Порекло презимена, село Радмиловић (Кнић)

Порекло становништва села Радмиловић, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – топографске прилике.

Село се налази на рипањској тераси и њеној централној равни, у коју су усечене Борачка Река и њене притоке. Један део села је са десне стране Борачке Реке, на заравни, у коју се неприметно губе преточке косе, а са леве стране Борачке Реке, у равни, су куће другог краја села.

Воде.

Село се служи бунарском водом. Имају само један извор и то је Бачарска Чесма.

Земље и шуме.

Немају више ни сеоске шуме ни утрине. До скора су имали сеoску утрину, на коју је цело село имало права да напаса стоку.

Тип села.

Село је разбијеног типа, а око кућа су велике окућнице. Дели се на два краја: Горњи и Доњи Крај (Пољци).

Име селу.

Овде је, причају, живео неки властелин(?) Радмило. У садашњем Гају, где је сада само црквина, била је црква у коју се неки владика склонио од Турака. Поменути Радмило га ода Турцима за чизму злата. Турци потом запале цркву а владика прокуне село да нема више од 60 глава, док је дотле имало 1600 „глава пореских“. Турци онда обесе и Радмила по коме је село добило име.

Старине у селу.

Остатака од ранијег насеља има код Бабина Гроба. Ту се ископавају камени подруми, цигле и црепови.

Постанак села и порекло становништва.

Становништво овога села је младо. Само су три фамилије досељене овамо пре Карађорђа и то две од Сјенице и једна из земље „Скендерије“ – по свој прилици Комаран у Црној Гори. За композицију сеског становништва су од највећег значаја досељавања од Сјенице. Незнатна су досељавања била су у време Милоша Обреновића. Доцније су дешавала појединачна досељавања од Сјенице, Старог Влаха, ретко из других крајева или саме Груже.

У Горњем Крају су ове фамилие:

-Бачаревићи. Овде се мисли да су названи по чукунбаби Бачарици, која је дошла из Бачије код Сјенице а чукундед Степан је досељен од Пиве пре Карађорђева устанка. Међутим, вероватније је да је Степан био бачар и да се по њему зову и Марковићи (видети историјат настанка њихових) у Љуљацима. Славе Јовањдан.
-Анђелићи су настарија фамилија у селу а старином су од Сјенице. Славе Никољдан.
-Вучићевићи (Алексићи) су дошли за време Карађорђа из Церовца код Буђева. Славе Ђурђевдан.
-Марјановићи (Мијатовићи) су дошли од Сјенице. Славе Никољдан.
-Странишићи (Мајсторовићи) су вероватно од Сјенице. Славе Лучиндан.
-Савићи (Павловићи) су дошли из Раждагиња у околини Сјенице. Славе Ђурђевдан.
Све ове четири горње фамилије мисле да су се доселили за време Карађорђа, јер се зна да су им стари учествовали у боју код Чачка 1815. године а не припадају старим досељеницима.
-Ђурчићи су дошли од Сјенице за време Карађорђевог ратовања 1809. године. Славе Томиндан.
-Максимовићи су дошли од Сјенице за време Карађорђевог ратовања 1809. године. Славе Мратиндан.
-Пантовићи (Узуновићи) су дошли од Сјенице за време Карађорђевог ратовања 1809. године. Славе Лучиндан.
-Лазаревићи, старо презиме Вуловићи су дошли од Сјенице за време Карађорђевог ратовања 1809. године. Славе Лучиндан
-Марићи (Сретеновићи) су дошли из Борча за време Прве владе Милоша Обреновића. Славе Аранђеловдан.
-Ждеровићи. Дошао дед Василије „Ждеро“ из Горобиља у Старом Влаху за време Прве владе Милошеве. Славе Св. Матеју.
-Недићи. Дошао Сретен пре 80 година као доводак у кућу Станишића из Бершића и Таковском крају. Славе Никољдан.
-Чакаревићи. Отац дошао из села Радијевића код Нове Вароши као слуга за време Друге владе кнеза Михаила. Славе Цвети.
-Парезановићи. Дошао им отац Антоније из Братљева у Старом Влаху пре 40 година. Славе Митровдан.
-Крговићи су дошли пре 35 година од Сјенице. Крговићи у Претокама су им фамилија. Славе Митровдан.
-Ђорђевићи. Отац им дошао пре 30 година из Радијевића. Славе Аранђеловдан.
-Никићи су дошли пре тридесетак година из Радијевића. Фамилија су са Чакаревићима. Славе Цвети.
-Вукашиновићи су дошли пре 30 година из села Дубнице – „од Васојевића“ у Пештеру. Славе Св. Александар.
-Вранићи су дошли пре 20 година из Гоња код Сјенице. Славе Никољдан.
-Томовићи су дошли од Сјенице пре 20 година. Славе Лучиндан.
-Милојковићи су дошли недавно из Борча. Славе Никољдан.

У Доњем Крају (Пољицама) су ове фамилије:

-Скендеровићи су дошли пре Карађорђа из земље „Скендерије“. Славе Аранђеловдан.
-Ђокићи су од Ђурчића, па пошто им је предак отишао на женино имање променили су своју славу. Сада славе Никољдан.
-Којовићи (Којовићи и Петровићи). Прадед Филип дошао је од Сјенице за време Карађорђа. Славе Мратиндан.
-Луковићи су од растераних Жујовића са Јешевца. Славе Аранђеловдан.
-Вукосављевићи. Отац им дошао пре 45 година из Призрена. Славе Аранђеловдан.
-Зарићи су досељени из ужичког округа пре 25 година. Славе Никољдан.
-Лазовићи. Претка довела мајка из Жуна у кућу Скендера. Славе Лазаревдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“: Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК: Тефтер спахијског прихода (арачки тефтер) 1829/1830. године за село Радмиловић. Приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић.