Порекло презимена, село Милиће (Сјеница)

16. фебруара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Милиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Милиће је село разбијеног типа, смештено у висинском појасу 1.440-1.480 м. Од Сјенице је удаљено 30 км у правцу истока. Налази се на јужним падинама Голије поред макадамског “Голијског” пута (Дуга Пољана – Ивањица), са његове источне стране. Површина сеоског атара износи 494 ха, а део је катастарске општине Шаре, чија је површина 2.865 ха. Милићи су 2002. године имали 38 становника.

Село је смештено на планинском терену и прошарано је ливадама: Ледине, Округлица, Алин лаз, Павић, Рамов стан, долина Дубаре, Чадоре, Јасиковац, Вукотина лука итд. Кроз атар Милића теку потоци: Радошев и Јасиковачки, који воду одводе ка Људској реци, која протиче кроз село. У селу се налази и неколико извора: Студенац, Паљеж и Лазови.

О постанку и имену села постоје историјски подаци, а и легенде. По легенди, мајстори који су зидали манастир Сопоћани, по завршеном послу пошли су својим кућама, па су се нашли на месту где је била црква “Јаблање” (чији се остаци и данас налазе у селу). Било им је много мило што су се срели и по свом расположењу место назваше Милићима. “У историографији овог краја познато је да су Милићи били стари род на подручју Рашке и да су се ови из дугопољске подгорине иселили после Првог аустро-турског рата 1689. године и да је село по њима добило име.” [Себечевац, 1993, 165] На основу анкете, добили смо податак да су први досељеници на територију данашњег села дошли у XIX веку из Црне Горе, из места Његњево (Бијело Поље) и да је село добило име по првим становницима, који су се презивали Милићи. Од археолошких локалитета у селу постоје остаци цркве, чије време настанка није познато.

Милиће је припадало селу Шаре, а 1964. године добија статус самосталног насеља. Када је отворена основна школа 1937/1938. године у селу Шаре, настава је почела у кући Јевта Величковића у засеоку Милиће, а учитељ је био Витомир Паунишић. До Другог светског рата школа је радила у кући Јевта Величковића. Године 1945. школа је почела рад у кући Панта Величковића, такође у Милићима, а касније је школа радила у Шарама, у кући Раша Ајдиновића. Од 1946. година школа ради у насељу Шаре.

Најважнија занимања становништва су ратарство, воћарство и сточарство. Село је струју добило 1975. и телефон 2006. године. У селу не постоји водовод, а водоснабдевање је индивидуално. Макадамски пут је у лошем стању. Од дневних миграната 1 је радник и 5 ученика основне школе, који од 5. до 8. разреда похађају школу у Белим Водама (општина Нови Пазар).

Од 1953. у Милићима број становника јс опао 68%, а број домаћинстава до 1971. године 50%. Број становника се стално смањује и 2002. године је било 38 становника. Просечан број чланова домаћинстава опада од 1961. године са незнатним изузецима. Године 1991. била су 3 (30,00%) домаћинства са 5 и више чланова, а 2002. године такође 3 (33,33%).

Број становника и домаћинстава просечним бројем чланова у домаћинству  

Година    Број становника     Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                104                                      14                                          7,42

1953.                 119                                      15                                          7,93

1961.                  115                                      14                                         8,21

1971.                   85                                      18                                         4,72

1981.                   82                                      15                                         5,46

1991.                    39                                     10                                          3,90

2002.                   38                                      9                                           4,22

Домаћинства у селу Милиће:

1.                  Величковић Родољуб

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основнс школе 2 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе, из села Његњево.

2.                  Величковић Десимир

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. У домаћинству нема запослених, а једно лице тражи посао. Баве се узгојем оваца, говсда и живине.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе, из села Његњево.

3.                  Величковић Миле

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Један члан тражи посао, а 2 члана похађају основну школу. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе (Његњево).

Род: Величковићи.

4.                  Величковић Миљојко

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Један члан тражи посао, а 2 члана су ученици основне школе. Домаћинство гаји овце, говеда и живину.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе (Његњево).

Род: Величковићи.

5.                  Величковић Миљан

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има санитарне уређаје. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 1 тражи посао. У домаћинству је и 1 ученик основне школе. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе, из села Његњево.

Род: Величковићи.

6.                  Величковић Томо

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје. Два члана домаћинства су запослена у Сјеници. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Срби, досељени из Црне Горе, из места Његњево.

Род: Величковићи.

7.         Величковић Војислав, 3 члана;

8.         Величковић Владимир, 3 члана;

9.         Величковић Дивна, 3 члана;

10.       Величковић Мирко, једночлано домаћинство.

 

Домаћинства исељена из села Милиће:

1.                  Величковић Вук

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1976. године у Краљево, ради запослења, школовања деце и саобраћајне изолованости и удаљености. Носилац домаћинства је завршио економски факултет. Породична слава: Св. Петка.

2.                  Величковић Милоје

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1973. године у Крагујевац, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Петка.

3.                  Величковић Велибор

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1970. године у Сјеницу, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио филолошки факултет (југословенска књижевност). Породична слава: Св. Петка.

4.   Величковић Срето. Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево.

5.   Величковић Милија.Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац.

6.   Величковић Радоје. Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Краљево.

7.   Величковић Милоје. Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Чачак.

 

Појединци исељени из села Милиће:

1.   Величковић Његослав, исељен у Чачак;

2.   Величковић Драгослав, исељен у Сјеницу;

3.   Величковић Радун, исељен у Чачак;

4.   Величковић Миломир, исељен у Чачак;

5.   Величковић Гојко, исељен у Београд;

6.   Величковић Милан, исељен у Београд;

7.   Величковић Велибор, исељен у Сјеницу;

8.   Величковић Драган, исељен у Чачак;

9.   Величковић Михајило, исељен у Чачак;

10.   Величковић Љубиша, исељен у Аранђеловац;

11.   Величковић Радиша, исељен у Београд;

12.   Величковић Радмило, исељен у Панчево;

13.   Величковић Милош, исељен у Београд;

14.   Величковић Ратомир, исељен у Београд;

15.   Величковић Радош, исељен у Крагујевац;

16.   Величковић Велимир, исељен у Крагујевац;

17.   Величковић Станимир, исељен у Краљево;

18.   Величковић Станоје, исељен у Краљево;

19.   Величковић Вук, иссљен у Краљево;

20.   Величковић Будимир, исељен у Панчево;

21.   Величковић Радојица, исељен у Чачак;

22.   Величковић Величко, исељен у Сјеницу;

23.   Величковић Милинко, исељен у Сјеницу;

24.   Величковић Радојко, исељен у Београд;

25.   Величковић Љубомир, исељен у Чачак;

26.   Величковић Владан, исељен у Немачку;

27.   Величковић Александар, исељен у Немачку;

28.   Величковић Милован, исељен у Чачак;

29.   Величковић Милисав, исељен у Чачак;

30.   Величковић Видоје, исељен у Сјеницу;

31.   Величковић Стеван, исељен у Чачак.

Сви исељени појединци формирали су посебна домаћинства у местима исељења. Резултати теренских истраживања говоре да су се житељи Милића исељавали већином у Чачак, Београд, Сјеницу, Краљево, Крагујевац, али и у иностранство (Немачка).

Од 1991. до 2002. године повећао се број становника до 19 година старости 20%, али и становника са 60 и више година живота 83%. Индекси старења били су 1991. године 0,60, а 2002. године 0,91 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  39        100,00

муслимани     –           –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               38        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У селу живе Срби. Прва се доселила породица Величковић 1910. године. Мештани тврде да су први досељеници били из Црне Горе. Најчешћа слава у Милићима је Св. Петка.

У Милићима је 1981. било 64 лица са преко 15 година старости, 1991. године 32 и 2002. године 30. Број становника без школске спреме од 1981. до 2002. године смањио се 83%, са 4 разреда основне школе 57% и са средњом школом 88%, а повећао се са основном школом 600%. Године 1981. била су 3 лица са завршеном вишом школом и једно лице са завршеним факултетом. Неписмено је 1991. било 5 (15,62%) и 2002. године 4 становника (13,33%).

Иако је једини извор прихода домаћинстава у Милићима 1991. била пољопривреда (100%), 2002. године ни једно домаћинство није живело искључиво из пољопривреде – то су била непољопривредна (44,44%) и мешовита (55,56%) домаћинства. Овакво стање показује и структура сточног фонда, где по попису 2002. године крупне стоке није било.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.