Порекло презимена, село Јабланица (Горњи Милановац)

13. јануар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Јабланица, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Jablanica, Svetinja

Положај села.

Насељем доминира вис Тријеска (733 м), од кога се спушта коса Крш. Западно од ње пролази Гајчански или Поток од Тријеске, а јужно од ње је Бурањ. Лево од Бурња је коса Стаматовица, која дели долину Бурња од долине Стаматова Потока. Од та три потока настаје речица Јабланица. Групе кућа су по косама и благим странама изнад долине Јабланице, односно њених саставних делова, већином шуми. Кроз село води сеоски пут за Борач и даље за Краљево.

Воде.

У селу има много извора; готово свака сродничка група кућа има свој извор. То су: Ковачевића Чесма, Чесма, Тријешчанка, Ајдучица, Пантовића Чесма, Драгојловића Чесма, Стековића Чесма, Томашевића Чесма, Бурњаци, Гавриловића Чесма, Овчаревића Чесма, Јагличевина и Чукара. На потоцима има 13 воденица, од којих су две ортачке. Те воденицу мељу само када има воде.

Земље и шуме.

Главни потеси, са измешаним њивама, ливадама шумом и воћњацима, су: Гај, Лаз, Луг, Стара Кућа, Лисовина, Пајовина, Липовац, Локванци, Раковача, Локва, Тријеске, Ливадак, Савићевица, Липска Коса, Џодин Лаз, Јагличевина, Стаматовица, Изворац, Равно Шљеме, Чукаре и Растовњак (брдо). Око села има мало утрине: Тријеска, Џодин Лаз и Стаматова Страна. Доста површине је под шумом.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на „крајеве“ или засеоке: Гај или Гајчани – непосредно под грабовичким засеоком Парцем; Липовац, Благојевићи, Чукара или Чукараши, а по тим крајевима се издвајају крупе кућа које припадају појединим родовима. У селу је 141 домаћинство. Саобраћајно средиште насеља је „порта“ или „састанак“ и ту се налази продавница земљорадничке задруге а у близини, на Елдовини, налази се школа. Гробље је на коси, десно од речице Јабланице, у засеоку Гају. Литија је на Белу Суботу, прву суботу после Тројица.

Старине у селу.

На врху Тријеске виде се остаци неких зидина, обрасли у шуму. Прича се да је то био град, који је подигла Проклета Јерина. Ту се налазе многе људске кости, затим многе пећине згодне за скривање. Веле да је ти некада било „маџарско“ гробље као и на Липовцу, али је све разнето. Боље је очувано старо гробље на Светињи, крај речице где је, кажу, била и црква – те сада постоји камен од трпезе и то је ограђено. Не зна се да је ово гробље били „маџарско“ или српско. Наводно је ту сахрањен свештеник, који је служио у тој цркви. Место се зове „светиња“, јер се у удубљење у једном камену доноси вода са речице, па се ту умивају они који пате од глаобоље. Ту се некада држао сабор. И у Јабланици се много прича о манастиру Јешевцу у атару села Војетинца и о селу Поточанима, које је било близу тог манастира. У Јешевцу су живели Жујовићи, старином из Корита код Бијелог Поља а сада у Неменикућама и Малој Врбици под Космајем. Ту, у Јашевцу, рођен је 1811. године Младен Жујовић; он је 1826. године напустио школу у Крагујевцу, јер је Јешевац расељен и Жујовићи премештени у Неменикуће. Нико више не зна ништа да каже о Стамату, на кога у селу подсећају називи Стаматовица, Стаматов Поток и Стаматова Страна. У шуми Долу у Бурњацима су били шанчеви од неке битке. Године 1823. помиње се у у Јабланици Милић Морачанин, који је убио Вула Илића, такође од Јабланице.

Порекло становништва.

-Стековићи, славе Илиндан. Сматрају се најстаријим родом у селу. Дошао је Мико, отац Стеков, вероватно од Пријепоља. Стековића има у Горњем Милановцу. Од Стековића је огранак;
-Петровићи или Џодићи. Прави Џодићи су изумрли.
-Томашевићи или Аџићи, са старинским надимком Дубоње, дошли су после Стековића. Њихови су огранци:
-Томашевићи, Аџићи-Хаџићи, Борисављевићи, Пантовићи, Павловићи и Симовићи. Сви славе Никољдан. Дошла је Мирјана са четири сина (Томаш и др.) од Сјенице. Има их у Скобаљу и у кући Аџића о слави се наздрављала пета здравица за здравље оних у Скобаљу. Прадед Аџића је био четовођа када су се тукли са Ђаја-пашом на Љубићу.
-Радисављевићи, Јелисијевићи и Глишовићи су један род, славе Стевањдан. Пореклом су из неког села код Пријепоља одакле је дошао предак Радисав, бежећи од Турака, почетком 19. века.
-Јанковићи, славе Аранђеловдан. Прадед Јанко дошао је од Ниша. Уз неки рат са Турцима Јанка је неко довео као дечака и узео за посинка.
-Овчаревићи са надимком Џакаловићи, славе Никољдан. Воде порекло од браће Јованчића и Стеванчића, који су дошли из непознатог места. Неки од њихових предака је имао много оваца, отуда овакво презиме.
-Петровићи, Нешовићи и Васићи су један род, славе Јовањдан. Дошао им је чукундед од Новог Пазара.
-Радојчићи и Јеремићи, славе Аранђеловдан. Дошао им чукундед Радојица из ужичког краја и били су у селу пре 1815. године.
-Драгојловићи, славе Никољдан. Чукундед им је дошао из Гоч-Плоче код Ужица.
-Благојевићи и Мићовићи, славе Ђурђевдан. Њихови преци Благоје и Мићо су били браћа, родом од Сјенице. У устанцима 1804. и 1815. године учествовало је деветоро из њихове куће и петорица су погинула. Кад је Турчин са Рудника дошао да узме десетак са гумна, а они вејали жито по месечини, Мићовићи су му дрвеном лопатом одсекли главу и леш однели на Мораву. Од ових Мићовића били су неки којач Петар у Гроцкој а његов брат је био калуђер.
-Мишковићи су огранак Мишковића у Луњевицама и дели их само неколико њива.
-Обрадовићи, славе Илиндан. Дошао им предак из Грабовице, где их још има. „Имање“, на које је дошао, славило је Никољдан и они га тога дана „прекађују“.
-Ковачевићи. Славе Никољдан. Прадед, који је био ковач, дошао је од Пријепоља. Од овог рода су Петровићи у Луњевицама а има их и у Теочину.
-Стевановићи, славе Ђурђевдан. Они су из Старог Колашина, одакле им је дошао прадед Филип.
-Лепосавићи, славе Ђурђевдан. Њихов отац Сретен, који је био ванбрачно дете, дошао је из Бруснице и најппре је овде служио. Када је пок. Јевто Мићовић дошао из кадра, узео је Сретена у „братство“, око 1885. године. После неколико година су се поделили.
-Николићи, славе Никољдан. Дед им дошао из Драгушице у Гружи и „привенчао се“.
-Попадићи, славе Ђурђевдан. Отац им дошао од Сјенице, најпре служио па се потом настанио и скућио у овом селу.
-Копуновићи, славе Никољдан по имању. Отац је дошао из Нове Вароши као слуга.
-Мијаиловићи, славе Ђурђевдан. Отац им дошао из Ветинаца у Љубићском срезу и „привенчао се“.
-Томовићи, славе Св. Петку, преслављају Ђурђевдан по имању. Отац им је дошао из Рудника у Јоковиће, који су изумрли.
-Гавриловићи, славе Никољдан. Отац им дошао 1905. године из Брђана као посинак Ј. Томашевићу.
-Стругаревић се „привенчао“ у Јанковиће 1910. године дошавши из Бруснице.
-Марјановић је родом из Шарана, „привенчао се“ 1930. године.
-Јовановић М. се „привенчао“ у Овчаревиће 1937. године а родом је из Трепче. По роду славу Јовањдан, по имању Никољдан.
-Ивовићи, славе Никољдан. Не знају за своје пореклом и сматрају се старим родом у селу.
-Димитријевићи други и Петровићи су један род, славе Стевањдан. Пореклом су од браће Димитрија и Петра, али се не зна одакле су пореклом.
-Димитријевићи први, славе Ђурђевдан. Њихов предак Вилип, звани Стријела, досељен је из Пилице. Био је ловац.
-Јаковљевићи, славе Петровдан. Није познато њихово порекло.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Saša Džodić

    Molio bih za nesto vise podataka o familiji Dzodic u selu Jablanica. Nije mi jasno zasto su u tekstu izjednaceni sa Petrovocima i ima li li sada u selu nekog od tih Petrovica obzirom da su “pravi” Dzodici izumrli.
    Hvala.

  2. Милодан

    Стековићи, славе Илиндан. Сматрају се најстаријим родом у селу. Дошао је Мико, отац Стеков, вероватно од Пријепоља. Стековића има у Горњем Милановцу. Од Стековића је огранак;
    -Петровићи или Џодићи. Прави Џодићи су изумрли.
    ____________________________________________________________

    Тако, Саша, пише и књизи. Петровићи (Џодићи) и Џодићи су ОГРАНАК Стековића. Може се претпоставити, али не и тврдити, да су Петровићи огранак Џодића, те их тако зову, док су преци Петровића и потомци Стековића ЏОДИЋИ изумрли. То је једино логичко објашњење.
    Поздрав!
    Милодан

  3. milorad petrovic

    poreklo mog dede milorada,po kome dobih ime i oca svetolika,i naravno moje.hvala