Порекло презимена, село Мала Врбица (Страгари – Крагујевац)

Порекло становништва села Мала Врбица, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мала Врбица је са обеју страна Врбачког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај поток се често назива Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда.
Цело село је на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа прешла на леву стану насипа (друма).

Воде.

Мала Врбица има доста живе воде, али због даљине извора Врбичани у новије време копају ђермове. Сваки део села има по један или два јача извора. У Клисури је чувена Чесма, у Галонићима Студенац и Чоловићки Бунар, у Врбици – Стублина и Извор у Ливади и у Вуколићима – Дрењак. Поред тога у селу има 9 копаних ђермова.
Врбачки Поток, када надође, наноси доста штете оним њивама Врбице и Вуковића које су у нешто проширеном тлу његове долине.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде удаљене су од сеоских кућа највише 45 минута хода, а има их и у самом селу између појединих његових делова. Шуме је врло мало. Она је поглавито на левој страни Клисурског Потока.
Сеоски атар је величине 270 хектара. Под њивама је 100, ливадама 150 и под шумом 20 хектара. Њиве су у другом а ливеде у трећем зиратном роду док шума долази у пети шумски ред. У сеоски атар није урачунат простор од 1.5 хектар, који спада на заједничке сеоске утрине на месту званом Варнице код Кречана.
Врбичани немају поседа изван атара свога села а у њиховом атару својих поља имају мештани Рамаће и Добраче.

Тип села.

Мала Врбица има два краја, Клисуру и Врбицу, поред тога две махале, Галониће и Вуковиће. Клисура је на левој страни Клисурског Потока. Куће су јој на Голом Брду и уз сам друм, са његове десне стране осим механе и општине. Испод ње су, на десет минута хода, на обалама потока, Галонићи. Део Галонића је на левој страни Клисурског Потока и простире се на обема странама поточића Вињаге. Према Галонићима је, лево од сеоског потока, највећи крај, право село Врбица, на обема странама пута за село Пајазитово. Од ње до Галонића на левој страни нема више од 5 минута хода. Скоро пола сата ниже десног дела Галонића настају Вуковићи. Крај Врбица прелази постепено карактер друмског насеља, сашорава се док су у осталим деловима села куће без реда растурене.
Крајеви Врбица и Клисура састављени су од појединих група кућа, које се овде називају „вамилије“.

Име селу.

Мештани причају да су оснивачи овог села назвали своје насеље данашњим именом стога што су га основали на месту обрасло младим врбама – врбицама. Други веле, да су селу наденули име сељани Рамаће по извору у Трапини у Клисури, који је био под једном врбицом. Мештани и остали Лепеничани ретко називају село Малом Врбицом, већ га обично зову Врбица. Атрибут „Мала“ дале су му власти како би се разликовало од веће Врбице у Јасееници.

Старине у селу.

у Врлопопама има Старо Гробље, које неки називају Маџарским. Ту је и Црквина где је у раније доба била нека хришћанска црква, за коју се мисли да је припадала насељу, чије је било поменуто гробље.

Постанак села и порекло становништва.

Село је основано 1809. године, када се Карађорђе враћао од Сјенице у помоћ моравској војсци. С њим је дошло овамо 7 родова, који су основали села, оба краја и обе махале његове. Ти су оснивачки родови: Вуковићи, Вукојичићи, Галонићи, Копиљаци, Караџићи, Продановићи и Ратковићи. Они сада имају у Малој Врбици 73 дома, више од 7/10 укупног броја сеоских кућа.
Ово село се најпре помиње у Карађорђевом Деловодном Протоколу под именом Врбица. У Уписнику 1818. године зове се Врбица Мала, у Назнечениу 1819. године и у Пописнику 1822. године записано је као Врбица. Вук у Даници за 1827. годину и Пирх у своме Путовању 1829. године називају је Мала Врбица; у Пирховом оригиналу Wrbica. У Гавриловићевом Речнику унесена је као Врбица Мала.
На Руској карти 1831. године записана је као Врбица, а у Миленковићеву карту 1850. и у Кипертову 1853. године унесен је њен крај Клисура; на Миленковићевој као Клисура а на Кипертовој као Klissura.
Село је поглавито нарасло рађањем, разграњавањем и деобом задруга, јер је после 1815. године досељено само 7 родова, од којих сада има 15 домова.
Сеоско становништво досељено је из 5 области. Из Старе Србије дошло је 8 родова, из Лепенице 3 рода а из Црне Горе, Љига и Јасенице по један род.
Од 14 родова 7 их је добегло овамо у збегове, по два рода су дошла као уљези и на купљено имање а по један род прешао је у ово село на трла, у питомину и као посинак.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-86, Банковићи (Благојевићи), Белопавловићи (Црна Гора), Симеундан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-621, Вуковићи, Сјеница, Јовањдан.
-622, Вукојичићи, Сјеница, Никољдан.
-640, Галонићи (Галоње: Миленовићи, Срећковићи, Несторовићи, Радосављевићи и Чоловићи – Милосављевићи), Сјеница, Митровдан.
-759, Караџићи (Тимотијевићи, Петровићи, Совронијевићи и Тодоровићи), Сјеница, Јовањдан.
-771, Копиљаци (Јовановићи, Аксентијевићи, Митровићи, Савићи и Стевановићи), Сјеница, Јовањдан.
-810, Марковићи (Николићи, Илићи и Марковићи), Сјеница, Никољдан.
-964, Продановићи (Продановићи, Милутиновићи – Илићи, Симићи и Јанићијевићи. Милутиновићи славе Михољдан а Продановићи Јовањдан), Сјеница, Михољдан и Јовањдан.
-999, Ратковићи (Петровићи), Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1225, Андрићи (Андрејићи), Страгари (Јасеница), Јовањдан.
-1279, Вуловићи, Рудник (Љиг), Никољдан.
-1849, Лазаревићи, непознато (Чумић), Аранђеловдан.
-2010, Радовановићи, непознато (Пајазитово), Никољдан.
-2128, Радовановићи, непознато (Грбице), Никољдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. Мала Врбица је имала 14 родова у 88 кућа са 449 становника. На дан 31 децембра 1910. године у селу је било 86 кућа са 587 становника, а 1921. године број становника је опао на 439.
Мала Врбица има два гробља, једно је у Бубну за Врбицу, Галоње и Вуковиће а друго у Дивљакама, у врху Клисуре – за крај Клисуру.
Сеоска заветина су Младенци а литија се носи о Спасовдану.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.