Порекло презимена, село Крстац (Сјеница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Крстац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио Порекло становништва села Крстац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Крстац (Сјеница)

Порекло презимена, село Крстац (Сјеница)

Порекло становништва села Крстац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Krstac

Крстац је село које се налази у крајњем северном делу Сјеничке котлине на обали Сјеничког језера. Удаљено је 12 км северно од Сјенице. Лоцирано је поред регионалног пута Сјеница – Кладница – Ивањица. Смештено је у висинском појасу 1.060-1.090 м и сврстава се у насеља разбијеног типа. Површина сеоског атара износи 1.013 ха, а Катастарске општине Крстац 1.418 ха, која обухвата и атар села Кањевина, површине 405 ха. Већи део атара села је потопљен вештачком акумулацијом – Сјеничким језером. Према попису 2002. године Крстац је имао 30 житеља.

У атару села се налази Крстачки извор и ливаде познате као „Крстачка долина“.

На територији села вршена су археолошка истраживања, која га сврставају у стара насеља. Локалитети потичу из XIV и XV века. „На превоју брда Бубањ, на имању Љубише Тубића, налази се локалитет Црквина, на коме су остаци цркве са некрополом. Црква се уочава у конфигурацији терена. Северно и источно од цркве налазе се остаци некрополе, са које су повађсни надгробни споменици. У јужном делу локалитета налази сс спомсник подигнут 1939. године палим и умрлим ратницима у ратовима 1912-1918. године. На сеоском гробљу се некада налазила и црква, од које је очувана само стопа часне трпезе. На падини испод гробља и некадашњс школе, налази се локалитет Дуварине, на комс сс виде три веће гомиле обрушеног камена, за које није утврђсно да ли су остаци порушених објеката.“ [Премовић- Алексић, 1990, 86-87] У средњем веку ово ссло јавља се под називом Крстаче. Под истим именом се појављује и 1528. годинс у турском попису, а под садашњим имсном у XIX вску. Крајсм XVI века први пут се помиње ссло Крстац. Поред села Крстац било је уписано да је његовим житељима стављсно у дужност да изграде мост на реци и да га одржавају. То су билс реке којс се налазе у близини села и којс су тада носиле имсна Сеница и Јошаница, а данас су то Вапа и Увац [Мушовић, 1980, 39-64]. Под истим именом село се јавља и у попису 1921. годинс, када је имао 23 дома и 192 становника.

Мсштани сматрају да назив села води порекло од речи крст, дсминутив крстац.

Крстац је струју добио 1976. године. У селу јс чстворогодишња осповна школа отворена 1945. године, а радила јс од 1951. до 1959, године, када јс престала са радом због нсдостатка ученика. У селу 2008. године није било ниједног ђака. Асфалтни пут јс изграђен 1990. године. Становништво се водом снабдсва преко сеоског водовода, са извора. Многи мештаии су запослени у руднику угља у Штављу. Домаћинства у селу су добила телефон 2006. године.

Село је у периоду 1948-1953. остварило пораст броја становника 40%, али је до 2002. године број становника смањен 89%. Бројно кретање домаћинстава пратило јс депопулационе процесе у овом селу. У периоду од 1971. до 2002. године број домаћинстава је смањен 69%. Од 1953. просечан број чланова у домаћинству је у опадању, тако да су 1991. и 2002. у селу била 2 домаћинства са 5 и више чланова, с тим што 2002. године није било ниједно домаћинство са 7 и више чланова.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 201                                 24                                        8,37

1953.                 282                                  31                                       9,09

1961.                 279                                  39                                        7,15

1971.                 145                                  39                                        3,71

1981.                  90                                  30                                        3,00

1991.                  50                                   18                                        2,77

2002.                30                                    12                                        2,50

 

Домаћинства у селу Крстац:

1. Шапоњић Душан

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 12 км, а основне школе 5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду, санитарне уређаје и струју (од 1976. године). Један члан домаћинства тражи посао, 1 је ученик основне, а 1 средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: преци су се доселили давно; сматрају се староседелачком породицом у селу Крстац. Славе Св. Стефана.

Род: Јовановићи.

2. Каличанин Србо

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и основне школе је удаљено 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1976. године. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: преци су се доселили давно; сматрају се староседелачком породицом у селу Крстац. Славе Митровдан.

Род: Заграђани.

3. Вучковић Благоје

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и основне школе је удаљено 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1995. године. Једно лице тражи посао. Домаћинство узгаја говеда.

Порекло: преци су се доселили давно; сматрају се староседелачком породицом у селу Крстац. Славе Св. Стефана.

Род: Миликићи.

4. Јовановић Југослав

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице и основне школе је удаљено 5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Два лица су запослена ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе. Славе Св. архангела Михаила.

Род: Миликићи.

5. Вучковић Стојна, једночлано домаћинство;

6. Јовановић Видосав, 2 члана;

7. Миликић Радослав, 2 члана;

8. Миликић Млађен, 5 чланова;

9. Тубић Радоје, једночлано домаћинство;

10. Млађеновић Станко, 2 члана домаћинства.

 

Одсељени појединци из села Крстац:

1. Тубић Драгослав, исељен у Крагујевац;

2. Тубић Љубиша, исељен у Чачак;

3. Миликић Ратомир, исељен у Сјеницу;

4. Јовановић Радоман, исељен у Тополу;

5. Миликић Стеван, исељен у Београд;

6. Миликић Милош, исељен у Нови Сад;

7. Миликић Мирко, исељен у Смедерево;

8. Миликић Здравко, исељен у Ивањицу;

9. Јовановић Драгиша, исељен у Сјеницу;

10. Ћурчић Богдан;

11. Ћурчић Миладин, исељен у Краљево.

Становници села Крстац су се исељавали у Сјеницу, Чачак, Београд, Нови Сад, Смедерево и друге градове Србије. Крстац и Царичине су села из којих се исељавало највише становништва Сјеничког краја.

У селу је 1991. учешће становништва до 19 година старости у укупној популацији било 14,00%, а 2002. године 13,33%. Учешће становништва преко 60 година старости 1991. је износило 36,00%, а 2002. године 60,00%. Индекс старења 1991. износи 2,57, а 2002. године 4,50 индексних поена. На основу ових показатеља са сигурношћу се може рећи да село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  50        100,00

муслимани     –           –

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби              30         100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

Село је насељено српским становништвом, које је досељено у XVIII веку из Црне Горе. Славе Св. архангела Михаила, Св. Николу, Св. Саву, Св. Стефана и Митровдан.

Крстац је 1981. имао 76 стаиовника са преко 15 година старости, 1991. године 48, а 2002. године 26 становника. Број лица без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио 72%, са 4 разреда основне школе 59%, са основном школом 67% и са средњом школом 67%; 1991. је евидентирано једно лице са завршеним факултетом, а 2002. године једно лице за завршеном вишом школом. Према подацима из 1991. било је 8 неписмених лица (18,75%), а 2002. године није било неписменог становништва.

Према подацима из 2002. године домаћинства приходе остварују углавном из пољопривреде (50,00%), непољопривредних делатности (33,33%), док је мешовитих 6,67%, што је знатно другачије у односу на 1991. годину, када је приходе из пољопривреде остваривало 72,22% домаћинстава и када је сточни фонд био знатно бројнији.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (5)

  • Божо Недић

    Najbolje knjige za opstinu Trstenik RODOSLOVI napisao je prof. Momcilo Todosijevic. Slucajno znam njegov broj telefona 037711335 Svaka mu cast na ulozenom trudu.

    Одговори
  • Goran

    Molio bih Gospodina Ananica da napise nesto vise o poreklu porodice Saponjic iz sela krstac kod sjenice i odakle su dosli u to selo .Lep tekst o selu krstac samo ako mozete reci nesto vise o poreklu familija iz tog sela posebno za moje Saponjice koji su vecina kod Nove Varosi,kazete da su iz crne gore odakle ,molim za odgovor,POZDRAV

    Одговори
  • Milija Zdravko Milikic

    G.Ananicu,
    Potvrdjujem da su podaci tacni, sto se tice Milikica. Ali oni nisu iseljeni, vec su se sami odselili.A otac im se zvao, inace moj deda, Ljubomir (Ljubo) Milikic.

    Одговори
  • Njegoš Jovanović

    Poštovani,
    Dosta podataka nije tačno, naročito o starosedeocima. Porodica Šaponjić nisu starosedeoci već su doseljeni iz okoline Nove Varoši na imanje Veljka Mladjenovića kao i porodica Kaličanin koja je doseljena na imovinu Dušana Milikića.Izuzetno je malo rečeno o porodici Jovanović koja je brojna i dala dosta potomaka počev od Vukole Jovanovića koji je imao tri sina, Radisava potpukovnika i profesora na akademiji u Zagrebu, Milosava- Mila šnajdera u Sjenici , Vidosava Jovanovića čiji sam ja potomak. Porodica Jugoslava Jovanovića koji ima dva sina Branka i Milorada Jovanovića. I potomci Veljka i Velimira Jovanovića koji zive u Beogradu i Indjiji.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Поштовани Горане и Његоше,
    ја ово о селу Јрстац код Сјенице поставих како је у наведеној студији – научној монографији. Не бих ни смео другачије, а Ви се обратите администратору да обави исправке. Претпостављам да су ваше напомене тачне.
    Поздрав,
    Војислав

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top