Poreklo stanovništva sela Srbovo, opština Negotin – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Manji deo atara zahvata severozapadni deo velike diluivijalne dunavske terase, na kojoj su sela Bukovče i Kobišnica, a veći deo je severno u ravnici sve do puta Negootin-Radujevac. Mali broj kuća je na Osoju (Dos), strmoj i jako peskovitoj terasinoj strani a ostale su ispod nje, u ravnici kod Bare (Lak) ispunjenom rogozom i drugim barskim biljem. U Baru se ulivaju izvori i Samarinovačka (Dupljanska) Reka, koja kroz nju protiče i prilikom jačeg nadolaska vode plavi neke njive.
Vode.
Selo obiluje jakim izvorima, koji se zovu: Izvor, Revenka, Studena i Leskovac. Na najjačem i bezimenim, koji je u sredini sela, podignuta je vodenica sa valjaricom. Malo kuća koristi vodu iz bunara.
Zemlje i šume.
Njive i livade su na mestima: Poljana (Pojane), Čajna, Ogrez, Blato (Lak), Dubrava (Dumbrava), Vlačeg, Bivoljarska Unija i Kapuđal. Utrine su Lug (Lunka), Čestak i Žapka.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa, sa kućama razmaknutima od 15 do 40 metara. Podeljeno je na krajeve: Gornji Kraj ili Deljani (Del Đal) i Donji Kraj ili Valjeni (Valj).
Groblje je južno od sela na brdu Kesin Breg.
Ime selu.
Ukazom iz 1899. selo je nazvano Srbovo a dotle se zvalo Srbovlah, što je, vele, u njemu pored potomaka Srba bilo i Vlaha, a dok su tamo bili samo Srbi zvalo se Podgorin.
Starine u selu.
Blizu crkve je bilo groblje, koje je ostalo od „Laćina“. Priča se da je na mestima Leskovcu i Čajnu bilo naselja, ali od njih danas nema nikakvih tragova. Staro groblje (Morminc Batrnj) je, kažu, iz ranije prošlosti Srbovlaha, a tragovi od šančeva na Kapuđalu su ostali od Rusa i Turaka, iz vremena Ustanka.
Pisani dokumentu o selu u prošlosti.
Prvi pomen o selu na karti „Temišvarski Banat“, gde je zabeleženo pod imenom Szerbova a 1736. godine „Serbovlaš“ u kome je pop Preda opsluživao 60 kuća. Selo Serbovlassi je zapisano i 1784. godine a pominje se i 1811. godine. Srbovlašlj je 1846. godine imao 113; 1866. – 138 a 1924. godine 140 kuća.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Osnivanje i ranija prošlost sela su malo poznata, ali se priča da je ovde bilo naselje i mnogo ranije od 200 godina a obnovili su ga njegovi stari stanovnici, koji su se „povratili iz Austrije“, gde su zbog „turskog zuluma“ bilo izbegli.
U staro vreme selo se zvalo Podgorin. Bilo je naseljeno čistim Srbima. Kad je osvajačka Turska zauzela i ovoaj kraj Srbije i stanovništvu nastali teški dani, morali su, da bi se spasli „turskog zuluma“, potražiti skloništa čak u „Austriji“, a Podgorin, kao ogoreo panj, ostao je pust. Odseljenicima u „Austriji“ su nastali još crnji dani, jer im je nametnuto još teže breme na već iznurena pleća, zbog čega zaboraviše na muke u postojbini i poželeše da se vrate u Podgorin. Prešli su Dunav, vratili se ovde ali nisu našli ni traga od ranijeg sela; čak i reka, koja je tekla pored njega, je promenila svoj tok. Po povratku duže vremena su živeli po burdeljima i zemunicama i, da bi mogli opstati i živeti, promenili su ime selu i nazvali ga Srbovlah. Ovo su učinili po nagovoru rumunskih sveštenika, koji su tada došli, a docnije zbog crkvenih obreda i mešanja sa povraćenim stanovništvom iz „Vlaške“ primili su i „vlaški“ govor. Po predanju dok je postojao Podgorin, u njegovoj su blizini bila naselja Leskovac i Radak, koji su se, takođe, rasturili i stanovnici Radana prešli u Radujevac i Samarinovac.
Najstariji rodovi, čiji su preci, možda stanovali u ranijem selu Podgorinu.
-Balćani, Grozeš i Radaci su jedan rod, slave Andrijevdan.
-Simidžije, Oćuzići i Badoke su jedan rod, slave Sv. Petku.
-Đulješti, Sv. Petka.
-Firujkići, Aranđelovdan, imalo si staro kumstvo u Bukovči.
Do 19. veka, a posle obnavljanja sela, su se doselili ovi rodovi:
-Baraganovići (Božići i Kralunovići), Laudanovići i Matriešti su jedan rod, slave Sv. Petku. Preci su im pre 200 godina došli iz Balta Verđi u Rumuniji. Ded im je bio „vojnik Hajduk-Veljkov“.
-Triku, Stanku i Krišu su jedan rod, slave Sv. Petku, doselili su se iz „Vlaške“
-Dželatovići, Sv. Petka, su iz Bugarske.
-Predići, Čerbu i Gicići su jedan rod, slave Nikoljdan, doselili su se iz „Bljuvanovca“ (Veljkova).
-Penići, Đula, Belja i Kapec su jedan rod, slave Nikoljdan. Pračukunded Radul je iz Rakovie ili Bregova u Bugarskoj.
-Popovići, Nikoljdan. Predak, pop Janko, je došao iz Balta Verđi ili Olte u Rumuniji.
-Tomići, Sv. Petka i Nikoljdan, su iz Rakitnice u Bugarskoj.
-Greku su iz Grčke.
Rodovi doseljeni u 19. veku:
-Kreaste, Sv. Petka, su iz Radujevca.
-Ostrovljani, Mitrovdan. Praded došao sa „Ostrova“ (Veliko Ostrvo).
-Urukov, Andrijevdan. Ded se doselio iz „Vlaške“.
-Florikuce, Nikoljdan, su se doselili iz „Bljuvanovca“ a poreklom su od Bregova.
-Kovačevići, Sv. Petka, je Ciganin-Rom kovač, doselio se iz Kobišnice.
-Negurići, Aranđelovdan. Otac je iz „Džanjeva“ (Dušanovac).
-Florići, Aranđelovdan i;
-Mišu, Nikoljdan, su iz Radujevca.
-Fasuji, Aranđelovdan, su iz „Džanjeva“.
-Bogdan, Sv. Petka. Otac se doselio iz „Ciganaša“ u Rumuniji.
-Čoka, Sv. Petka, su iz Mokranja a poreklom su iz „Vlaške“.
-Lapadatovići, Sv. Petka. Otac se doselio iz Bukovče i „ušao“ u Oćuziće.
-Popovići, Sv. Petka, su iz Dušanovca.
-Čokotaj, Sv. Petka, su iz Radujevca
-Dumitraškovi, Nikoljdan, su iz Malajnice a poreklom su sa Kosova.
-Đorđevići, Nikoljdan, su iz Radujevca.
-Belča, Sv. Petka i;
-Pitarevići, Sv.Petka, su iz Bukovče.
-Furnjiga, Sv. Petka, su iz Kobišnice.
-Burća, Jovanjdan i;
-Avramovići, Jovanjdan, su iz Glogovice a poreklom su sa Čubre.
-Brnec, Sv. Petka, su iz Samarinovca.
-Stepanovići, Sv. Petka, su iz Plavne a poreklom su od Vidina.
-Abraši, Aranđelovdan, su iz Glogovice a poreklom iz „Vlaške“.
-Stankovići, Nikoljdan, su iz Male Jasikove a poreklom su iz „Vlaške“.
-Nina, Aranđelovdan, su iz Radujevca a poreklom suiz „Vlaške“
-Dimitrijevići, Sv. Petka, su iz Bugarske.
-Magdići, Nikoljdan i;
-Čibuk, Sv. Petka su iz Kobišnice.
Crkvena slava i seoska zavetina je Spasovdan.
IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)