Порекло презимена, насеље Марковац (Велика Плана)

26. април 2015.

коментара: 7

Порекло становништва насеља Марковац (и засеока Пиносава) , општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“, као и књизи Јована Ердељановића “Етнолошка грађа о Шумадинцима”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Марковцу
Црква Рођења Пресвете Богородице у Марковцу

 

Положај насеља.

Марковац је на равни лепеничке долине на оном месту где она прелази у Поморавље. Насеље је подигнуто на левој страни Лепенице и на обема странама Раче, осим тога са обеју страна Цариградског и Свилајначког Друма и главне железничке пруге Београд – Ниш. Највећи део овог насеља је готово у равностраном троуглу, који граде помента два друма и река Рача.

Воде.

У Марковцу нема ниједне живе воде већ се цело насеље служи само водом из копаних ђермова, којих има око 250, више него колико има кућа у овом месту.
У врху насеља утиче у Рачу, са леве стране, Широки Поток. Рача се улива у Лепеницу одмах иза крајњих кућа – Доњег Краја. Поток не плави село а Рача штети поља и усеве готово сваке друге године. Штетила их је до 1897. године и Лепеница, али је те године променила свој ток, после великих поплава и уместо корита оставила мртвају у којој има воде само у време дуготрајних киша. Велика Морава највише плави не само поља него и куће марковачке. Од њених поводња највише страда Кључ, који ова река непрестано одроњава и смањује а то је најплодније поље овог места. У врло влажним годинама споје се у марковачким пољима воде Раче, Лепенице и Велике Мораве, те цео крај изгледа као морем потопљен. Тада село остаје без летине а куће, људи и стока страдају од воде.

Земље и шуме.

Готово сва марковачка поља су у равни, на левој страни моравско-лепеничке долине. Имања су ван села на један час хода од крајњих кућа.
Сеоски атар захвата површину од 2540 хектара. Од тога долази на њиве и ливаде 2269 хектара а на шуме-забране 271 хектар.
По квалитету земљишта Марковац стоји на првом месту међу свим лепеничким насељима. Село има заједничку „селску“ шуму на месту званом Гај и њена површина урачуната је у поменути шумски простор.

Тип насеља.

Марковац је збијено и ушорено насеље. Дели се на Горњи и Доњи Крај, међу којима нема границе, јер се не може тачно рећи, где престаје један и постаје други. Тај део се зове средина села или Село, у њему је марковачка основна школа. Горњи Крај се зове и Пањевац а Доњи – Беглучина.
Шорови су на Цариградском и Свилајначком Друму а тако исто и на насипу, који води у Ново Село. Осим ових шорова имају још важнијих улица, које се обично секу са шоровима и међусобно под косим угловима.
У овоме насељу јасно се издвајају махале или кућне групе већих родова. У Горњем Крају највеће су: Павловићи-Никољци, Черкеновићи, Бркићи, Мишковићи-Ђорђевци и Јагоровићи; а мањи су: Павличићи, Николићи, Милетићи и Милићи. У Доњем Крају веће кућне групе имају: Јеремићи-Ресавци, Јоцићи, Бећаревићи, Савкићи и Черкеновићи; а мање: Врмџићи, Станимировићи, Чепурци, Миланковићи, Обрадовићи, Павловићи-Никољци, Поповићи, Димитријевићи, Миљковићи, Ракићи и Токићи.

Име насељу.

По причању мештана Марковац је дбио име по неком бегу Марку, који је држао земљиште данашњег сеоског атара као своје имање. Овај спахилук је назван Марково а по томе доцније насеље Мрковац.

Старине у насељу.

У атару овог насеља извађено је из старог моравског наноса једно кремено копље из праисторијског времена. Иначе, нису нађени трагови поменутог насеља.
Име поља Беглучина упућује на негдашње турско господарство, када су турски бегови били власници ових наших земљишта.

Постанак насеља и порекло становништва.

Марковац спада у најстарија лепеничка насеља, јер је основан пре око 210 година. Оба његова краја постала су у исто време. Насеље је основало 7 родова: Кривокуће, Конићи, Аврамовићи, Павловићи-Никољци, Мишковићи-Ђорђевци, Јагоровићи и Чекеновићи. Кривокуће су изумрли а од осталих 6 родова село данас има 112 кућа, нешто мање од четвртине укупног броја.
Без обзира што је једно од најстаријих и највећи лепеничких насеља Марковац се не помиње у литератури пре 1818. године а на картама пре 1922. године.
У Уписнику 1818. године, у Назначениу 1819. године, у Пописнику 1822. године, Код Вука у Даници 1827. године и у Пирховом Путовању 1829. године правилно је записано – код Пирха у оригиналу Markovaz. У Гавриловићевом речнику 1846. године пише Марковацђ.
По времену досељавања марковачки родови се деле у пет група, има их из свих доба насељавања Лепенице. О Првој сеоби дошли су поменути оснивачки родови, за врем Друге сеобе добегло је овамо 6 родова, у доба Кочине Крајине 16 родова, о Првом устанку 27 родова а после 1815. године досељена су 63 рода из чега се види да је насеље расло новим насељавањима али исто зтако и рађањем и разграничавањем родова.
Марковчани су пореклом из 22 области. Највише их је из Ресаве -25 родова, десног слива велике Мораве -17, Лепенице -16, Моравице -13, по 6 родова дошло је из Старе Србије, Тимока, левог слива Велике Мораве. Из Црне Горе дошло је у Марковац 5 родова, Косово -4, по три Нишава и Македонија, по два Јасеница, Белица и Власина а по један род: Лугомир, леви слив Биначке Мораве, Драгачево, Осаница, Каленићка Река, Млава, Рзав и Стари Влах.
Сви марковачки родови досељени до 1815. године добегли су овамо у збегове -56 родова, досељеници -13, довоци -10, слуге -7, ковачи -4, дунђери -2, бојари -2, надичари -2 и по један род: абаџија, ћурчија, поткивач, столар и печалбар.
Марковац је најпре био на месту које се данас зове Лучица. Оно је на самој обали Мораве. Одатле су се преместили због поплава у Шљиваре – данашње Селиште. Како се река примакла селу оно се по други пут премесило на данашње место, подаље и од В. Мораве и од Лепенице.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

-12, Аврамовићи (Милисављевићи и Стојановићи), Гложани (д. слив В. Мораве), Јовањдан.
-34, Јагоровићи (Милановићи, Милојковићи, Милосављевићи, Милошевићи, Милојевићи, Петрићевићи, Јагоровићи, Пантићи и Петровићи), Косово, Пантелијевдан
-40, Конићи (Станојевићи и Стеванићевићи), Пећ, Митровдан.
-55, Мишковићи (Спасојевићи и Мишићи), Косово, Ђурђиц.
-57, Павловићи* (Марјановићи, Павловићи, Марковићи, Филиповићи, Илићи, Коруновићи, Кочићи, Милановићи, Пауновићи, Петровићи, Аксићи, Маринковићи, Петковићи и Радисављевићи), Кованица (Ресава), Никољдан.
*Из ове породице је велики добротвор српске трговачке омладине пок. Јевта Павловић и његов брат г. Ђока Павловић, чувени правни писац и председник Касације у пензији.
-81, Черкеновићи (Богосављевићи, Вучковићи, Доцићи, Черкеновићи, Вељковићи, Ђурићи, Стојановићи, Ивановићи и Миљковићи), Призрен, Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1727. до 1787. године:

-94, Бркићи (Бркићи, Вучковићи, Јовановићи и Маричићи), Митровица (Косово), Јовањдан.
-129, Јеремићи (Илићи, Јеремићи, Нешићи, Миленковићи, Ивановићи и Лилићи), Глоговац (десни слив В. Мораве), Никољдан.
-172, Обрадовићи (Стевановићи), Глоговац (Десни слив В. Мораве), Никољдан.
-174, Павличићи (Васићи, Павличићи и Благојевићи), Косово, Стевањдан.
-193, Ракићи (Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи), Седларе (Ресава), Никољдан.
-209, Станимировићи (Станимировићи, Анђелковићи и Велимировићи), Глоговац (десни слив В. Мораве), Никољдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-238, Бабићи, Сталаћ, Аранђеловдан.
-243, Бећаревићи (Јовановићи), Белушић (Левач), Никољдан.
-267, Врмџићи (Милутиновићи и Недићи), Врмџа (Моравица), Јовањдан.
-302, Драгићи, Гложани (десни слив В. Мораве), Аранђеловдан.
-366, Лазићи, Врмџа (Моравица), Томиндан.
-392, Миладиновићи, Врмџа (Моравица), Аранђеловдан.
-396, Милетићи (Милојевићи), Зајечар, Св. Врачи.
-414, Миљковићи, Стари Аџибеговац (Старо Село), Никољдан.
-417, Мирчићи (Јовановићи, Мирчићи и Ненковићи), Нови Хан (Тимок), Никољдан.
-429, Нешићи, Пећ, Јовањдан.
-431, Николићи (Стевановићи и Митровићи), Гложани (десни слив В. Мораве), Аранђеловдан.
-435, Нонићи, Врмџа (Моравица), Јовањдан.
-463, Поповићи (Поповићи, Савићи и Илићи), Велики Поповић (Ресава), Никољдан.
-484, Савкићи (Матићи, Миловановићи, Савкићи и Лукићи), Седларе (Ресава), Никољдан.
-495, Срејићи (Крстићи и Срејићи), Седларе (Ресава), Ђурђиц.
-500, Станајићи, Врмџа (Моравица), Св. Врачи.

Досељени у приоду од 1804. до 1814. године:

-554, Аксићи, Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-556, Алексићи, Криви Вир (Црна Река), Аранђеловдан.
-585, Бојићи, Купиновац (Ресава), Никољдан.
-651, Дамњановићи, Котража (Драгачево), Никољдан.
-683, Ђурђевићи (Стевановићи, Ђурђевићи и Радомировићи), Врлан (Ресава), Ђурђиц.
-726, Јанковићи, Соко Бања, Никољдан.
-742, Јовановићи (Јовановићи, Миловановићи и Милошевићи), Глоговац (мор. деспот.), Аранђеловдан.
-755, Јоцићи, Луково (Црна Река), Лазаревдан.
-772, Костићи, Соко Бања, Јовањдан.
-832, Миленковићи (Нешићи), Криви Вир, Никољдан.
-846, Милићи (Катићи-Првуловићи), Соко Бања, Никољдан.
-849, Милкићи, Соко Бања, Никољдан.
-854, Миловановићи, моравско-ресавски, Илиндан.
-881, Митићи, Зајечар, Варварица.
-945, Петровићи, Зајечар, Св. Петка.
-950, Пешићи (Крунићи и Пешићи), Соко Бања, Јовањдан.
-1007, Ристићи, Криви Вир, Аранђеловдан.
-1022, Симоновићи, Грабовац (Ресава), Аранђеловдан.
-1024, Спасићи, Криви Вир, Никољдан.
-1030, Стајкићи (Николићи), Седларе (Ресава), Никољдан.
-1073, Токићи (Прокићи, Токићи и Степановићи), Призрен, Срђевдан.
-1078, Тренићи (Миленковићи), Луково (Црна Река), Аранђеловдан.
-1089, Цветковићи (Мицићи), Грабовац (Ресава), Никољдан.
-1096, Чварковићи (Стевановићи), Медвеђа (Ресава), Лучиндан.
-1098, Чепурци (Јевтићи и Митровићи), Чепур (десни слив В. Мораве) в. Врачи.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1121, Анђелковићи, Соко Бања, Аранђеловдан.
-1164, Швабићи, Штипље (Белица), Ђурђиц.
-1177, Божиновићи, Грабовац (Ресава), Ђурђиц.
-1249, Живковићи, Књажевац, Аранђеловдан.
-1330, Ивановићи, Бресје (десни слив В. Мораве), Аранђеловдан.
-1336, Еркићи, Стари Аџибеговац (Старо Село), Пантелијевдан.
-1347, Кргићи (Миленковићи), Стари Аџибеговац (Старо Село), Никољдан.
-1373, Лалићи, Свилајнац, Алимпијевдан.
-1386, Бошковићи, Равна Гора (Велики Рзав), Јеремијевдан.
-1387, Живојиновићи, непознато (Доња Рача), Никољдан.
-1438, Миладиновићи, Свилајнац, Ђурђиц.
-1444, Илићи, Дубница (десни слив В. Мораве), Аранђеловдан.
-1475, Војиновићи, Пирот, Никољдан.
-1488, Недељковићи, Куманово (Македонија), Аранђеловвдан.
-1507, Стојановићи, Врлан (Ресава), Јовањдан.
-1523, Милојевићи, Свилајнац, Аранђеловдан.
-1540, Ђорићи, Свилајнац, Аранђеловдан.
-1560, Катићи, Црквенац, (десни слив В. Мораве), Симеундан.
-1575, Петковићи, Девен (Тимок), Никољдан.
-1586, Зајковићи, непознато (Лапово), Нова Година.
-1600, Мишковићи, непознато (Ракинац), Никољдан.
-1624, Нешићи, Црквенац (десни слив В. Мораве), Никољдан.
-1634, Ивковићи, Пирот, Аранђеловдан.
-1654, Миљковићи, Свилајнац, Никољдан.
-1662, Илићи, Свилајнац, Ђурђиц.
-1663, Илићи, Власотинци, Никољдан.
-1676, Гавриловићи, Штипље (Белица), Лучиндан.
-1683, Катићи, непознато (Лапово), Ђурђиц.
-1687, Миладиновићи, Глоговац, Јовањдан.
-1696, Гиновићи, Витежево (десни слив В. Мораве), Аранђеловдан.
-1720, Петровићи, Свилајнац, Митровдан.
-1749, Трујићи, Глоговац, Св. Петка.
-1769, Вучићи, Дубље (Ресава), Никољдан.
-1801, Китићи, непознато (Лапово), Јовањдан.
-1829, Милојевићи, Вакуп (Моравица), Мратиндан.
-1845, Гмитровићи, непознато (Црни Као), Аранђеловдан.
-1852, Марковићи, Пећ, Јовањдан.
-1862, Јовановићи, Крњево (леви слив В. Мораве), Никољдан.
-1866, Павловићи, Каменово (Млава), Јовањдан.
-1880, Радовановићи, непознато (Ракинац), Митровдан.
-1883, Стојковићи, непознато (Ново Село), Аранђеловдан.
-1922, Јовчићи, непознато (Лапово), Никољдан.
-1952, Станојевићи, Стари Аџибеговац (Старо Село), Јовањдан.
-1978, Стаменковићи, Средор (Власина), Аранђеловдан.
-2013, Тимотијевићи, непознато (Ракинац), Никољдан.
-2053, Ранковићи, Крњево (леви слив В. Мораве).
-2071, Петковићи, непознато (Лапово), Никољдан.
-2082, Живковићи, Опарић (Каленићка Река), Јоовањдан.
-20855, Настићи, Свилајнац, Јовањдан.
-2088, Петронијевићи, непознато (Ракинац), Алимпијевдан.
-2101, Николићи, непознато (Доња Рача), Никољдан.
-2117, Ђоковићи, Паланка (Јасеница), Никољдан.
-2140, Јеремићи, непознато (Лапово), Никољдан.
-2151, Димитријевићи, Гложани, Томиндан.
-2158, Којићи, непознато (Лапово), Никољдан.
-2167, Весовићи, Кушиљево (десни слив В. Мораве), Никољдан.
-2221, Романовићи (Роми), Свилајнца, досељени 1850. године, Аранђеловдан.
-2241, Милићи (Роми), Жабаре (Јасеница), 1864, Св. Петка.
-2255, в(Роми), непознато, 1880, Св. Петка.
-2261, Манојловићи (Роми), Багрдан, 1884, Митровдан.
-2283, Наумовићи (Цинцари), Магарево (Македонија), досељени 1854. године, Алимпијевдан.
-2299, Димчићи, Магарево (Македонија), 1897, Никољдан.

Остали подаци о насељу.

Године 1903 село је имало 118 родова са 499 домова у којима је -1900. године – живело 3005 становника. Међи њима су била два цинцарска рода и четири рода циганска. Према попису од 1910. године у Марковцу је била 571 кућа са 3416 становника, рачунајући и мештане Пиносаве а 31. јануара 1921. године број становника се смањио на 3112.
Код сеоске цркве, у порти, има једна трпезара. Црквена слава је Мала Госпојина.
Сеоска слава је Цар Констанитин и Царица Јелена а литија се носи на Мали Спасовдан.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

__________

Порекло становништва варошице Марковац, општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Марковац је на раскрсници путева Лапово-Велика Плана и Рача-Свилајнац.

Прво место старог Марковца било је на месту „у Дутова“ код садашњег моста на Морави, друго је било у Лучици, треће је Шљивара и четврто у месту Виђишу. Прво се измештало због Турака а касније због поплава Мораве. По причању баба Милојке Васићеве у времену Карађорђевог преласка у „Немачку“ (1813. године) већи део старог Марковца „избегао“ је на данашње место, а један део је још био на старом месту. Кад су се Марковчани доселили, онда су на Виђишу били лугови, које су истребили и опет назвали Марковац. Виђиш Морава никада није плавила, а старо место јесте.

Земље.

Крај Мораве је Рујиште, где су марковачке њиве, до њега је Љуљевац, њиве и ливаде до Мораве. Морава га је „прокинула“, па је поље остало на десној страни. Даље су Лучице, земља поред Мораве, Озоровац – њиве поред Мораве, старо име, Ливада крај Мораве око моста; даље уз Мораву нема марковачких њива али их има око старог корита Лепенице; Пљошта -њиве, ту нема ништа од старина; до њих, опет око корита, Пескова – њиве; Вровина до њих и Рујишта. Са леве стране речице Раче је Јасеново. Ту је био „јасенар“, сада су ту њиве. До њих и до насеља је Озоровачка Ливада, некада биле ливаде, сада њиве.

У Каповцу је измешано марковачко земљиште „сас Ракинчани“ (из Ракинца). Даље до речице Раче су Вућаре – обухвата и Парлоге. У Широком Потоку има и марковачког земљишта. На северу од њега је Доброглава. Брдо Кленовац је у атару лаповском, мада марковчани имају тамо много земље и винограде. И место Преврће је лаповско. Општинска земља марковачка је код Бошњана, остала из ранијих времена.

Старине.

На јужној страни самог места, близу цркве, нађено је старо гробље у шљиварима, од сасвим неправилног, омањег камења.

Подаци о насељу.

Старо гробље старог Марковца било је у Озоровцу, па га је Морава разнела око 1870. године. Данас нема никаквих трагова од тог гробља. Тада су марковчани изабрали ново место за гробље у брду Пањевцу. Ту се најпре почели сахрањивати нови досељеници, па онда и стари марковчани. Баба Милојка Васићева памти, да је код Швабића кућа, близу садашњих кућа, било врло старо гробље, са простим и грубим камењем. Касније је то камење растурено и од њега су подигнуте куће. Приликом ископавања овог камења налазили су људске кости.

Марковац је тако збијено насеље те из тих разлога нема потребе за поделом на махале, па их и нема.

Име насељу.

Када је предак Павловића дошао у стари Марковац, тада су у њему биле само три куће: Конића, претка Аврама Гаврића и неког Кривокуће. Аврамов отац Марко био је из Лапова и ловио је рибу на старој Лепеници. По њему је Марковац добио име. И данас има род тога Марка у Лапову. О Кривокући се зна само то да има у Новом Аџибеговцу род Кривокуће.

 

Порекло становништва.

Из старог Марковца доселили су се ови родови:

Конићи. Они су први прешли на Виђаш, Митровдан.

Павловићи, чукундед Милосав доселио се из Кованице у околини Ћуприје, бежећи од Турака. Имају старо кумство у Кушиљеву. Ђока и Јефта Павловић, трговци у Београду су од овог рода, Никољдан.

Павловићи други су у изумирању, овамо су дошли из Лапова, Јовањдан.

Обрадовићи су стари род, имају кумство у Брзану код Лапова, Никољдан.

Петрићевићи, Милојевићи и Милошевићи су један и старији род, имају кумство у Лапову, Пантелијевдан

Млађи родови су:

Бркићи су старином из Седлара у Ресави; имају старо кумство у Радошину код Свилајнца, Јовањдан.

Дамјановићи су из Котраже у Јасеници, под Рудником, Никољдан.

Черкеновићи, зову их и „Арнаутима“, доселили су се из Седлара пре двеста година и прво се населили на место Шљиваре, Ђурђиц.

Станимировићи, предак Станимир се преселио из старог Марковца, Никољдан.

Васићи се добили презиме по претку Васи, једном од шесторице браће, Стевањдан.

Поповићи не знају за своју старину, Никољдан.

Матићи и Стојковићи, прадед се доселио из Дворишта, у Ресави у стари Марковац, имају старо кумство у Деспотовцу, које и данас држе, Никољдан.

Ђурђевићи не знају за своју старину, Ђурђиц.

Милутиновићи не знају за своју старину, Јовањдан.

У Новом Марковцу су ови родови:

Милијићи и Првуловићи, „Бањчани“ су од Бање, Никољдан.

Науновићи, отац се доселио из Македоније, Мали Божић (Нова Година -Св. Василије)

Лалићи, мајка га довела из Свилајнца, Алимпијевдан.

Тоскићи су из Свилајнца, Ђурђиц.

Трујићи су Власи из Витежева у Ресави, не славе.

Ћиновићи су Власи из Кушиљева, не славе.

Бећаровићи, предак Никола Бећар се доселио из околине Јагодине, Никољдан.

Брзочићи су из Брзоходе у Ресави, Аранђеловдан.

Кумановчани су из Куманова, Аранђеловдан.

Ђорђевићи и Петровићи су давно досељени али не знају одакле, Св. Петка.

Станојићи и Стевановићи су стари досељеници, Св. Врачи.

Чепурци и Јевтићи су из Чепуре код Параћина, Св. Врачи.

Гаџићи, предак побегао од Турака из Глоговца код Јагодине, Никољдан.

Лазићи су се доселили или не знају одакле, Томиндан.

ПрокићиАрнаути“ су вероватно стари досељеници, Срђевдан.

Арнаутовићи су из Старе Србије, Јовањдан.

Чалићи и Димитријевићи су стари досељеници, Св. Врачи.

Јовановићи су досељени однекуд, не знају одакле, Никољдан.

Миљковићи су из Старог Аџибеговца (Старог Села), Никољдан.

Срејићи су из Дубнице у Ресави, Аранђеловдан

Бабићи су из старог Марковца, Аранђеловдан.

Стевановићи и Ђорђевићи су из старог Марковца, Аранђеловдан.

Бојићи су из старог* Марковца, Никољдан.

Спасићи су по свој прилици „Бањчани“, Никољдан.

Костићи су из старог Марковца, Јовањдан.

Алексићи су „Торлаци“, Аранђеловдан.

Пешићи и Лепенчићи су „Торлаци“, Јовањдан.

Нешићи су „Торлаци“ из Кривог Вира у тимочкој Црној Реци, Никољдан.

Анђелковићи, дед прешао из старог Марковца, Аранђеловдан.

Јовичићи су од „Тимока“, прво се населили у старо село па отуд овамо, Св. Петка.

Еркиши су из Старог Аџибеговца (Старог Села), Пантелијевдан.

Милетићи, „Торлаци“ су од Тимока, Никољдан.

Петковић је дошао жени у кућу из Лапова, Никољдан.

Маркићеви су дошли око 1850. године из Старог Аџибеговца (Старог Села), Никољдан.

Мишковићи, Карађорђева сестра им је била баба, Ђурђевдан.

После се населило још неколико родова од Бање алексиначке, „Бањалије“, како су из звали. Бањалије су:

Нешићи**,

Поповићи,

Лазићи,

Анђелковићи , Аранђеловдан и

Костићи.

*Пише „стари Марковац“ са мало „с“, јер то није био званичан назив места.

**За остале новонасељене фамилије не пише коју славу славе, изузев Анђелковића.

 

ИЗВОР: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

*  *  *

Порекло становништва засеока Пиносава, насеље Марковац, општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене.

Пиносава је насеље особите врсте. Она није ни село, ни заселак, ни крај, ни махала. На њеном данашњем месту било је до 1885. године поље истог имена на коме су се стицали атари села Доње Раче, Ракинца и Марковца. Те године одвојише се од поменутих села неки родови и стално настанише у Пиносави на својим дотадашњим летњим насељима – трлима. Тако је постало ово интересантно насеље, које потпада под три општине – доњо-рачанску, ракиначку и марковачку и под два среза – лепенички и орашки. Пиносавци се осећају као становници једног насеља, те нико од њих никада неће рећи да је из села чијој општини припада, већ из Пиносаве. Сва је прилика да ће ово насеље временом постати засебно село.

Положај засеока.

Пиносава је са обеју страна Доловског Потока који утиче са леве стране у реку Рачу. Кроз њу пролази друм који спаја Рачу, преко Марковца, са Свилајнцем. Део Пиносаве са леве стране Доловског Потока и лево од друма идући Марковцу, насељен је из Доње Раче. На десној страни потока, али лево од насипа су досељеници из Ракинца а десно од потока и друма су бивши Марковчани. Дакле, насеље има три дела: доњо-рачански, ракиначки и марковачки.

Воде.

У делу доњо-рачанском је један ђерам, у ракиначком, такође, један а у трећем су два ђерма. Живе воде Пиносава нема.
Доловски Поток не плави пиносавска поља а не плави их ни поток Каповац, који тече ивицом овог насеља. Рача, која тече јужно од Пиносаве, причињава доста штете имањима, али то бива једанпут у десет и више година.

Земље и шуме.

Поља и забрани пиносавски су око овог насеља, најдаље на 25 минута пешачког хода. Њиве и забрани су поглавито на местима званим: Гај, Долови, Дрењар и Лаповско. Ливаде су у Потоку и Реци. Њихова површина урачуната је у атаре села из којих је Пиносава насељена.

Име засеоку.

Насеље је добило своје име по називу поља на коме је основано. Како је постао назив поља нико на зна да објасни.

Постанак засеока и порекло становништва.

И поред тога што је Пиносава настала тек 1885. године, њени су родови су знатне старости. Два су рода добегла у Лепеницу у доба Кочине Крајине а шест родова за време Првог устанка.
Пиносавци су досељени у Лепеницу из четири области. Моравица је дала три рода, Тимок два, Стара Србија два и Стари Влах један род.
Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени-порекло, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-392, Миладиновићи, Марковац (Врмџа – Моравица), Аранђеловдан и Јовањдан.
-458, Петронијевићи (Миџићи), Ракинац (Стари Влах, ужичко-моравички округ), Алимпијевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-624, Вукосављевићи, Соко Бања, Ђурђиц.
-871, Милошевићи, Соко Бања, Алимпијевдан.
-947, Петровићи, Сјеница, Јовањдан.
-1049, Стојадиновићи, Ракинац (Велики Извор), Аранђеловдан.
-1054, Стојановићи, Сјеница, Никољдан.
-1070, Тодоровићи, Ракинац (Зајечар), Варварица.

Остали подаци о засеоку:

-Пиносава је 1903. године имала 8 родова. Она никада није засебно пописана и не помиње се ни у речницима места нити је уцртана у било коју карту.
Насеље је постало од трла а све су његове породице досељена на привремена пољска насеља. Умрли се укопавају у три гробаља, сваки део у гробља одакле су досељени у овај засеок.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Славиша Димчић

    Имам примедбу на порекло породице Димчић. Мој прадеда Димитрије Димчић рођен је у Гопешу крај Битоља 1879.г. од Оца Ђорђа и мајке Минке Споа.Иначе мессто Гопеш је подно планине Бигла и формирано је после пада Москопоља 1768.г. У Аџбеговац га је довео отац Ђорђе 1884.г а у години коју сте навели послао га је на мираз у дом Радована Бркића за млађу му кћи Милунку. Тако да су Димчићи из Гопеша а не Магарева.Ја и данас тамо имам рођаке са којима одржавам срдачне родбинске везе.За Вашу информацију . Зто молимим да се овај погрешан податак поправи.Захваљујем.

    • Милодан

      Славиша Димчић!

      Немам разлога да Вам не верујем, написао сам ТАЧНО онако како у књизи пише а да ли је то истина или не ја то не знам и нисам овлашћен нити за то имам технничке могућности да вршим исправке,
      То је ствар уредника портала Порекло.
      Поздрав!
      Слободан Милић, Милодан

  2. Александар Илић

    A gde su Vicentijevici?

  3. Милодан

    Александар Илић !

    Вићентијевића у Лепеници има само у Мечковцу по коришћеним књигама и нигде више.

    Слободан Милић, Милодан

  4. Mali Đokica

    Фали велика породица Којадиновића из Марковца, један од огранака Черкеновића, заједно са Доцићима и Богосављевићима, по три сина Недељка Черкеновића из Седлара код Деспотовца, поркелом из Призрена, ког су Турци убили у Хасанпашиној (данас Смедеревској) Паланци, кад су и презимена промењена.

  5. Vladan Jovanović

    Što se tiče komentara na predmetne tekstove o naselju Markovac i stanovništvu istog smatram da su u redu i opravdani ali i da nisu u redu.
    Nisu u redu zato što su , kako je i navedeno, predmetni tekstovi na osnovu istraživanja rađenih neposredno posle 1900-te godine te su saradnici portala ta istraživanja preneli bez nekih novih momenata .
    Komentari su u redu zato što ta istraživanja iz vremena posle 1900-te godine nisu detaljno urađena pa, stvarno, nedostaju podaci za dosta porodica koje naseljavaju Markovac.
    Ja lično sam u prethodnih pet godina uradio skoro detaljna istraživanja i pripremio materijal o naselju i stanovništvu Markovca koji će, nadam se, biti odštampan sledeće godine u vidu monografije naselja.
    Sada pomažem ove komentare u sledećem :
    – Dimitrije DIMČIĆ nije Dimčić već je Đorđević a njegovi potomci su Dimčići.
    – Vićentijevića ima oduvek u Markovcu ali su “skriveni” pod prezimenima Aksić i Jovanović a potomci su Vićentija Jovanovića.
    – Kojadinovići jesu od velike familije Čerkenovića ali ne od Nedeljka već od brata mu Trifuna.
    Dobrosav (Doca) i Bogosav (Boca) su Nedeljkovići a Kojadin (Koca) je Trifunović.

    Pozdrav za sve koji imaju interes i volju za očuvanje sećanja na naše pretke – bez njih ne bi smo ni mi postojali.

    Vladan Jovanović – Markovčanin