a ostali su samo potomci ovih rodova:
-Rkulovići, Nikoljdan;
-Trikulešti, Nikoljdan i;
-Kostadinovići, Nikoljdan.
Preci prva dva roda su se „povratili iz Vlaške“ a Kostadinovići su od „Arnauta“ u Velikoj Jasikovi. Jon Kostadinović, „Soldat“ – starac iz kraja 19. veka priča da mu je ded ovde izbegao – kada nije bilo sela.
U 18. veku su se doselili:
-Simonešti i Jovešti su jedan rod, slave Nikoljdan. „Povratio se iz Balta-Verđi u Vlaškoj“ pradedov ded Vojko, gde je zbog „turskog zuluma“ izbegao iz nekog krajinskog sela.
-Gruješti i Boštinari su jedan rod, slave Nikoljdan, su došli sa Homolja.
-Carani, Nikoljdan, su iz „Vlaške“.
-Lazaronji i Đorđevići su jedan rod, slave Nikoljdan;
-Rajcešti, Aranđelovdan i;
-Gamanešti, Nikoljdan su „Ungurjani“.
-Radulešti, Nikoljdan. Čukunded Petar se „povratio iz Vlaške“.
-Trujkonji, Sv.Petka, su iz „Vlaške“.
-Bernešti, Jovanjdan, su se „povratili iz Vlaške“.
Rodovi doseljeni u 19. veku.
-Petrovići, Nikoljdan i Sv.Petka, su iz „Vlaške“.
-Florići i Pampulešti su jedan rod, slave Sv. Petku. I oni su iz „Vlaške“ odakle im se doselio praded.
-Beucešti ili Počelani, Sv. Petka, su iz „Vlaške“ a ovde su se doselili iz Male Kamenice.
-Njegojevići, Sv. Petka;
-Bukulješti, Sv. Petka;
-Miškonji, Sv. Petka i;
-Pavlovići, Sveta Petka, su iz „Vlaške“.
-Rotarovići, Aranđelovdan i;
-Patrđešti, Nikoljdan, su „Ungurjani“.
-Živkovići, Sv. Petka, su Cigani-Romi kovači, doseljeni iz nekog sela u okolini.
-Nikolići, Aranđelovdan, su iz „Vlaške“ a ovde su se doselili iz Malajnice.
-Avramovići, Mitrovdan, su iz Plavne a poreklom iz Metovnice u timočkoj Crnoj Reci.
Seoska zavetina je Đurđevdan.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)