Poreklo prezimena, selo Brezna (Kraljevo)

Poreklo stanovništva sela Brezna, Grad Kraljevo – Raški okrug. Prema knjizi Radosava LJ. Pavlovića „Podibar i Gokčanica“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Topografske prilike.

Ovo selo je na plećatim i zaravnjenim kosama brda Višnjice, Čukara, Debelog Brda i Belog Kamena i oko potoka Šošanice, Turije i Brezanskog Potoka.
Brda: Bela Glava, Beli Kamen, Velika Stena, Višnjica, Debelo Brdo, Kozarište, Male Kobasice, Stublić, Krševi, Kunara, Lisina, Mijailovac (ili Plandište), Milićevica, Paljevine, Tetrebovac, Čukar, Mijailovski Jelak, Šiljata Stena, Ševarsko Brdo, Tepek, Karaula i Glavice.

Vode.

Reke: Ibar i Brezanska Reka.
Potoci: Bazvački Potok, Prezanski Potok, Došinski Potok, Draganovac, Premovac, Jelačka Reka, Miljurnica, Ravnjac, Sirnjača, Stolska Reka, Turija i Šošanski Potok.
Izvori: Izvor u Boškovom Dolu, Vračaričićki Izvor, Redžova Voda i Slatina.

Zemlje i šume.

Njive su na mestima: Beli Kamen, Sirnjača, Ševarsko Brdo i Stublić.
Livade: Bazva, Visoka, Dolovi,Kućetine, Miljurnica, Veliki i Mali Stublić, Trešnjica, Ševarsko Brdo, Sirnjača, Ovskište, Ražaničište, Mumurizište i Šuvaljijina Livada.
Šume: Mala Kobasica, Kozarište, Tetrebovac, Višnjica, Đurađ i Baba.
Ispaše: Dugački Breg, Velike Zapode, Male Zapode, Jagnjilo i Ravnine.
Bačije: Gvozdac – u ataru sela Kamenica, Stolska Reka, Dobre Strane.
Zimovnici: Visoka i Svračak.

Tip sela.

Selo je podeljeno na zaseoke, koji se zovu Brezna (Stara Brezna) i Šošanica. Mesta na kojima su kuće zovu se: Stara Brezna, Pod Breznom, Brke, Paljevine, Arnautovac, Šalinići, Tokaluša (nečitko), Ševarsko Brdo, Krajino Prisoje, Jagnjilo, Šuvaljijina Livada, Bela Glava i Stara Odaja.

Ostali podaci o selu.

Selo ima 15 rodova i 84 kuće.
U Šošanici su dva grobalja. Jedno je pored Šošanskog Potoka a drugo je pored Stolske Reke. U zaseoku Brezna su takođe dva groblja; u potoku Turiji i pored Brezranske Reke.
Seoska zavetina su „Prva Trojica“ – prvi dan Duhova.
Stevan Prvovenčani je darovao svojoj zadužbini manastuiru Žiči i „Breznu sa zimnjim pašama u dolu niz selo Sutesku“.

Starine u selu.

„Rimska“ okna u Šumarima i u Mijailovcu (Plandištu), „stara“ rudarska okna ispod Lisice, velika „šlaknjišta“, pored njih „latinska“ groblja u Brkama (na Belom Kamenu) i u Brezni (do Ovsišta), iskopine u Šumarima i Boškovom Dolu, predanja o naprednom životu bogatog stočarskog naselja i priče koje opominju na „cara“ Lazara, Miloša Obilića i Kraljevića Marka svedoče o ranijem životu u ovom naselju.

Poreklo porodica.

Negdašnji rodovi:

–Brkušići (Čupići i Čarapići) su „živeli u vreme starog srpskog carstva“. U narodu se pamti da su bili zadružan i veoma imućan rod da da su bili stočari „na glasu“. Jedne jake zime su zatrpani snežnom lavinom u planini Stolovima. Izumrli su.
–Rudnjani, Nikoljdan – prekada Sv. Mojsije, su bili od Džoda iz Rudnjaka. Iselili su se u Kovače.
–Bekovci, Jovanjdan, su doseljeni iz Bekove u Deževskom srezu. Njihove kuće su bile na Krajinom Prisoju. Pošto je njihov predak Gavrilo ubio seoskog spahiju izbegli su u Kruševicu. Na negdašnjem njihovom zemljištu su „Bekovci“ koji slave Nikoljdan, doseljenici „od Pazara“.
–Terzići (Ćatovići), Nikoljdan su doseljenici iz Miraša (Rudnjak) u Brke i nastanili se na mestu na kome je danas kuća Simiona Ponorca. Iselili su se u Kamenicu (u Gvozdac), a docnije su se njihovi potomci naselili u Vraneše – Podibru. U „Gvozdacu“ (Gvoscu) se neka imanja zovu „Terzicke Livade“.
-Bzenići (Lukovići), Nikoljdan – prekada Lučindan i Markovdan, su doseljenici iz Bzenica u Aleksandrovačkoj Župi a dalje im je poreklo od Rogozne. Iselili su se u Ribnicu.
-Erdoglije, Sv. Vrače – prekada Sv. Vrači letnji, su doseljenici iz Vračeva u Deževskom srezu i nastanili su u Brkama. Izumrli su a poslednji njihov potomak, Kojo, je umro 1921. godine. Uspomena na njih sačuvala se u nazivu livade – Kojovača.
-Mijailovići, Jovanjdan – prekada Jovanjdan letnji, su bili od Mijailovića iz Predola. Izumrli su. Uspomena na njih sačuvana je u nazivima Mijailovac (ili Plandište, kosa) i Mijailovski Jelak – brdo pod šumom.

Današnji rodovi.

Starinci:

-Došići, Đurđic, su u Došinskom Potoku.

Doseljeni u 18. veku:

-Milašinovići i Živkovići, Aranđelovdan – stara slava Sv. Mojsije, poreklom su iz Popa u Štavici. Odatle su se iselili „zbog turskog nasilja“ i nastanili se ovde zajedno sa svojim srodnicima Džodama-Ilićima, koji su se docnije iselili u Rudnjak.
-Starčevići (Živanovići i Cvetići), Nikoljdan – prekada Sv. Nikola mladi, su se doselili iz Starčevića u Ibarskom Kolašinu.
-Šalinići, Stevanjdan. Braća Mijailo i Aleksa su se doselila iz Šalinovića kod Novog Pazara najpre u Sebimilje u Ibru a otuda se doselio mlađi brat Aleksa u nastanio u ovom selu.

Doseljeni u periodu od 1800. do 1850. godine:

-Čkovre (Paunovići i Stančići), Jovanjdan – prekada Sv. Jovan letnji, su iz Polokaca u Deževskom srezu. Prezivaju se po pretku Paunu Čkovri, koji je za vreme Karađorđevog vojevanja bio neki starešina u vojsci.
-Đurovići, Sv. Petka – prekada Sv. Petka letnja, su „od Rogozne“. Najpre su se naselili u Ribnici na zemljištu koje su „kupili od Turčina seoskog spahije za trista ćesa blaga“. Prve kuće su podigli na zaravni Čpeljanuši, u kraju Kućištima. Otuda su izbegli ovamo zbog turskih nasilja na braću Rada, Radivoja i trećeg, kome ne znaju ime. Odavde se jedan odseli u Meljanicu, a otuda neki od njegovih ukućana pređe u Ribnicu. Druge ode u Ratinu a treći ostane ovde.
-Bekovci, Nikoljdan – prekada Nikoljdan mladi, su „od Pazara“.
-Draganjci, Đurđic, su iz Draganića u Studeničkom srezu.
-Moravčići, Stevanjdan, su „od Moravice“. Od njih su Moravčići u Cerju.
-Ponorci, Mratindan – prekada Petrovske Poklade. Praded im se doselio od Ponoraca iz Gokčanice.

Doseljeni u periodu posle 1850. godine:

-Šibalići, Sv. Vrači – prekada Sv. Vrači letnji, su od Šibalića iz Predola.
-Gavrilovići (Jovanovići, „Drinjani“), Đurđevdan, su starinom iz Hercegovine. Ovamo su se doselili iz Koprivne u račanskom srezu 1872. godine.
-Tokalići, Sv. Vartolomej – prekada Sv. Vartolomej letnji, su iz Biljanovca u Ibru.
-Nerići, Nikoljdan – prekada Sv. Nikola mladi, su od Nerića iz Rudnjaka.
-Jovanovići, Sv. Aleksandar Nevski – prekada Aranđelovdan jesenji, su iz Vasojevića a ovamo su se doselili iz Pridvorice u Moravičkom srezu.

IZVOR: Prema knjizi Radosava LJ. Pavlovića „Podibar i Gokčanica“. Priredio saradnik porekla Milodan.