Порекло презимена, село Сиколе (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сиколе, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. П Порекло становништва села Сиколе, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан. П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Сиколе (Неготин)

Порекло презимена, село Сиколе (Неготин)

Порекло становништва села Сиколе, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Sikole

Положај села.

Село је на вишој површи, западно од пута Зајечар-Неготин. Атар му се пење на планину Дели Јован, где се граничи са државном шумом. Куће су на странама Сиколске Реке а неке су и на сеоској површи, где су сеоске њиве и ливаде.

Воде.

У селу су чесме: Рајчевићева, Поп Ђурђева и на местима Ливађу, Вашаришту и код Главице. Имају и доста бунара.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање, ливаде и гајеви су на местима: Суви Поток, Дубрава, Вирови, Река, Јасење, Граовиште, Селиште, Црквиште, Луг, Бељевина, Главица, Нерезина, Точак, Вунија, Ливађе, Миљаковац, Јасеничка Река, Рудиште, Мачка Река, Песка Ивица и Ајдучки Поток. Општинске шуме су на местима: Пресло, Раздоље, Мали Дели Јован, Глоговички Поток и Лиса Падина. Утрине су на местима: Говеђе Поље, Љиљак, Рудиште, Супска и Девица.

Тип села.

Село је збијеног типа и куће су размакнуте од 10 до 40 а на искрајцима и до 50 метара. Подељено је на четири краја: Доњи Крај, Средина Села (Трњар), Влашки Поток и Вучак. У крајевима су куће разних родова, већином измешане.
Гробље је на брду североисточно од села.

Име селу.

Село је изгледа добила име од измењене речи „соколи“, којих је, по предању, некада било много у овом крају.

Старине у селу.

Најстарији остатак из прошлости је место Градиште, између Ајдучког Потока и Јасеничке Реке. Прича се да је ту био град за време „Латина“. Селиште је испод Рајине Шуме и на њему је раније било село. Црквишта има два; једно је код Селишта, где се познаје место од неке цркве а друго је старије и ништа се о томе не зна. Има три стара гробља; за два се не зна из ког су времена а на трећем је до скора било споменика.

Писани подаци о селу у прошлости.

Сиколе је старије насеље. На Лангеовој карти је забележено насеље Sikola а на карти „Темишварски Банат“ Sikuta. Године 1736. „Inspia Сиколска“ имала је „57 хлђбови“ а 1736. године село је бележено именима: Сиквили, Сиколи и Цикола са три свештеника, од којих „Михаил Велимировић на свој рис има 50“ кућа, други свештеник са другим селима има „58 кућа“. Szikole је од 1783-1784. године имало „преко 60 хришћанских кућа“. Године 1807. се помиње „Лека сиколски кнез“ а 1811. године село Сиколе. Године 1846. село је имало 162, 1866. – 224 а 1924. године Сиколе је имало 365 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Предање каже да је данашње село „пре 200 година“ премештено из Селишта, а пре тога било је поред Сиколске Реке, код ћуприје, на путу Заајечар-Неготин. Оснивачи села код Сиколске Реке прешли су „пре 300, 400 и више година“ из неготинске равнице, негде између села Буковче Кобишнице и Мокрања. Премештању из равнице у овај брдски крај допринела је добра паша за стоку, а премештају у Селиште узрок су били „турски зулуми“. Иако је познато порекло и родови, који су дошли пре 200-300 година, за многе, још старије, се каже да су „старинци“, чији су се преци преселили из неготинске равнице. Веле да је оваквих родова било више, али су се они због „турског зулума“ пре 100-200 година одселили „преко планине“ и отишли у „Горњи Вилајет“ – Шумадију.

У „старинце“ се убрајају:

-Максићи (Макићи) и Пајићи су један род, славе Никољдан;
-Мирковићи, Никољдан;
-Живуловићи, Вељковићи и Баљегори су један род, славе Ђурђевдан;
-Купинићи (Стојановићи), Грујићи (Благојевићи), Пајкинци и Мишићи су један род, славе Никољдан;
-Самарџићи, Никољдан;
-Керићи, Рашићи и Поп-Којићи су један род, славе Пантелијевдан.
-Ошићи и Савићи су један род, славе Никољдан;
-Радивојци, Никољдан;
Величковићи и Јеринићи су један род, славе Никољдан;
-Стевановићи, Никољдан;
-Петковци, Лекићи и Пацићи су један род, славе Јовањдан;
-Радичевићи и Радивојчићи су један род, славе Никољдан;
-Ристићи, Никољдан;
-Станићи, Св. Вартоломеј и;
-Божанићи и Брботници су један род, славе Никољдан.

Родови досељени из разних крајева:

-Велимировићи (Велимировићи, Попазовићи и Миљковићи), Алимпијевдан – преслава Аранђеловдан, су први досељеници. Родоначелник Велимир дошао је пре 300 година из Херцеговине. Његов гроб је у Селишту, на коме је до скора био споменик, где је била записана 1721. година. Презиме Попазовић је за последњих 5-6 појасева, а по претку који је био поп у Сиколу. Најстарији познати потомак Велимиров био је напред поменути свештеник Михаил Велимировић из 1736. године. Од овог рода, веле, има око 50 кућа у Лозовику, Милошеви, Малом Лаолу, Великом Лаолу, Забрђу и другим селима у „Горњем Вилајету“, чији су преци одавно тамо избегли због „турског зулума“.
-Караџићи, Никољдан, су из Црне Горе.
-Сибићи, Рајковци и Радованци су један род, славе Никољдан, доселили су се из Сибнице у „Горњем Вилајету“ – Шумадији.
-Перићи, Пљештићи, Нерићи, Цајићи и Ђурићи су један род, славе Св. Петку. Пореклом су из Херцеговине а у Сиколи су се повратили из „Влашке“. Старац Илија Перић причао је да је његов деда Цека „три године био Хајдук-Вељков војник и био присутан његовј погибији“ Из породице Пљештића била је и Вељкова „Чучук Стана“.
-Саковићи, Ђоковићи и Пајићи (звани „Арнаути“), славе Ђурђевдан, досељени су „из Арнаутлука“.
-Попадићи, Бркићи (Милошевићи) и Поп-Илићи су један род, славе Ђурђевдан. Преци су им дошли „из Арнаутлука“.
-Гачићи, Никољдан, су из Кривог Вира у Црној Реци.
-Милутиновићи, Никољдан, су „из Арнаутлука“.
-„Бугари“, Никољдан. Прачукундед се доселио од Тетова, а прадед је поменути „Лека сиколски кнез“. Кажу да из овог рода има одсељеника и пожаревачком крају.
-Неготинци, Ђурђевдан. Чукундед се доселио из Неготина а прадед Максим је, веле, био сеоски кнез.

Родови досељени у 19. веку:

-Мирагићи, Лазаревдан, су дошли из Самариновца а пореклом су са Косова.
-Авићи, Илиндан, су дошли из Поповице а пореклом си из Јагњила у Шумадији.
-Кошутићи, Јовањдан, су се повратили из пожаревачког краја.
-Радуловићи, Св. Петка, су дошли из Луке а пореклом си из Црне Горе.
-Николићи, Митровдан, су „Цинцари“.
-Марјанови, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи су из неког села и Крајини.
-Тодоровићи, Јовањдан, Цигани-роми су из Лукова у Црној Реци.
-Шегулов, Јовањдан, је најновији досељеник, који је после Великог рата дошао из Србобрана у Бачкој.

Црква слави Св. Тројице а стара је слава Спасовдан. Сеоска заветина је о Св. Тројицама.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top