Порекло становништва села Жабрен, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Жабрен је село удаљено 35 кm југоисточно од Сјенице, и са њом је повезано макадамски путем. Смештено је у висинском појасу 1200-1280 м и припада насељима разбијеног типа. Село се налази на изворишним странама Суве реке и Рогатичког потока у Жабренској котлини (испод планина Нинаје, Сухара и Хомара) и једно је од најсушнијих села у Сјеничком крају. Жабренска котлина окружена је брдима: Вјенац, Зекова шума, Хусеиново брдо, Ловка, Голо брдо и Влашко гробље. Између брда се налазе ливаде и обрадиве површине, док су пашњаци по периферним падинама брда. Како је село сточарског карактера, на околним брдима налазе се станови: на Ловки, Кршинама, Влашком гробљу и Борју. Површина сеоског атара износи 2.169 ха, а катастарске општине 2.366 ха, која обухвата и атар села Петрово Поље (површине 197 ха). Атар села граничи се са општинама Тутин и Нови Пазар. Према попису 2002. године Жабрен је имао 321 становника.
Становништво се водом снабдсва са врела (врело Кучма), чесми и бунара. У Гицкој махали је чесма Бијела вода, бунари су: Кучма код сеоског гробља, Медов бунар у Кучевској махали, бунар Смајлова бара звани Чесме на простору Јеловац – Борје и извориште текуће воде Стублина на Борју. Југозападно од Жабрена налази се периодично језеро – Жабренско блато. У овом блатном језеру повремено се јавља вода и формира језеро, као што се и десило 2006. године. Мештани тврде да се сваких 30 година ово поље испуни водом, која траје једну годину дана. На месту где је некад била црквина, у Гицкој махали, налази се чесма где постоји вода – Марина бара. На планинама које се дижу изнад Жабренске котлине (Нинаја, Сухара и Хомар), мештани тврде да има и 7 пећина.
Село обухвата махале Кучевску и Гицићку. Све до 1964. године припадало му је и Петрово Поље које је представљало засеок. О давној насељености Жабрена говоре остаци старих гробља и црквина. Село је уписано под овим именом 1585. године [Премовић-Алексић, 1997, 47].
Жабрен је по попису из 1921. године имало 40 домова и 272 становника.
На основу истраживања на терену, сматра се да име потиче од келтске речи “жаб” – жабрен (секира). Међутим, романска палатализација келтске основе речи “граб” – значи стеновито брдо, камењар. Отуда и име селу. Насеља на територији Србије са овом основом указују на правце кретања Келта [Недељковић, 1999, 99].
У Жабрену је четвороразредна основна школа отворена 1926. године и радила је до 1930. године, када је престала са радом. Отворена је поново 1945, а 1970. прерасла је у петоразредну и као таква радила је до 1975. године. У селу је 1923. године постојала жандармеријска станица. Село има џамију, саграђену 1982, и продавницу мешовите робе, отворену 1987. године, са једним запосленим радником. Поред снабдевања становнишгва водом са чесми и извора, један део села је изградио водовод 2000. године. Село је струју добило 1966, а домаћинства су телефон добила 2006. године. Жабрен је повезан макадамским путем са Сјеницом.
Становништво се углавном бави сточарством и трговином. Дневни мигранти из села су ученици, и то: 10 ученика средње школе, коју похађају у Сјеници, и 26 ученика основне школе, који школу од 5. до 8. разреда похађају у Дугој Пољани.
Жабрен је забележио пораст броја становника у периоду 1948- 1971. године 45%, а затим до 2002. године број је смањен за 43%. Интересантно је и кретање броја домаћинстава која је у порасту до 1971. (47%), у опадању до 1991. године 16%, а поново у порасту до 2002. године за 16%. Са 5 и више чланова 1991. било је 55 (75,34%) домаћинстава, а 2002. године 29 (34,12%). Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1961. године. Највеће промене остварене су у домаћинствима са 7 и више чланова. Године 1991. таквих је било 12 односно 26, а 2002. године 2, односно 3 домаћинства.
Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 390 59 6,61
1953. 420 60 7,00
1961. 436 61 7,14
1971. 565 87 6,49
1981. 517 80 6,46
1991. 478 73 6,54
2002. 321 85 3,77
Домаћинства у селу Жабрен:
1. Идризовић Вахид
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 35 км, а од основне школе 2 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду, али има струју. Три лица траже посао. Домаћинство приходе остварује гајењем говеда.
Порекло: досељени су из села Брњице 1935. године.
Род: Идризовићи.
2. Кучевић Сулејман
Домаћинство има 15 чланова. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 0,5 км, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјал, али има воду, санитарне уређаје и струју. У домаћинству нема запослених, 6 чланова тражи посао. Три лица похађају основну школу, а једно факултет. Домаћинство приходе остварује гајењем говеда.
Порекло: исламизирани Кучи из Црне Горе из места Медун, близу Албаније.
Род: Кучевићи.
3. Гицић Решад
Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 35 км, од основне школе 150 м, а од аутобуске станице 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду, али има струју. Нема запослених, једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Порекло: исламизирани Клименти.
Род: Гицићи.
4. Адемовићи, 2 домаћинства;
5. Ађиновићи, 5 домаћинства;
6. Гицићи, 17 домаћинства;
7. Зеновићи, 3 домаћинства;
8. Исовићи, 1 домаћинства;
9. Куртановићи, 3 домаћинства;
10. Кучевићи, 17 домаћинства;
11. Латовићи, 4 домаћинства;
12. Медовићи, 3 домаћинства;
13. Павловићи, 2 домаћинства;
14. Рагиповићи, 9 домаћинства;
15. Салиховићи, 2 домаћинства;
16. Хајдаревићи, 2 домаћинства
Исељеници из села Жабрен:
Гицић Бесим
Домаћинство има 6 чланова домаћинства. Иселили су се 1994. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио трговачку школу.
Теренска истраживања показују да су се становници Жабрена иајвише исељавали у Сарајево.
Број становника до 19 година старости у Жабрену, од 1991. до 2002. године смањио се 46%, а са 60 и више година повећао 18%. Индекс старења је, такође, у порасту: од 0,23 у 1991. години на 0,51 индексних поена 2002. године. Међутим, становништво Жабрена и поред депопулационих процеса има повољну старосну структуру.
Становнишпгво по вероисповести
Година 1991. %
православни – –
муслимани 477 99,80
остали 1 0,20
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби – –
Бошњаци 313 97,51
Муслимани 7 2,18
Остали 1 0,31
Жабрен је насељен становништвом које је на ове просторе насељено 1630. године. Према попису 2002. године у селу је по националној структури било Бошњака (97,51%), Муслимана (2,18%) и осталих (0,31%). На основу анкете спроведене на терену, доселили су се из Црне Горе (Кучи) и северне Албаније.
У селу је преко 15 година старости било 1981. године 315, 1991. године 338 и 2002. године 233 становника. Број становника без школске спреме је од 1981. до 2002. године смањен 38% и са 4 разреда основне школе 50%, а повећан са основном школом 23% и средњом школом 59%. Само је једно лице 2002. године имало вишу школску спрему. Број неписменог становништва у периоду 1991-2002. године смањио се 33%.
Подаци указују да је пољопривреда водећа привредна грана, мада је 1991. године било 54,81% мешовитих домаћинстава по извору прихода. Сточарство (овчарство) је водећа грана, иако подаци из 2002, када је било само 193 овце, у односу на 1991. годину са 1897 оваца, указују да овчарство у овом селу практично замире.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
ДОДАТАК: Текст о селу Жабрен са сајта www.sandzacke.rs
7. јул 2021. у 10:48
Данило
За нас Србе веома значајно село због тога што је у њему рођен и живио Карађорђев отац, Петар Климента!
Остало је и данас старо кумство између Куча муслимана из тог села и породице Карађорђевић.