Poreklo prezimena, selo Jablanica (Gornji Milanovac)

Poreklo stanovništva sela Jablanica, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Naseljem dominira vis Trijeska (733 m), od koga se spušta kosa Krš. Zapadno od nje prolazi Gajčanski ili Potok od Trijeske, a južno od nje je Buranj. Levo od Burnja je kosa Stamatovica, koja deli dolinu Burnja od doline Stamatova Potoka. Od ta tri potoka nastaje rečica Jablanica. Grupe kuća su po kosama i blagim stranama iznad doline Jablanice, odnosno njenih sastavnih delova, većinom šumi. Kroz selo vodi seoski put za Borač i dalje za Kraljevo.

Vode.

U selu ima mnogo izvora; gotovo svaka srodnička grupa kuća ima svoj izvor. To su: Kovačevića Česma, Česma, Triješčanka, Ajdučica, Pantovića Česma, Dragojlovića Česma, Stekovića Česma, Tomaševića Česma, Burnjaci, Gavrilovića Česma, Ovčarevića Česma, Jagličevina i Čukara. Na potocima ima 13 vodenica, od kojih su dve ortačke. Te vodenicu melju samo kada ima vode.

Zemlje i šume.

Glavni potesi, sa izmešanim njivama, livadama šumom i voćnjacima, su: Gaj, Laz, Lug, Stara Kuća, Lisovina, Pajovina, Lipovac, Lokvanci, Rakovača, Lokva, Trijeske, Livadak, Savićevica, Lipska Kosa, Džodin Laz, Jagličevina, Stamatovica, Izvorac, Ravno Šljeme, Čukare i Rastovnjak (brdo). Oko sela ima malo utrine: Trijeska, Džodin Laz i Stamatova Strana. Dosta površine je pod šumom.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa i deli se na „krajeve“ ili zaseoke: Gaj ili Gajčani – neposredno pod grabovičkim zaseokom Parcem; Lipovac, Blagojevići, Čukara ili Čukaraši, a po tim krajevima se izdvajaju krupe kuća koje pripadaju pojedinim rodovima. U selu je 141 domaćinstvo. Saobraćajno središte naselja je „porta“ ili „sastanak“ i tu se nalazi prodavnica zemljoradničke zadruge a u blizini, na Eldovini, nalazi se škola. Groblje je na kosi, desno od rečice Jablanice, u zaseoku Gaju. Litija je na Belu Subotu, prvu subotu posle Trojica.

Starine u selu.

Na vrhu Trijeske vide se ostaci nekih zidina, obrasli u šumu. Priča se da je to bio grad, koji je podigla Prokleta Jerina. Tu se nalaze mnoge ljudske kosti, zatim mnoge pećine zgodne za skrivanje. Vele da je ti nekada bilo „madžarsko“ groblje kao i na Lipovcu, ali je sve razneto. Bolje je očuvano staro groblje na Svetinji, kraj rečice gde je, kažu, bila i crkva – te sada postoji kamen od trpeze i to je ograđeno. Ne zna se da je ovo groblje bili „madžarsko“ ili srpsko. Navodno je tu sahranjen sveštenik, koji je služio u toj crkvi. Mesto se zove „svetinja“, jer se u udubljenje u jednom kamenu donosi voda sa rečice, pa se tu umivaju oni koji pate od glaobolje. Tu se nekada držao sabor. I u Jablanici se mnogo priča o manastiru Ješevcu u ataru sela Vojetinca i o selu Potočanima, koje je bilo blizu tog manastira. U Ješevcu su živeli Žujovići, starinom iz Korita kod Bijelog Polja a sada u Nemenikućama i Maloj Vrbici pod Kosmajem. Tu, u Jaševcu, rođen je 1811. godine Mladen Žujović; on je 1826. godine napustio školu u Kragujevcu, jer je Ješevac raseljen i Žujovići premešteni u Nemenikuće. Niko više ne zna ništa da kaže o Stamatu, na koga u selu podsećaju nazivi Stamatovica, Stamatov Potok i Stamatova Strana. U šumi Dolu u Burnjacima su bili šančevi od neke bitke. Godine 1823. pominje se u u Jablanici Milić Moračanin, koji je ubio Vula Ilića, takođe od Jablanice.

Poreklo stanovništva.

-Stekovići, slave Ilindan. Smatraju se najstarijim rodom u selu. Došao je Miko, otac Stekov, verovatno od Prijepolja. Stekovića ima u Gornjem Milanovcu. Od Stekovića je ogranak;
-Petrovići ili Džodići. Pravi Džodići su izumrli.
-Tomaševići ili Adžići, sa starinskim nadimkom Dubonje, došli su posle Stekovića. Njihovi su ogranci:
-Tomaševići, Adžići-Hadžići, Borisavljevići, Pantovići, Pavlovići i Simovići. Svi slave Nikoljdan. Došla je Mirjana sa četiri sina (Tomaš i dr.) od Sjenice. Ima ih u Skobalju i u kući Adžića o slavi se nazdravljala peta zdravica za zdravlje onih u Skobalju. Praded Adžića je bio četovođa kada su se tukli sa Đaja-pašom na Ljubiću.
-Radisavljevići, Jelisijevići i Glišovići su jedan rod, slave Stevanjdan. Poreklom su iz nekog sela kod Prijepolja odakle je došao predak Radisav, bežeći od Turaka, početkom 19. veka.
-Jankovići, slave Aranđelovdan. Praded Janko došao je od Niša. Uz neki rat sa Turcima Janka je neko doveo kao dečaka i uzeo za posinka.
-Ovčarevići sa nadimkom Džakalovići, slave Nikoljdan. Vode poreklo od braće Jovančića i Stevančića, koji su došli iz nepoznatog mesta. Neki od njihovih predaka je imao mnogo ovaca, otuda ovakvo prezime.
-Petrovići, Nešovići i Vasići su jedan rod, slave Jovanjdan. Došao im je čukunded od Novog Pazara.
-Radojčići i Jeremići, slave Aranđelovdan. Došao im čukunded Radojica iz užičkog kraja i bili su u selu pre 1815. godine.
-Dragojlovići, slave Nikoljdan. Čukunded im je došao iz Goč-Ploče kod Užica.
-Blagojevići i Mićovići, slave Đurđevdan. Njihovi preci Blagoje i Mićo su bili braća, rodom od Sjenice. U ustancima 1804. i 1815. godine učestvovalo je devetoro iz njihove kuće i petorica su poginula. Kad je Turčin sa Rudnika došao da uzme desetak sa gumna, a oni vejali žito po mesečini, Mićovići su mu drvenom lopatom odsekli glavu i leš odneli na Moravu. Od ovih Mićovića bili su neki kojač Petar u Grockoj a njegov brat je bio kaluđer.
-Miškovići su ogranak Miškovića u Lunjevicama i deli ih samo nekoliko njiva.
-Obradovići, slave Ilindan. Došao im predak iz Grabovice, gde ih još ima. „Imanje“, na koje je došao, slavilo je Nikoljdan i oni ga toga dana „prekađuju“.
-Kovačevići. Slave Nikoljdan. Praded, koji je bio kovač, došao je od Prijepolja. Od ovog roda su Petrovići u Lunjevicama a ima ih i u Teočinu.
-Stevanovići, slave Đurđevdan. Oni su iz Starog Kolašina, odakle im je došao praded Filip.
-Leposavići, slave Đurđevdan. Njihov otac Sreten, koji je bio vanbračno dete, došao je iz Brusnice i najppre je ovde služio. Kada je pok. Jevto Mićović došao iz kadra, uzeo je Sretena u „bratstvo“, oko 1885. godine. Posle nekoliko godina su se podelili.
-Nikolići, slave Nikoljdan. Ded im došao iz Dragušice u Gruži i „privenčao se“.
-Popadići, slave Đurđevdan. Otac im došao od Sjenice, najpre služio pa se potom nastanio i skućio u ovom selu.
-Kopunovići, slave Nikoljdan po imanju. Otac je došao iz Nove Varoši kao sluga.
-Mijailovići, slave Đurđevdan. Otac im došao iz Vetinaca u Ljubićskom srezu i „privenčao se“.
-Tomovići, slave Sv. Petku, preslavljaju Đurđevdan po imanju. Otac im je došao iz Rudnika u Jokoviće, koji su izumrli.
-Gavrilovići, slave Nikoljdan. Otac im došao 1905. godine iz Brđana kao posinak J. Tomaševiću.
-Strugarević se „privenčao“ u Jankoviće 1910. godine došavši iz Brusnice.
-Marjanović je rodom iz Šarana, „privenčao se“ 1930. godine.
-Jovanović M. se „privenčao“ u Ovčareviće 1937. godine a rodom je iz Trepče. Po rodu slavu Jovanjdan, po imanju Nikoljdan.
-Ivovići, slave Nikoljdan. Ne znaju za svoje poreklom i smatraju se starim rodom u selu.
-Dimitrijevići drugi i Petrovići su jedan rod, slave Stevanjdan. Poreklom su od braće Dimitrija i Petra, ali se ne zna odakle su poreklom.
-Dimitrijevići prvi, slave Đurđevdan. Njihov predak Vilip, zvani Strijela, doseljen je iz Pilice. Bio je lovac.
-Jakovljevići, slave Petrovdan. Nije poznato njihovo poreklo.

IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.