Poreklo prezimena, selo Donji Katun (Varvarin)

18. novembra 2014.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Donji Katun, opština Varvarin – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Donji Katun

Položaj sela.

Selo se nalazi u pravoj moravskoj ravnici, na desnoj strani Velike Morave, koja često plavi selo i atar pri čemi čini veliku štetu selu. Nekada su Gornji i Donji Katun činili jedno selo, kako ga pominju Vujić i Milićeić, dokle ga nije pre 30 godina Velika Morava, pri jednoj velikoj poplavi podelila na dva sela. Deo na levoj strani nazvan je Gornji a onaj na desnoj strani Donji Katun.

Vode.

U selu se pije bunarska a retko kada i moravska voda.

Zemlje i šume.

Zemlja je jako rodan i skoro sva se nalazi u moravskoj ravnici sa obe strane reke. Na ovoj zemlji osobito dobro uspeva kukuruz, koji se ponajviše i seje. Šume nema.

Tip sela.

Kuće su zbijene i česte ali nisu ušorene. Između kuća je razmak 20-30 metara. Selo se deli na familije.

U selu ima oko 100 kuća i 150 poreskih glava.

Ime selu.

O postanku sela postoji nekoliko tumačenja. Po jednom nekada se selo zvalo Kadunjač – Kadun, pa je od od toga nastalo sadašnje ime. Po drugom tumačenju selo se ovako nazvalo što su mu stanovnici došli iz sela takvog imena, pa to ime nadenuli i ovom selu. Po trećem, selo je dobilo ime što su tu nekada bili varvarinski katuni a po četvrtom selo se nekada zvalo turski Ardun pa se potom nazvalo Katun.

 

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Izgleda da je ovo selo naseljeno pre nego Varvarin. Kako skoro trećinu kuća u selu čine starinci, svakako je odavno na ovom mestu. Danas se stanovništvo naglo preseljava u Gornji Katun zbog opasnosti od poplave a i zbog velikih nezgoda, koje ima pri prelazu preko reke, jer su na levoj strani crkva, škola, sudnica, sreska kancelarija, veći deo atara a nema stalnog mosta, već reku prelaze na čuni, skeli ili čamcu.

U selu su ove porodice:

Radojkovići su se doselili iz Đunisa kod Kruševca a tamo sa Kosova. Iz ove porodice bio je poznati temnićski knez Mileta Radojković, koga je otac kao malog doveo iz Đunisa. Slave Nikoljdan.

Gmitrovići i Šiškovići su starinci, slave Mitrovdan.

Živoderci su ovako nazvani s toga što su nekog njihovog starog Turci živog odrali, doseljenici su sa Kosova, slave Jovanjdan.

Lalići ne znaju za svoje poreklo, slave Sv. Petku.

Smolići su starinci, slave Đurđic i Đurđevdan.

Veselinovići su starinci, slave Lučindan.

Đakovci su iz Đakovice, slave Nikoljdan. Ima ih i u Gornjem Katunu.

Seoska slava je Drugi dan Trojica a zavetina Pačista Nedelja (druga nedelja Časnog-Velikog posta) – za zdravlje ljudi i Đurđevdan – za zdravlje stoke.

Groblje je jedno i nalazi se više Radojkovića kuća.

 

IZVORStanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.