Порекло презимена, село Крајиновиће (Сјеница)

26. јануара 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Крајиновиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Krajinoviće

Крајиновиће се простире у висинском појасу 1.100-1.180 т и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Чине га засеоци: Аничићи, Прло, Вагани, Пријеворац, Жунићи, Кривци и Словићи. Налази се на падинама Мачковице – огранка Гиљеве, 20 км југозападно од Сјенице, поред макадамског пута Сјеница – Баре. Површина сеоског атара износи 1.418 ха, а површина катастарске општине 3.545 ха, која обухвата и атаре села Блато (405 ха), Језеро (304 ха) и Тутиће (1.418 ха). Према попису 2002. године у овом селу је живео 91 становник.

У атару села јављају се крашки облици рељефа, и то пећине Добра вода, Челина и Голубарник. У Крајиновићима се налази и неколико врела и извора: врело на Мачковицама, Аничића врело, Јеленак, извори Студенац, Пландиште, Пантова чесма, Топлик и Стублина. Врело на Мачковици је каптирано и највећи део села се сеоским водоводом снабдева водом са овог врела. Кроз село протичу и потоци: Матов поток и Дубочица (река). Од падина Гиљеве Крајиновића река, десна притока Лима, на дужини од 11 км усекла је клисуру која је у доњем току дубока преко 400 м.

На територији села Крајиновића налазе се и три мунике, које представљају природну реткост и које су заштићене. Две се налазе на имању Аничића, а једпа код Јеремића. Атар села је богат четинарима, а преовлађују бор и јела.

Обронци Гиљеве и Мачковице богати су пашњацима, тако да на почегку XXI века поједина сеоска домаћинства у летњој половини године излазе са стоком на бачије, односно станове.

Постоје различита тумачења о пореклу назива села. Мештани сматрају да назив села потиче из прошлости, и то из периода када је ага Кајабеговић досељеницима са Милаковића рекао: „Даћу ја вама земљу, с краја, испод Мачковице, па ћете имати доста простора.” Отуда и име села Крајиновиће. Миле Недељковић сматра да ово село, које је до средине XX века представљало заселак Захумског, води порекло по роду Крајиновића. Једино је село са овим именом у Србији.

У попису из 1921. године помиње се под именом Крајиновићи и има 23 дома и 135 становника.

У селу постоји четвороразредна основна школа, која је отворена 1945. године. Почела је да ради у кући Видосава Аничића. Школска зграда је саграђена 1926. године на темељима куће Видосава Аничића, а спаљена је 1944. године, као и цело село. Школа је престала са радом 1970. године. Спомен плоча која се налази на згради основне школе је постављена 1973. године у знак сећања на 65 спаљених грађана 19. јуна 1944. године.

Део села је струју добио 1975, а други 1984. године. Телефонске везе део домаћинстава је добио 2007. године. Мештани сматрају да је село без саобраћајних комуникација и да је то један од великих проблема, које село не може само решити.

Становништво се бави сточарством и ратарством. У овом селу број становника је у периоду од 1948. до 1961. повећан 63%, а до 2002. године смањен 67%. Број домаћинстава је порастао од 1948. до 1971. године за 44%, а затим опао за 37% до 2002. године. Просечан број чланова у домаћинству опада од 1961. године, тако да је 1991. било 10 домаћинстава са 5 и више чланова (40,00%), а 2002. године 7 (22,58%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                         171                                      34                                                         5,02

1953.                         194                                      35                                                         5,54

1961.                         279                                      44                                                         6,34

1971.                         270                                      49                                                         5,51

1981.                         172                                      39                                                         4,41

1991.                          105                                     25                                                         4,20

2002.                          91                                       31                                                         2,93

 

Домаћинства у селу Крајиновиће:

 

1.                  Кривчевић Зоран

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 19 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1980. године. Два лица у домаћинству траже посао. Основни извор прихода домаћинства је сточарство (узгој говеда).

2.                  Словић Милорад

Домаћинство има 9 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 23 км, а од основне школе 9 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду; струју су добили 1980. године. Пет чланова домаћинства тражи посао, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија се доселила из Милаковића (општина Пријепоље).

Род: Ромчевићи.

Напомена: За време Другог светског рата, 1944. године, усташе и Немци су цело племе Словића из Крајиновића (60 особа) затворили у једну кућу и запалили. На месту страдања саграђена је основна школа на којој је подигнута спомен плоча пострадалима.

3.                  Аничић Миодраг

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 20 км, а од основне школе 9 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1980. године. Један члан домаћинства је ученик основне школе. Основни извор прихода домаћинства је сточарство (узгој говеда).

4.                  Жунић Симо

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 20 км, а од основне школе 10 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду; струју су добили 1980. године. Два лица траже посао. Домаћинство остварује приходе узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе, од фамилије Видаковићи испод планине Граб (општина Пљевља). Услед крвне освете два брата су се доселила у ове крајеве. Један се презивао Јорчевић, а његови потомци живе у Милаковићу. По другом брату су Жунићи, који су презиме добили по томе што су се бавили израдом када (птица жуна кљује у дрво, и по томе Жунићи).

Род: Фурунџићи.

5.                  Ђурић Радомир

Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 20 км, а од основне школе 10 км. Кућа је грађена од тврдог материјапа и поседује санитарне уређаје и воду. Два лица у домаћинству траже посао, а једно похађа основну школу. Баве се узгојем говеда.

6.                  Ђурић Марко

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 22 км, а од основне школе 9 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице тражи посао. Баве се узгојем говеда.

7.                  Кривчевић Томислав

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 23 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је студент. Баве се узгојем говеда.

Порекло: породица се доселила из Колашина (Црна Гора).

8.                  Ђурић Драгутин

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 22 км, а од основне школе 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Три члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда о оваца.

Порекло: породица потиче из Црне Горе.

 

Исељеници из села Крајиновиће:

1.                  Аврамовић Витомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1969. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

2.                  Аничић Милисав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је занатлија- аутоелектричар. Породична слава: Св. Никола.

3.                  Аничић Божидар

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1971. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

4.                  Ђурић Милоје

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

5.                  Ћурић Томислав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1966. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

6.                  Кривчевић Будимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. арх. Михаило.

7.                  Кривчевић Драгослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. арх. Михаило.

8.                  Жунић Велизар

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

9.                  Словић Драгољуб

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1995. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу школу (наставник српског језика). Породична слава: Св. Јован.

10.              Јеремић Милорад

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1970. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. арх. Михаило

11.              Аврамовић Станоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

12.              Јеремић Благоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1971. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Жунић Драгољуб

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

Истраживања на терену показују да су се становници овог села претежно исељавали у Крагујевац.

Број лица до 19 година старости у Крајиновићима се у периоду од 1991. до 2002. године смањио 62%, а са 60 и више година живота повећао 53%. Индекс старења је 1991. био 0,40, а 2002. године 1,62 индексна поена. На основу ових података, село Крајиновиће нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  100      95,23

муслимани     –           –

остали             5          4,77

Становништво по национачној припадности

Година            2002.   %

Срби   90        98,91

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            1          1,09

Село је насељено српским становништвом, при чему у националној структури, 1,09% чине остали. Мештани сматрају да воде порекло из Црне Горе и да су се овде населили у XVIII веку. Славе Св. Николу, Св. Архангела Михаила, Св. Ћорђа и Св. Јована.

На Мачковици се до 1992. године 2. августа, на Св. Илију, одржавао вашар, где је православно и муслиманско становништво заједно, у народном весељу славило овај дан. После 1992. године српско становништво се 2. августа окупља на Барама, а бошњачко у Тријебинама.

У Крајиновићима је 1981. било 115 становника са преко 15 година живота, 1991. године 83, а 2002. године 86. Број лица без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио за 49%, са 4 разреда основне школе 14%, са основном школом 26% и са вишом школом и факултетом 33%, а повећао се број становника са средњом школом, и то за 175%, док је 1991. било 26 неписмених (31,32%), а 2002. године 20 (23,26%).

По пописима из 1991. и 2002. године види се да домаћинства у овом селу изворе прихода углавном остварују из пољопривреде (56,00%, односно 41,49%), при чему је 2002. године 41,93% домаћинстава изворе прихода остваривало из непољопривредних делатности. У истом пописном периоду драстично се смањио број мешовитих домаћинстава, са 36,00% на 6,45%. И поред тога што приходе углавном остварују из пољопривреде, сточни фонд се смањује.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. I.Krajinović

    Svaka čast za ovaj članak.

  2. aleksandar

    Zaboravili ste da napisete i Djuric Dragomira i Radomana i oni su se iselili za Kragujevac

  3. Djuric

    Zaboravili su i ostale Djurice Marko Prvoslav

  4. Divna

    Sve pohvale za ovaj clanak Drago mi je sto sam saznala da je skola bila u kuci moga dede Anicic Vidosava

  5. N Djuric

    Poreklo mojih Djurica je iz sela Koznik izmedju Sjenice i N. Pazara….mozda imaju neke veze sa vasim Djuricima…??