Порекло презимена, село Царичина (Сјеница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Царичина (или Царичине), општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. Порекло становништва села Царичина (или Царичине), општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Царичина (Сјеница)

Порекло презимена, село Царичина (Сјеница)

Порекло становништва села Царичина (или Царичине), општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Царичина је село разбијеног типа, смештено у висинском појасу 1.260-1.300 м у планинском простору у подножју Ревуше (1.693 м), Озрена (1.585 м) и Папе (1.354 м), на ободу Сјеничке котлине. Село је удаљено 17 км југозападно од Сјенице. Површина сеоског атара и Катастарске општине Царичине износи 1.539 ха. Према попису 2002. у селу је живело свега 20 становника, а 1921. године је имало 19 домова и 104 становника.

Ово село заузима шири простор изворишта реке Увац. Налази се источно од планине Ревуше. До њега се стиже макадамским путем од села Тријебина у дужини од 4 км, изграђеним 1982. године. О селу смо од Јевта Вучковића забележили следеће: „Познато је по томе што су Немањићи имали овде летњиковце. Вероватно је у њима боравио и цар Урош, по чему је и село добило име, као и извор ‘Царева вода’, који се налази на граничном делу атара села Царичине и Тријебине. Са овог извора се засеок Бошковићи у Тријебинама снабдева водом преко изграђеног водовода. И краљ Урош I је 1252. године на простору тада жупе Сјеница издао повељу дубровачким трговцима да могу боравити и трговати по Сјеници. У тој повељи се први пут помиње име Сјеница (Сеницах).“ У селу су утврђени локалитети из XVI и XVII века. Миле Недељковић каже „да је назив у вези са царицом. Могућа је и веза са Царицом, како се звала кћи краља Уроша I, мада за то нема историјских потврда.“ Царичина је једино село са овим називом у Србији.

Основна четвороразредна школа радила је у селу од 1947. до 1978. године, када је затворена због малог броја ученика и исељавања становништва. Ђаци у школу одлазе у Тријебине. Село је струју добило 1969, а телефон 2006. године. Село је са Тријебинама повезано макадамским путем дужине 9 км. Водоснабдевање је индивидуално, а једна кућа има водовод.

Становници се баве земљорадњом и сточарством. Најбоље и најтравније пашњачке површине налазиле су се на планини Ревуша, због чега су се поједина домаћинства 20-их година XX века бавила товом говеда и ортаклуком са познатим трговцима из Сјенице, који су у пролеће куповали стоку и давали је домаћинствима у Царичини на чување и тов (узгој) до јесени – под одређеним условима. Највеће површине ових пашњака су пошумљене у акцији пошумљавања од 1978. до 1988. године. На падинама Ревуше 16. и 17. фебруара 1986. године су одржане Међурепубличке зимске спортске игре, са око 600 такмичара у скијању.

У селу Царичине у периоду 1948-1961. број становника се увећао за 25%, а смањио се до 2002. године за 90%. У истим временским интервалима број домаћинстава је порастао 24%, а затим се смањио 81%, тако да су 1991. евидентирана 3 домаћинства са 5 и више чланова (50,00%), а 2002. године 2 (40,00%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година        Број становника       Број домаћинстава      Средши број чланова у домаћинству

1948.                       161                                       21                                             7,66

1953.                       187                                      24                                             7,79

1961.                       202                                      26                                             7,76

1971.                       136                                       22                                             6,18

1981.                         71                                        11                                             6,45

1991.                         30                                         6                                             5,00

2002.                        20                                         5                                              4,20

Домаћинства у селу Царичина:

1.Кораћ Ферхан

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 15 км, а од основне школе 5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду. Три члана домаћинства траже посао. Приходе остварују узгојем оваца и говеда.

Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе. Раније су се презивали Калић.

Род: Кораћи.

2.Бошковић Вукојица, 2 члана домаћинства;

3. Бошковић Милија, 2 члана;

4. Кораћ Такир, 6 чланова;

5. Кораћ Хајрија, 1 члан домаћинства.

 

Исељеници из села Царичина:

1. Живковић Влајко, исељен у Чачак, 8 чланова;

2. Живковић Милић, исељен у Краљево, 3 члана;

3. Живковић Витомир, исељен у Краљево, 2 члана;

4. Живковић Љуба, исељен у Краљево, 1 члан;

5. Живковић Миломир, исељен у Краљево, 4 члана;

6. Живковић Петко, исељен у Краљево, 1 члан;

7. Живковић Радоје, исељен у Сјеницу, 5 чланова;

8. Живковић Жарко, исељен у Сјеницу, 2 члана;

9. Живковић Вукола, исељен у Барајево, 2 члана;

10. Бошковић Симо, исељен у Краљево, 8 чланова;

11. Бошковић Милун, исељен у Сјеницу, 4 члана;

12. Бошковић Неђељко, исељен у Краљево, 9 чланова;

13. Бошковић Мијо, исељен у Крагујевац, 2 члана;

14. Бошковић Стојан, исељен у Краљево, 2 члана;

15. Бошковић Божо, исељен у Краљево, 2 члана;

16. Бошковић Драгиша, исељен у Краљево, 4 члана;

17. Бошковић Ранко, исељен у Крагујевац, 6 чланова;

18. Бошковић Драгоје, исељен у Крагујевац, 8 чланова;

19. Бошковић Савета, исељена у Трстеник, 6 чланова;

20. Бошковић Петко, исељен у Сјеница, 5 чланова;

21. Бошковић Рајко, исељен у Крагујевац, 9 чланова;

22. Бошковић Радун, исељен у Крагујевац, 3 члана;

23. Бошковић Владе, исељен у Чачак, 2 члана;

24. Бошковић Никола, исељен у Чачак, 2 члана;

25. Бошковић Станимир, исељен у Чачак, 4 члана;

26. Бошковић Милосав, исељен у Чачак, 6 чланова;

27. Бошковић Миливоје, исељен у Чачак, 7 чланова;

28. Тослаковић Милован, исељен у Крагујевац, 8 чланова;

29. Боричић Никола, исељен у Чачак, 13 чланова;

30. Кораћ Шаћир, исељен у Бродарево;

31. Кораћ Расим, исељен у Македонију;

32. Кораћ Смајо, исељен у Сјеницу, 5 чланова;

33. Кораћ Нухо, исељен у Сјеницу, 4 члана;

34. Кораћ Хајро, исељен у Сјеница, 5 чланова;

35. Кораћ Нафа, исељен у Сарајево, 3 члана;

36. Кораћ Фифа, исељен у Сарајево, 1 члан;

37. Кораћ Омер, исељен у Сарајево, 2 члана;

38. Кораћ Ибрахим, исељен у Сарајево, 5 чланова;

39. Кораћ Рифат, исељен у Сарајево, 5 чланова;

40. Кораћ Нусрет, исељен у Словенију, 5 чланова;

41. Кораћ Азем, исељен у Словенију, 2 члана;

42. Кораћ Исмет, исељен у Словенију, 2 члана;

43. Кораћ Америко, исељен у Словенију, 1 члан;

44. Кораћ Авдо, исељен у Словенију, 5 чланова;

45. Кораћ Зејнил, исељен у Словенију, 4 члана;

46. Кораћ Мухамед, исељен у Сарајево, 2 члана;

47. Муховић Ћамил.

Наведени подаци указују на то да су се житељи села Царичине нсељавали највише у Краљево, Сјеницу, Сарајево, Крагујевац и иностранство (Словенија).

У периоду од 1971. до 2002. године број становника до 19 година се смањио 89%, а са 60 и више година 50%. Индекси старења су 1971. били 0,29, 1991. године 0,46 и 2002. године 1,14 индексних поена. Број становника, старосна структура и индекс старења показују да је и ово село на прагу демографског гашења.

Становништво по вероисповести

Година                   1991.        %

православни            3            10,00

муслимани              27           90,00

остали                        –            –

Становништво по националној припадности

Година                   2002.        %

Срби                         3            15,00

Бошњаци                17            85,00

Муслимани               –            –

Остали                       –            –

По попису из 2002. године у Царичину је било 17 Бошњака (85,00%) и 3 Срба (15,00%). Мештани сматрају да воде порекло из Црне Горе и да су се доселили у XVIII веку. Српско становништво слави Св. Стефана Дечанског, Св. Николу и Св. Луку.

У селу је 1981. било 49 становника преко 15 година старости, 1991. године 20, а 2002. године 17. Број лица без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио 67%, са 4 разреда основне школе 87%, а са основном школом 27%. Са завршеном средњом школом била су 1981. године два, а 2002. једно лице, док су 1981. године евидентирана 2 лица са завршеном вишом школом.

По попису из 2002. године у селу је било 5 домаћинстава која се искључиво баве пољопривредом, што указује на то каква је економска снага села.

Домаћинства су 1991. изворе прихода остваривала само из пољопривреде, а 2002. године од пољопривреде и даље живе 4 домаћинства, а једно приходе остварује од непољопривредних делатности. Овчарство је доминантна грана, са 118 оваца. О економском стању села и његовој перспективи најбоље говори однос између издржаваних и активних лица. Тај однос је у 2002. години био 55:35.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (2)

  • Boban Šiljković

    Поштовани!
    Похвале за исцрпан рад о месту Царичина и желим да укажем на позицији презимена исељених од 1-9 фамилија је Шиљковић а не Живковић.

    Одговори
  • dragan petrović

    Bobane u Caričini Boškovići koju krsnu slavu slave i da li kojim slučajem su rod sa rodom Boškovića iz Trijebinama

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top