Порекло презимена, село Брестовац (Неготин) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брестовац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан Порекло становништва села Брестовац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брестовац (Неготин)

Порекло презимена, село Брестовац (Неготин)

Порекло становништва села Брестовац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Brestovac,-Negotin

Положај села.

Сеоски атар ја не површи у сливу Брестовачог Потока, притоке Чубарске Реке. Већина кућа је на десној страни Брестовачког Потока а изнад њих си издижу брда: Велики и Мали Рт и Рујева Главица.

Воде.

У селу су чесме: Чукови, Чесма у Доњем Крају, Кладенац и многи бунари. У синору има неколико слабих извора.

Земље и шуме.

Земљиште се скоро све обрађује. Места са њивама, ливадама и гајевима су: Главиче, Сеча, , Црновиштица, Ливадица, Селиште, Раковац, Чукови, Топољар, Богуровац, Брестовачки Поток, Нерезина, Блато, Лепа Главица, Чучаловица, Бели Камен, Дуго Поље, Плочник, Средњак, Крушар, Честак, Мастика, Куси Поток, Локва, Осојна, Лозја, Крива Лука, Ливађе, Граовиште, Вирови, Врбар, Пашиниште, Рт, Ваљевиште, Плаветница, Равница, Сечица, Златарица, Ћелиште и Бучина. Општинске утрине и шумарице су на местима која се зову: Старе Пивнице, Равњаник, Присађе, Бељевина, Милина Слава, Шилиштанце и Рујево Брдо. Шума је у Пашиништу.

Тип села.

Село је збијеног типа; размак између кућа је од 10 до 15 метара. Према току Брестовачког Потока село је подељено на Горњи и Доњи Крај. Горњи Крај неки деле на махале: Јовановића-Јованчевића Мала и Ђокића Мала а Доњи Крај зову Наковића или Новаковића Мала.
Гробље је западно од села, на месту Селишту.

Старине у селу.

Најстарији остатак из прошлости је „Латинско Гробље“, које је остало од „Латина“. У Плочнику су налажене рбине од судова. У Гробљицу се укопавало до пре 100 година.

Писани подаци о селу у прошлости.

Село је на аустријским картама – Лангерова и „Темишварски Банат – је забележено под именом Prestowz, Prestovatz. Године 1736. забележен је Брестовац а 1784. године Брестовацз. Забележено је и у 1811. години. Године 1846. село је имало 76, 1866 – 105 а 1924. године 140 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању село је било пре 150-200 година у Плочнику а пре тога у Селишту. Из Плочника се преместило у данашњи Горњи Крај а Доњи Крај су основали нови досељеници. Већина данашњих родова становала је у Плочнику а најстарији и у Селишту.

По предању и најстрији родови су пореклом са Косова, а то су:

-Никосавићи, Јовањдан;
-Калинци, Ђурђевдан. Чукундедов дед Лека, веле, рођен је у Плочнику.
-Јовановићи, Јованчевићи (Манојловићи, Станојловићи и Перишићи), славе Јовањдан;
-Свилајићи (Буљагићи), Никољдан. Чукундед Павле рођен је у данашњем селу;
-Ђурђевићи (Босићи, Марјановићи и Голубовићи), Ђоконци, Баћићи и Јаковљевићи су један род, славе Јовањдан. Чукундед Станко рођен је у данашњем селу;
-Дмитровци, Илиндан. Чукундедови су крштени у Ракитници у Бугарској, где су им родитељи, због „турског зулума“ били избегли.

После поменутих одова а пре почетка 19. века су досељени:

-Станојевићи, Жикићи, Јереминци и Богданчићи су један род, славе Никољдан. Прачукундед старцу од 75 година Иван дошао је „од Ужица“ и по његовим синовима су прва два презимена док су остали новији. Иван је био „обор-кнез“; Станојев син Милутин (од кога су Станојевићи) борио су на Штубику и Малајници.
-Луцићи, Ђокићи, Цојанци, Миљковићи, Стевићи и Пејичићи су један род, славе Ђурђевдан. Преци су им дошли из Шумадије.
-Наковићи, Новаковићи и Рајковчићи су један род, славе Ђурђевдан. Чукундед Павле се доселио из Леновца.

Родови досељени у 19. веку:

-Милутинчеви, Никољдан, су из Копривнице а пореклом су са Косова и из Старе Србије.
-Стојићи, Ђурђевдан, су са Косова а овамо су дошли из Луке.
-Пајићи, Св. Петка. Прадед Паја је из Чунгуруса код Видина у Бугарској.
-Трњанци, Ђурђевдан. Станоје, отац старцу од 90 година, је од Ерића у Трњану, а пореклом су из “Арнаутлука“.
-Маринковић, Јовањдан је уљез у Никосавиће, дошао је из Кленовца а преклом је са Косова.

Црквена слава и сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top