Порекло презимена, село Суваја (Варварин)

15. новембра 2014.

коментара: 0

SuvajaПорекло становништва села Суваја, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село се налази са обе стране потока Суваје, под Јухором, а између Избенице и Својнова на 2-3 километра од првог и 5-6 километара од другог села. Село је окренуто више ка југо-истоку. Нешто мало кућа је и поред потока. Поток је више без воде него са водом, због чега је назван Суваја а када дотекне чини велику штету селу.

Воде.

Мештани пију искључиво бунарску воду.

Земље и шуме.

Сеоски атар је врло скучен, нарочито од како су ограничене државне шуме. Земља је мешовита, али више слаба. Њиве су једнаке величине и у правилним облицима.

Шуме има мало и налази се на северној страни села, ка Јухору. Она је, као и земља, сва издељена на парцеле правилног геометријског облика.

Тип села.

Сеоске куће су доста збијене управо збијеније но у Избеници. Село је подељено на пет фамилија.

У селу су 52 кућа са 56 пореских глава.

Име селу.

Село је добило име од имена потока на коме је.

 

Постанак села и порекло становништва.

Садашње село је овде тек од пре 30 година а пре тога је било у Избеничком Потоку више Избенице, на месту званом Ћелије, где су се данашњи становници овог села доселили пре 80 година из Румуније. Избеничани их туже што су им поганили воду, те се око тога дуго парница водила а најзад заврши на штету оптужених, који се одатле преселе у Сувају.

Сељаци још говоре влашки и носе дуге гуњеве без рукава, од белог сукна, као и све остало што је на њима сукнено и врло слично оделу крајинских Влаха. У околини их зову Циганима а Власи у Крајини зову их Рударима*.

*При женидбама имају великих незгода, јер морају узимати девојке из села, те су се тако скоро сви ородили. Ово задаје велики посао и њима самима, као и духовним и световним судовима. Код њих је обичај да момак девојци, односно младожења млади, даје новац у износу по којем се погоде а не девојка момку у виду мираза, какав је обичај у осталим деловима овог подручја.

Насеље на овом месту није ново. Тако Мита Петровић помиње Сувају као засебно село док се у народу прича да су овде до 1830. године живели некакви Јагличићи, по којима се и данас једно место у селу зове Јагличићске Куће. Ти Јагличића, који су се ту склонили од Турака, било је пет кућа, од којих су 3 изумрле од куге а преостале две се некуд одселиле.

У селу, и то у присоју, са леве стране потока су ове породице:

Радосављевићи, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Јовановићи и Топаловићи – Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Тодоровићи – Никољдан.

У осоју, са десне стране потока су ове породице:

Миленковићи, славе Св. Петку, јесењу и летњу.

Маринковићи, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.

Сеоска слава је Спасовдан а заветине Ђурђевдан – ради здравља људи и Св. Врачи – ради напретка у послу којим се занимају.

Гробље је једно и налази се у присоју.

Занимање становништва.

Сељаци се понајвише занимају прављењем корита, вагана, коленика, заструга, вретена итд. Гору за ову грађу набављају из Јухора, што им је, од када су ограничене државне шуме, скопчано са одређеним незгодама, те им посао иде све горе.

При овом послу служе се: секиром, бичкојом (тестером), теслом, сврдлом, ножем, дубачем и стругом. Израђене предмете разносе на леђима по околини и то понајвише жене, те их продају, али их радије размењују за кукуруз, брашно и др. Поред овога занимају се земљорадњом и врло мало сточарством. Сло је најсиротније у овом крају. Три породице живе још у земуницама.

Над овим селом, у Јухору, живе Куцо-Власи, који узимају под закуп јухорска пасишта и ту летују, па се у јесен враћају у Македонију. Од оваца, којих имају 3000, добијају млеко од којих справљају сир-качкаваљ. Држе још и коње, за пренос пртљага и псе – чуваре оваца. Живе под чадорима или чергама.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.