Порекло презимена, село Гривац (Кнић)

8. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Гривац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Grivac,-crkva

 

 

 

Положај села – топографске прилике.

Село је на левој страни Груже и то највећим делом на једној пространој заравни пенетралне језерске равни качерске фазе. Ту зараван засецају потоци – Поток, Поток код Чесме – по чијим се странама такође налазе поједини делови села. Неколико кућа је на путу за Баре, до саме Груже, а испод брда Чиворића. Ту су поглавито дућани и школа. На странама испод Чиворића иначе нема кућа, јер су стране доста стрме, сем неколико поменутих кућа, које су на једној ниској тераси изнад Груже.

Воде.

У селу има неколико извора и то су: Чесма – под Расадником, Осјек, Мали и Велики Бунар – изнад Брђана и Корићана, затим извор Чесмица а недалеко од црквине – ван села – је извор Стублина. Доста се служе и бунарском водом.

Земље и шуме.

Сеоске шуме ли утрине немају. У пољу постоји осам трла.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја: Брдо (Брђани) – чије су куће по странама Потока код Чесме, који раставља овај крај од Корићана; ови са десне стране тог потока на једној пространој заравни. Јужније од овог краја, а на врло благим странама Потока код чесме су куће краја Расадника. Испод Брђана, раздвојен Потоком је крај Поток (Поточани). Одстојање између појединих крајева није велико. Једино је Расадник од Корићана удаљен око 500 метара. Растојање између појединих кућа обично варира од 50 до 100 метара, али их има и ближих – одељених задругара.

Старине у селу.

На месту садашњег гробља било је неко старије гробље. У њему су налажене старе парице („царевке“). Ту је и једна црквина, чији су зидови одржани још за читав метар од земље. У олтару су за тридесет сантиметара ширине очуване шаре. Нешто мало има цигле, јако црвене и тврде, квадратног облика и веће од обичне али су нешто тање. На цркви је вратница била само са јужне стране. Још стоји камен од часне трпезе са крстом.
У Барицама је Турско гробљиште. Сада је искрчено. Изоравају се парчад од црепова и цигли. На том гробљишту, прича се, су била турска вешала за Србе.
У Брду је био спасијски кош а на Рујевој Страни Турци су врли руј (дрво).
Постоји предање да је одавде, од Груже до Чесмице у Поточанима била варош. „Када су наши стари бежали у Срем, нашли су код једног попа, да се та варош звала Угреновце“. Веле да није била турска, али не знају чија је.

Постанак села и порекло становништва.

У селу има знатан број стариначких фамилија. Потом долази велики број досељеника из Старог Влаха, Сјенице, Корита за Карађорђево време или нешто касније. Остали, доцнији, досељеници су мањег значаја у структури становништва овога села.

У Брду су ове фамилије:

-Гордијанићи (Лукићи, Живковићи, Павловићи и Игњатовићи). Ово је најстарија фамилија у селу. Зову се по баби Гордијани. Славе Лучиндан.
-Белобрковићи (Петровићи, Милановићи, Јовановићи и Ђорђевићи). По старини су род са Гордијанићима; данас су се разродили. Презиме су добили по томе, што им је деда Јован имао један бео а други црни брк. Славе Лучиндан.
-Мачужићи (Ранковићи и Николићи). По њиховом тврђењу они су старинци. Али, пошто су им Мачужићи у Вучковици род значи да су и ови од Сјенице. О постанку назива њиховог презимена овде се прича овако: Имао кнез Милош говеда на Златибору. Гонећи их једном одатле за Крагујевац, заноћи у Барама и ту му неко украде бика. Неки Михаило из ове фамилије буде оптужен да је украо бика и кнез Милош нареди да се измочуга. Тукли су га батином док овај од болова није умро. Потом кенз Милош нареди да му се фамилија од сада зове Мачужићи*. Поред овог Михајла били су оптужени и Витош и Урош из Бара за крађу истог бика, али се за њих заузму владика Мелентије и Милошев брат Јован, те их нису осудили. Доцније је бик нађен и Милош се кајао што је убио невиног човека. Славе Ђурђевдан.
*Исто тако кажу да су све фамилије, од којих је когод био ишибан, зову Шибалићи.
-Совијанићи (Каровићи) су старинци. Старо им је презиме Мијатовићи а Совијанићима се зову по баби: Каровиће је пак назвао кнез Милош – каро, кажу, значи ваљан. Славе Јовањдан.
-Зарићи су овамо дошли из Старог Влаха пре Карађорђа а раније су били у неком селу код села Бједине Вароши (до Ивањице) или у самом том селу. На становнике Бједине Вароши пренета је позната прича о заузимању места помоћу бивоље коже. Наиме, мештани су тражили од ондашњег цара, да им да земље колико захвата бивољска кожа. Цар на то пристане, а они исеку кожу у кајише и заузму велики де те „вароши“. Славе Никољдан.
-Мићаковићи су дошли овамо пре Карађорђа са Таранима у Борчу и Брестовцу „с воде Таре“. Славе Аранђеловдан.
-Ћировићи. Доселила се овамо браћа Аксеније и Ђорђе Ћировићи из Старог Влаха. У селу су ову фамилију звали Старовлашанима. Од њих је данас пето колено. Славе Јовањдан.
-Вељовићи. Доселио се прадед Вељо из Столова више Краљева, кажу из „села“ Драгачева. Не каже се коју славу славе.
-Жујовићи. Они су од растераних Жујовића са Јешевца. Раније су се звали Неговановићи ,па су на Јешевац дошли као уљези у кућу Жујовића. Славе Никољдан.
-Маринковићи (дућанџија). Доселили се пре 45 година из Нишеваца код Сврљига. Славе Мратиндан.
-Марковићи (бојаџија). Доселили се из Дупца код Драгачева пре 5-6 година. Славе Ђурђиц.
-Митровићи (трговац). Доселили се пре 3 године из Бачине. Славе Никољдан.
-Лекићи и Радосављевићи су фамилија са Симоновићима (Бетулићима).
У Потоку су ове фамилије:

-Совијанићи (Тодоровићи, Јевтовићи и Каровићи). О пореклу видети код оних из Брда. Славе Јовањдан.
-Симоновићи. Дошао овамо Јовица из Старог Влаха. Од њега је данас пето колено. Славе Аранђеловдан.
-Боторићи. Доселила се браћа Степан и Стеван из села Миланџе у Старом Влаху. Отац им се звао „Ботора“, али он овамо није долазио. Они су досељени после Карађорђеве владе. До сада их је треће колено. Славе Алимпијевдан.
-Андрићи (Биорци). Отац Милован дошао из Борча од биорске фамилије – узео га по своје тетак из Таранске фамилије. Славе Јовањдан.

У Расаднику су ове фамилије:

-Ракитовићи (Ђорђевићи, Стевановићи и Радоњићи). Овамо је дошао Пајо, Ракитов син „од Вапе воде“ код Сјенице 1809. године. Славе Св. Јоаким и Ана.
-Крсмановићи (Радомировићи, Вучићевићи, Лазовићи, Диловићи и Мандићи) Доселили су се од Сјенице за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Боторићи. Видети код оних у Потоку.
-Митровићи (дућанџија). Дошли пре 5 година из Бачине. Славе Никољдан.

У Корићанима су ове фамилије:

-Корићани (Мирковићи, Деспотовићи, Стевановићи, Миљковићи и Нинковићи). Овде је дошао Вукић са синовима Миљком, Мином, Нинком, Миром и Деспотом из Корита пре 100 година. У Љепојевићу им је остала фамилија – Драгутиновићи. Славе Аранђеловдан.
-Ракитовићи (Глишвићи, Филиповићи, Перовићи, Продановићи, Васиљевићи и Јекићи) О њиховом преклу видети код Ракитовића у Расаднику.
-Симоновићи (Бетулићи).  О пореклу видети Симоновиће у Потоку. Старије презиме Јовичићи.
-Иванковићи су дошли у Карађорђево време од Ивањице. Славе Јовањдан.
-Гвозденовићи су дошли у Карађорђево време из околине Пожеге. Славе Митровдан.
-Петровићи (Велемуге). Дошао из Белог Поља као уљез у фамилију Иванковића. Славе Митровдан.

 

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.