Порекло презимена, село Језеро (Сјеница)

25. јануара 2015.

коментара: 0

JezeroПорекло становништва села Језеро, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се напази југозападно од Сјенице, од које је удаљено 31 км. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа и смештено је у висинском појасу 1.040-1.100 м. Лоцирано је на планинском терену, у подножју Осјеченика. Формирано је као физиономски део села Крајиновића. У оквиру њега издвајају се засеоци Пушине и Јагњило. Површина сеоског атара износи 304 ха, а део је катастарске општине Крајиновиће (површине 3.545 ха). Према попису 2002. године имало је 24 становника.

На територији села налазе се водопад “Старе воденице” и Језерски поток.

На основу археолошких истраживања, која се везују за XIV и XV век, село се по постанку сврстава у стара насеља. У селу постоји локалитет познат као „Латинско гробље”, на обронку шуме, изнад потеса званог Бајровина. Мештани су тврдили да су се ту налазиле и хоризонталне надгробне плоче, али оне истраживањима нису утврђене. „На потесу Бајровине налазе се остаци кућа са краја XIX и почетка XX века и муслиманско гробље из истог времена.” У засеоку Јагњило, на западној падини брда Осјечник, налази се локалитет „Римско гробље”. То је мањи плато. Стручњаци тврде да не постоји ништа што би иницирало постојање некропола. На западној страни овог платоа је потес звани Мочило, где има неколико извора [Премовић-Алексић, 1988, 101].

У попису 1921. године Језеро се наводи као заселак села Крајиновиће и има 11 домова и 36 становника. Статутом општине Сјеница из 1964. године издваја се у самостално насеље.

За постанак имена села постоје два предања. По првом тумачењу, назив води порекло од временом ишчезлог језера поред кога је подигнуто село. По другом тумачењу, село је добило име по легенди која се односи на Светог Саву. По овој легенди, „у манастиру Куманица налазиле су се постаје Немањића. Млеко се дрвеним чунковима спроводило од Језера и засеока Јагњило до Куманице. Свети Сава је често посећивао своје у Куманици, и пролазио овим простором. Велможе су долазиле у лов из Куманице у околину данашњег села Језеро, и ништа нису уловили. На малој равници поред Језерског потока овце је чувала сиромашна чобаница. Љут што ништа није уловио, велможа је решио да на силу отме лепу чобаницу. Чобаница се бранила и плакала. Одједном се појавио Свети Сава, стао између чобанице и насилника и почео да грди велможу. Велможа бичем удари непознатог калуђера, а овај брзо прекрсти штапом између њега и велможе. Земља се проломи и завре јака вода. Коњаник потону у воду. И тако се створи мало језеро, и по њему ово питомо село доби назив  Језеро.” Легенду смо забележили од Хусеина Дердемеза, наставника српског језика у пензији.

Основна занимања становништва су сточарство, ратарство и воћарство. Струју су добили 1974. године.

Број становника у Језеру је порастао у периоду 1948-1953. године за 18%, а затим се до 2002. године смањио за 66%. Бројно кретање домаћинстава није пратило популациона кретања. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1961. године. Са 5 и више чланова у домаћинству 1991. је било 40,00% домаћинстава (4 домаћинства), а 2002. године 11,11% (само једно домаћинство).

Број становника и домаћинстава са индексима и иросечним бројем члановау домаћинству

Година            Број становника       Број домаћинстава    Средњи број чланова у домаћинству

1948.                              60                                       10                                                   6,00

1953.                               71                                         8                                                   8,87

1961.                               67                                         6                                                  11,16

1971.                               58                                       11                                                   5,27

1981.                               57                                       12                                                   4,75

1991.                               39                                       10                                                   3,90

2002.                              24                                         9                                                   2,66

 

Домаћинства у селу Језеро:

1.                  Раичевић Љубо

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 31 км, а од основне школе 4 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1974. године. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем оваца и говеда.

Порекло: досељени из Црне Горе у Језеро и суседна села.

Напомена: Домаћин и домаћица су стари и болесни; нема ко да ради и привређује; услови живота су тешки.

2.                  Раичевић Станимирка

Домаћинство има 2 члана. Од аутобуске станице је удаљено 34 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема ни воду ни санитарне уређаје. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем оваца.

Порекло: породица потиче из Црне Горе.

Исељеници из села Језеро:

1.                  Средојевић Раденко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 2002. године у Крагујевац ради школовања. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Ћурђиц.

2.                  Средојевић Велизар

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Ђурђиц.

3.                  Средојевић Велимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Ђурђиц.

4.                  Средојевић Милорад

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1970. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Ђурђиц.

5.                  Раичевић Мирољуб

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.

6.                  Раичевић Вито

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1968. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.

7.                  Раичевић Радован

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.

8.                  Раичевић Миливоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1968. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.

9.                  Раичевић Новак

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1970. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Лазарева субота.

Према подацима прикупљеним на терену, становници села Језеро исељавали су се претежно у Крагујевац.

Број младог становништва у селу се у периоду од 1991. до 2002. смањио за 67%, а са 60 и више година живота повећао за 325%. Индекс старењаје 1991. био 0,33, а 2002. године 4,25 индексних поена. Село је у фази изумирања због интензивних депопулацијских процеса и старости становништва.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  39        100,00

муслимани     –           –

остали –           –

Становпшитво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   24        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остал и           –           –

У селу живе Срби, који сматрају да су им се преци доселили из Црне Горе у XVIII веку. Славе Ђурђиц, Св. Ђорђа и Лазареву суботу.

У Језеру је 1981. било 30 становника са преко 15 година старости, 1991. године 33, а 2002. године 21. Број лица без школе је у периоду од 1981. до 2002. године опао за 22%, а број лица са основном школом за 65%. Број становника са 4. разреда основне школе био је исти у сва три пописа (4). Са средњом школом 1991. и 2002. године била су по 4 лица, докје 1991. било 13 неписмених (39,39%), а 2002. године 6 лица (28,57%).

Домаћинства у овом селу 2002. године изворе прихода углавном остварују из пољопривреде иако је по попису 1991. године било 50% мешовитих домаћинстава. Овај податак указује на то да се младо и радно способно становништво, у потрази за бољим условима живота, иселило из овог села и да се пољопривредом баве углавном старачка домаћинства.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.