Порекло презимена, село Црвско (Сјеница)

29. јануара 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Црвско, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Crvsko

Црвско се налази 45 км југозападно од Сјенице, са којом је повезано макадамским путем. Мештани кажу: „То је село без саобраћајних комуникација”. Смештено је на југозападним падинама Гиљеве, у висинском појасу 1.050-1.080 м и сврстава се у насеља збијеног типа. Налази се на Горњем Пештеру. У оквиру села издвајају се заселак Црвена Локва и заселак познат под називом Село Гиљева. На Гиљеви су у прошлости били катуни. Становници су направили куће уместо катуна и формирали стално насеље, које је 2004. године добило струју. Заселак данас има 12 кућа. Становништво се бави искључиво сточарством. У близини „села Гиљева” налази се сточарска фарма „Црвена локва”. Законом из 1992. године мештанима је враћена земља која је припадала ПК „Пештер”. Површина сеоског атара износи 3.174 ха, а атар је део катастарске општине Гошево, површине 5.158 ха. Према попису 2002. године Црвско је имало 140 становника.

Северно од села, на 10-ак км удаљености, налази се доминантно узвишење Јеленак, чије име говори о присуству јелена у околини села. У селу се налази Јагошева пећина, а у Црвској клисури Велика пећина. Црвска клисура је позната по пространом шумском комплексу (четинарска шума). Од Карајукића Бунара до Црвског иде се простором који се познат под именом Дуги до. Име носи по томе што се кроз њега путује дуже. На коси изнад Дугог дола је најближа граница између Србије и Црне Горе.

Како је ово крашки предео (безводан крај), становништво је воду користило из чатрња (бунара), у којима су се појављивали ситни црвени црви. Мештани Црвског сматрају да је село добило име по црвима, којих је било у тим чатрњама и тврде да је насељено још у доба Римљана. Ово је једино село са овим именом у Србији.

О његовој давној насељености говоре и археолошки локалитети из XIV и XV века. У данашњем сеоском гробљу постоји локалитет Црквина. На том локалитету постоји некропола са остацима цркве, која се јасно оцртава у конфигурацији терена [Премовић-Алексић, 1988, 99]. На 700 м удаљености од сеоског гробља налази се локалигет „Латинско гробље”. Локалитет се оре и више не постоји никакав надгробни споменик, а мештани се сећају да су ту некад биле плоче. У селу су пронађени бунари од лучевих брвана. Постоје и остаци цркве на гробљу. Од сјеничких села, области Бранковића припадали су само село Црвско и црква Чатал. Црвско је 1455. године имало 24 куће и 4 неожењена. У писаним споменицима се помиње и 1585. године [Премовић- Алексић, 1997, 41].

У попису 1921. године помиње се као заселак у саставу општине Баре, када је имало 25 домова и 164 становника. Статус самосталног насеља је добило 1964. године.

У Црвском се налази четвороразредна основна школа. Отворена је марта 1945, а 1970. године је прерасла у петоразредну. Као петоразредна, радила је до 1975, а као четвороразредна је постојала до 2005. године, када је престала с радом јер је тада имала само 3 ђака која су завршила четврти разред. У овој школи је некада било и 60 ђака. Четвороразредна школа је поново почела са радом школске 2008/ 2009, а похађају је 1 ученик првог разреда, 1 ученик трећег разреда и петоро деце предшколског узраста.

Село је струју добило 1976. године, а водовод 1972. године. Село воду добија са Пештерског водовода, из Ђерекара, преко села Долића.

Становништво се бави узгојем стоке.

Село Црвско је најбољи пример интензивних миграционих процеса и исељавања младог и радноспособног становништва. На почетку XXI века село делује пусто, а у основној школи није било ниједног ђака да би тек 2008. године школа оживела, са 2 ђака и 5 предшколске деце. И оно мало момака што је остало у селу нема са киме да се ожени тако да је један мештанин ожењен девојком из околине Скадра.

Поред тога што је село суочено са демографским пражњењем, суочено је и са великим економским проблемима, који су условили процес исељавања становништва. У Црвском је број становника у периоду од 1948. до 1971. године порастао 64%, а до 2002. године се смањио 75%. У истим временским интервалима број домаћинстава је повећан 55%, а затим смањен за 47%. Просечни број чланова у домаћинству опада од 1961. године. Са 5 и више чланова домаћинства 1991. је било 1 1 (21,15%), а 2002. године 8 домаћинстава (19,05%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година  Број становника   Број домаћинстава  Средњи број чланова у домаћинству

1948.                     335                                     51                                               6,56

1953.                     386                                     52                                               7,42

1961.                     456                                      57                                              8,00

1971.                     550                                     79                                               6,96

1981.                     345                                     68                                              5,07

1991.                      175                                     52                                              3,36

2002.                     140                                    42                                              3,33

 

Домаћинства у селу Црвско:

1.                  Јелић Раде

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1974. године. Два члана домаћинства траже посао, а 3 су ученици основне школе. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: Породица потиче из Стожера (општина Бијело Поље), одакле су се пре 300 година доселили због крвне освете. Раније су се презивали Гајевићи, а по мајци Јели, удовици, узели су презиме Јелићи.

Род: Минићи и Радевићи.

2.                  Маслак Миленко

домаћинство има 14 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 50 км, а од основне школе 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Четири члана домаћинства тражи посао, а 5 лица су ученици основне школе. Приходе остварују узгојем оваца и говеда.

Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе. Доселили су се из села Невино (општина Бијело Поље).

Род: Фуртуле.

3.                  Радевић Андрија

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

4.                  Ђуровић Живорад

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и није опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у Сјеници, а 5 лица тражи посао. У домаћинству је 1 студент. Баве сеузгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија се доселила са територије општине Беране (Црна Гора).

Род: Шебеци.

5.                  Лешњак Драган

Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја, једно тражи посао, а једно похађа основну школу. Домаћинство се бави говедарством.

Род: Радевићи.

6.                  Јелић Комњен

Домаћинство има 2 члана. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица. Главни извор прихода је говедарство.

Порекло: фамилија се доселила са Коврена (општина Бијело Поље). Раније су се презивали Гајевићи. По прабаби Јели узели су презиме Јелићи.

7.                  Јелић Радоица

Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјапа и нема воду и санитарне уређаје. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија се доселила са Коврена (општина Бијело Поље). Раније су се презивали Гајевићи. Данашње презиме су добили по прабаби Јели, која је имала више синова.

Род: Пребирачевићи, Ракочевићи.

8.                  Ћуровић Раде

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 100 м. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Главни извор прихода је узгој говеда.

Род: Шебеци.

9.                  Смоловић Миланко

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 40 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Два лица траже посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе и 1 ученик средње школе. Баве се узгојем говеда и оваца.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

10.              Лешњак Благоје

Домаћинство има 2 члана. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: доселили су се из Црне Горе.

11.              Радевић Будимир

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 1 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Два лица траже посао, а једно похађа основну школу. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

12.              Маслок Рацо

 

Исељеници из села Црвско:

1.                  Јелић Милун

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1965. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Ћириловдан.

2.                  Смоловић Перко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1972. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

3.                  Јелић Миљко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу. Породична слава: Ћириловдан.

4.                  Ћуровић Видосав

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1983. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

5.                  Радевић Томислав

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1992. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

6.                  Ђуровић Драгослав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

7.                  Лешњак Љубинко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу – машински техничар. Породична слава: Св. архангел Михаило.

8.                  Лешњак Рацо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1990. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу унутрашњих послова. Породична слава: Св. архангел Михаило.

9.                  Маслок Звездан

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1981. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

10.              Маслок Боро

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

11.              Ћуровић Вукман

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 2006. године у Крагујевац због старости. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

12.              Лешњак Горан

Домаћинство има 4 члана. Иселили су сс 1993. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

13.              Радевић Обрад

Домаћинство има 7 чланова. Иселили се 2006. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

14.              Ћуровић Вукосав

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

15.              Цикотић Радомир

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1998. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

На основу истраживања на терену, становници овог села исељавали су се претежно у Крагујевац и Чачак.

И у овом селу се смањује број младог становништва, при чему се повећава број старог становништва. Број лица до 19 година живота је у периоду од 1991. до 2002. године смањен 46%, а са 60 и више година старости повећан 132%. Индекс старења је 1991. био 0,75, а 2002. године 3,25 индексних поена. Демографски процеси старења су веома интензивни, што указује на чињеницу да село нема демографску будућност и да је зашло у најдубљу демографску старост.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  171      97,72

муслимани     3          1,71

остали             1          0,57

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби              139      99,29

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            1          0,71

 

Село је насељено српским становништвом (99,29%), чији су се преци доселили из Црне Горе у XVIII веку. Славе Св. Ћорђа, Св. Николу, Св. Архангела Михаила и Ћириловдан. У селу је 1991. године, по вероисповести, било 97,72% православног, 1,71% муслиманског становништва и 0,57% осталих.

У Црвском је 1981. било 247 становника са преко 15 година живота, 1991. године 159, а 2002. године 124. У периоду од 1981. до 2002. године број лица без школе се смањио 62%, са 4 разреда основне школе 38%, а са основном школом 55%, док се 86% повећао број лица са средњом школом. Неписмених је 2002. године било 25 становника (20,16%).

Да је Црвско пољопривредно село најбоље нам сведоче структуре домаћинстава према извору прихода. Од пољопривреде је 1991. године живело 88,46%, а 2002. године 90,48% домаћинстава. Сточарство (говедарство и овчарство) је најважнија пољопривредна грана мада и ова привредна грана у овом селу, у односу на 1981. годину, када је било 3478 грла оваца (2002. године само 369 оваца), губи корак, док говедарство бележи мањи пад. Разлог за овакво стање је што је становништво старо, а овцама су потребни чобани, којих је у селу све мање. Говеда се сама пуштају на испашу, и то је један од разлога што се у Црвском број грла говеда незнатно смањио. Иако је сточни фонд у овом селу знатно смањен и преоријентисан на говедарство, мештани указују на проблем немогућности продаје својих производа. Говеда нико не купује, а за сир имају прекупце из Пећи, који су пореклом из Црвског, док јагњад продају у Црној Гори. Једине приходе могу остварити од сточарства, али купаца нема. Излаз из овакве ситуације виде, пре свега, у изградњи квалитетног пута који би их повезао са Сјеницом и сигурном откупу својих производа. Сматрају да је неопходно отворити откупну станицу у селу.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. ratko

    Lepo sto ste napisali nesto o selu Crvsko,ali neki podaci vam nisu tacni.

  2. Danilo

    Доста нетачних података у вези поријекла и слабо дефинисаних?
    Кад кажете поријеклом из Црне Горе, на који дио мислите:стару црну гору, 7 брда или стару херцеговину?!За Ђуровиће се поуздано зна да постоје двије линије различитог поријекла, за Радевеће да се својатају са Балићима муслиманима из Бијелог Поља,нека братства нису ни споменута:Смоловићи,Цикотићи?

  3. radevic

    Sramota koliko propusta i netacnih informacija! Ako ste resili da napisete nesto neka bude istinito i precizno.

  4. Јовица Кртинић

    Поштовани, ми смо, уколико сте то превидели, само пренели запис из (у поднаслову истакнуте) студије Миле А. Павловић “Села сјеничког краја”. Наш циљ и јесте да се дође до свих (тачних и потпуних) података, па и да се кроз коментаре исправе и допуне евентуалне нетачности и непрецизности. Због тога Вас позивамо да то учините. Уредништво портала Порекло

  5. Sen Zil

    Neke ispravke u vezi prezimena:
    Umesto Maslok treba da pise Maslak
    Umesto Lesnjak- Ljesnjak
    Selo je od Sjenice udaljeno najblizim putem 33km(Crvsko-Tresnjevica-Visnjeva-Trijebine-Sjenica)
    Selo je do granice sa CG i manastira Kumanice regionalnim putem udaljeno 25 km.
    Kada je selo oslobodjeno 1912 u njemu je bilo 28 srpskih i 9 muslimanskih domova
    Selo je sto se tice ljudstva na vrhuncu bilo na popisu iz 1971 kada je bilo 68 domova i 550 stanovnika
    Najveci dio iseljenika danas zivi u Kragujevcu i Cacku, nesto manje u drugim gradovima, ima iseljenika koji su se zbog zaposlenja odselili cak za Rusiju tamo ozenili i formirali porodice.
    U selu je poslednjih godina formirano nekoliko mesovitih srpsko-albanskih brakova.
    U selu i dalje ima dosta nezenja.