Порекло презимена, село Кањевина (Сјеница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кањевина, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приреди Порекло становништва села Кањевина, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приреди Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Кањевина (Сјеница)

Порекло презимена, село Кањевина (Сјеница)

Порекло становништва села Кањевина, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Kanjevina

Кањевина се налази 14 км од Сјенице, са којом је повезана асфалтним путем који је изграђен 1990. године. Село је лоцирано на јужним странама Кањевске реке, која у доњем току мења име у Љешницу и улива се у Увац. Атар села није богат флором и фауном и у њему се налази једна мања пећина. Кањевина је смештена у висинском појасу 1.150-1.160 м, на ободу Сјеничке котлине. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Село се дели на Горњу и Доњу Кањевину, Стару Чесму и Чадор (засеоци). Сеоски атар површине 405 ха припада Катастарској општини Крстац. У Кањевини је, према попису 2002. године, живело 65 становника.

Кроз атар села протиче река – поток Љешница, која за време сушних година пресуши (сезонског је карактера). У близини Љешнице се налази извор Врело (Кањевско врело). Од извора у селу постоје: Старо врело, Чесма, Сантрач код гробља, Вуковића врело (Вуковића корита), која се налазе на путу према Бачији. Атар села богат је ливадама, од којих је најпознатија под именом „Чадор“.

О имену Кањевина проф. Миле Недељковић је записао да потиче од имена птице која се зове „кања“. Могуће је да је село добило име по кањи, али је истина другачија за оне који више знају о овом простору. Забележили смо казивање Јевта Вучковића: „На ненасељеном простору доселило се у XIX веку племе Кањеваца из села Кање у Црној Гори. Населивши се на тај простор, они су га и именовали и основали своје гробље, које народ назива Симино гробље. После извесног времена преселили су се у село Ступ – Штаваљска општина. Једно су од најбројнијих племена. Дакле, Кањевина је добила име по Кањевцима који су дошли из Кање. Сада у овом селу живе: Бајровићи, Хаџићи, Исовићи, Циљевићи и Кадрићи који су дошли из Херцеговине и Црне Горе као мухаџири после Херцеговачког устанка 1875. године.“ То је једино село овог имена у Србији.

Село је струју добило 1976. године. Мештани се водом снабдевају са извора. Село је добило асфалтни пут 1990. године. Основна школа је отворена 1952. године у кући Џема Кадрића и радила је само једну годину. Школска зграда грађена у Доњој Кањевини била је укровљена, али никада није завршена и у њој настава није извођена. Деца школу похађају у Сјеници. Село је телефон добило 2006. године.

У Кањевини је број становника у периоду од 1948. до 1961. смањен 8%, а до 1971. повећан 18%, док је до 2002. године смањен 70%. Број домаћинстава је у периоду од 1971. до 2002. године опао 173  43%. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1971. године. За демографске процесе и демографску слику села преломна је 1971. година. Према подацима из 1991. било је 10 домаћинстава са 5 и више чланова (55,56%), а 2002. године 6 домаћинстава (35,29%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година  Број становника  Број домаћинстава  Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 199                               29                                         6,86

1953.                 186                               21                                         8,85

1961.                 184                               26                                         7,07

1971.                 217                               30                                         7,23

1981.                 134                               23                                         5,82

1991.                   86                               18                                         4,77

2002.                  65                               17                                         3,82

Домаћииства у селу Кањевина:

1.Исовић Исмет

Домаћинство има 6 члана. Од Сјенице је удаљено 14 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1976. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 1 тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.

Род: Кадрићи и Бајровићи.

2.Кадрић Хајро

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 14 км, а од основне школе 2,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и има воду, санитарне уређаје и струју (1976. године). Два члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из Херцеговине.

Род: Бајровићи, Циљевићи.

3.Циљевић Мехмед

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 14 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1976. године. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја, а 2 лица траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.

Род: Циљевићи и Кадрићи.

4.Бајровић Шућро

Домаћииство има 2 члана. Од основне школе је удаљено 11 км, а од аутобуске станице 12 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. У домаћинству нема запослених лица, ученика или студената. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Гацка у Херцеговини.

Род: Хоџићи и Шрндићи.

5. Бајровић Исмет, 5 чланова;

6. Кадрић Велија, 4 члана;

7. Кадрић Мустафа, 5 чланова;

8. Хоџић Реуф, 6 чланова;

9. Хоџић Ђула, једночлано;

10. Хоџић Нурија, 2 члана;

11. Хоџић Хилмија, 5 чланова;

12. Хоџић Ибро, 5 чланова;

13. Кадрић Ахмо, 5 чланова;

14. Исовић Џафер, 3 члана;

15. Исовић Ханефија, 2 члана;

16. Исовић Садик, једночлано домаћинство.

 

Исељена домаћинства из Кањевине:

1.Кадрић Мухедин

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1999. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

2. Кадрић Халил

Домаћинство има 5 чланова. Иселили се 1981. године у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.

3. Кадрић Хасан, 1 чланова, исељени у Бачију;

4. Кадрић Нусрет, 4 члана, исељени у Сарајево;

5. Кардић Шевћет, 7 чланова, исељени у Сарајево;

6. Кадрић Изет, 3 члана, исељени у Холандију;

7. Кадрић Аљо, 5 чланова, исељени у Нови Пазар;

8. Кадрић Мушан, једночлано, исељени у Кључ (БиХ);

9. Кадрић Зено, 3 члана, исељени у Француску;

10. Кадрић Салих, 4 члана, исељени у Сарајево;

11. Кадрић Мурат, 4 члана, исељени у Кладницу;

12. Кадрић Един, 3 члана, исељени у Сарајево;

13. Бајровић Ћемал, 5 чланова, исељени у Сарајево;

14. Бајровић Мурат, 5 чланова, исељени у Сјеницу;

15. Бајровић Хамзо, 5 чланова, исељени у Сјеницу;

16. Бајровић Ахмо, 6 чланова, исељени у Сјеницу;

17. Бајровић Џибо, 4 члана, исељени у Сарајево;

18. Бајровић Нусрет, 5 чланова, исељени у Аустралију;

19. Бајровић Фајик, 8 чланова, исељени у Сарајево;

20. Бајровић Ерсин, 4 члана, исељени у Шведску;

21. Кадрић Зејнил, 3 члана, исељени у Холандију;

22. Кадрић Захит, 4 члана, исељени у Холандију;

23. Кадрић Халит, 4 члана, исељени у Холандију;

24. Кадрић Сајит, 2 члана, исељени у Холандију;

25. Хоџић Алија, 4 члана, исељени у Београд;

26. Хоџић Јусуф, 2 члана, исељени у Сарајево;

27. Хоџић Бећир, 2 члана, исељени у Сарајево;

28. Хоџић Шефкија, 3 члана, исељени у Београд;

29. Хоџић Осман, 3 члана, исељени у Сјеницу;

30. Хоџић Халит, 4 члана, исељени у Прибој;

31. Хоџић Селмо, 4 члана, исељени у Сарајево;

32. Хоџић Рамо, 4 члана, исељени у Сјеницу;

33. Хоџић Решад, 4 члана, исељени у Русију;

34. Хоџић Музафер, 4 члана, исељени у Београд;

35. Хоџић Шућро, 4 члана, исељени у Сјеницу;

36. Циљевић Шаћир, 6 чланова, исељени у Косовску Митровицу;

37. Циљевић Мурадиф, 4 члана, исељени у Београд;

38. Циљевић Сафет, једночлано, исељени у Нову Варош;

39. Циљевић Јакуп, 6 чланова, исељени у Сјеницу;

40. Циљевић Рамо, 6 чланова, исељени у Сјеницу;

41. Циљевић Хилмо, 6 чланова, исељени у Сјеницу;

42. Циљевић Омер, 5 чланова, исељени у Сјеницу;

43. Циљевић Мурат, 8 чланова, исељени у Сјеницу;

44. Циљевић Хусо, 6 чланова, исељени у Сјеницу;

45. Циљевић Авдо, 5 чланова, исељени у Сјеницу;

46. Циљевић Хамдија, 5 чланова, исељени у Сјеницу;

47. Прашовић Хајро, 10 чланова, исељени у Сјеницу;

48. Исовић Сејдо, 3 члана, исељени у Сарајево;

49. Исовић Адем, 7 чланова, исељени у Сјеницу;

50. Исовић Ћемал, 4 члана, исељени у Сјеницу;

51. Исовић Есад, 4 члана, исељени у Сјеницу;

52. Исовић Зеко, 6 чланова, исељени у Турску;

53. Муховић Мехо, 4 члана, исељени у Сјеницу;

54. Прашовић Азиз, 4 члана, исељени у Сарајево;

55. Прашовић Авдо, 5 чланова, исељени у Прибој;

56. Кадрић Јусуф, 4 члана, исељени у Нову Варош;

57. Кадрић Смајо, 2 члана, исељени у Нову Варош;

58. Кадрић Исо, 4 члана, исељени у Нову Варош;

59. Кадрић Кадро, 1 чланова, исељени у Пријепоље;

60. Исовић Мешо, 10 чланова, исељени у Пријепоље;

61. Исовић Рамиз, 5 чланова, исељени у Пријепоље;

62. Исовић Вехбо, 6 чланова, исељени у Београд;

63. Исовић Осман, 2 члана домаћинства, исељени у Турску.

Према наведеним подацима, становници Кањевине највише су се исељавали у Сјеницу, Сарајево, Београд, Пријепоље, Нову Варош, али и у иностранство (Холандија, Француска, Аустралија, Шведска, Русија и Турска).

Апсолутни број становника до 19 година живота 1991. и 2002. године је био исти (16), али је њихово учешће у укупној популацији 1991. било 78,62%, а 2002. године свега 24,61%. Индекс старења је 1991. био 0,87, а 2002. године 0,94 индексна поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           —

муслимани     79        91,87

остали             7          8,13

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби                –          –

Бошњаци        62        95,38

Муслимани    2          3,08

Остали            1          1,54

 

По попису 2002. године у селу је било 95,38% Бошњака, 3,08% Муслимана и 1,54% осталих. Становништво је досељено у XVIII веку из Црне Горе и Херцеговине. Највећи број становника доселио се из Херцеговине, тј. из околине Гацка, где и данас постоји Хоџића кула. У првој деценији XXI века становништво села задржало је херцеговачки дијалект. По томе се разликују од становника осталих сјеничких села јер ни у једном селу се не среће тако изразит херцеговачки дијалект. У Кањевини живе племена Бајровићи, Кадрићи, Хоџићи и Циљевићи.

У селу су 1981. евидентирана 103 становника са преко 15 година живота, 1991. године 76, а 2002. године 52 становника. Број лица без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио 83%, са 4 разреда основне школе 86% и са основном школом 46%, а повећао са средњом 7% и са вишом школом и факултетом 300%. Према подацима из 1991. било је 8 неписмених лица (10,52%), а 2002. године су евидентирана 2 неписмена становника (3,85%).

У Кањевини је 1991. приходе из пољопривреде остваривало 33,33% домаћинства, а 2002. године 58,82%, што говори да је пољопривреда водећа привредна грана. Интересантно је даје 1991. по извору прихода било 55,57% мешовитих домаћинстава, а 2002. године 17,66%. У односу на 1981, сточарство је 2002. године у замирању.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top