Порекло презимена, село Двориште (Деспотовац)

15. новембра 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Двориште, општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Двориште је на обема обалама Ресаве. Кроз село протичу Крушевички и Јасичарски Поток.

Воде.

У селу постоји само један извор – Мишицки Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоскаг атара су: Велики и Мали Пасторак, Гумиште, Крш, Велики и Мали Набат, Кременита Главица, Камична Главица, Лазје, Брдо, Крушевица, Дулан, Кусо Брдо, Шишмановац, Ресавско Поље, Врх-Поток, Трстењак, Вражја Бара, Сеча, Горње Село и Селиште.

Име селу.

Предање каже да је село добило име по летњим дворовима деспота Стефана, који су били на врху брда, са десне стране Ресаве, у Сечи.

Подаци о селу.

У селу је 80 кућа и 11 родова. Године 1819. село је имало 19 кућа и исто толико пореских глава, а 1870. године је имало 62 пореске главе.

Старине у селу.

У Лазју су налазили велике гривне, мамузе, буздовани и друге стари ствари од гвожђа и бронзе.

-Црква је по предању подигнута за време деспота Стефана, па су је Турци порушили. У новије време обновио ју је Милосав Ресавац.

-На брду Сечи су развалине деспотових дворова а на врху Пањевачког Брда су развалине неког града.

 

Постанак села и порекло становништва.

Изгледа да је село овде било од старине, па су се становници расељавали. Заиста има много досељеника. Међутим, једно предање каже, да је старо село било у Селишту и у Горњем Селу, идући Пањевцу, где су били Лајкићи; та су два села после сишла реци Ресави и од њих је данашње село.

Са десне стране села реке су:

Лајкићи, славе Никољдан. Доселили су се из Горњег Села у коме су најпре били. Има их у Хомољу, били су Румуни па се посрбили.

Цветићи, славе Јовањдан. Доселили су се са Косова пре 150 година.

Мишићи, славе Јовањдан. Доселили су се са Косова када и Цветићи са којима се сматрају да су један род.

Стефановићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Хомоља – село Јошаница, били су Румуни па се посрбили.

Петровићи и Пауновићи, славе Св. Петку. Доселили се са Хомоља. И они су посрбљени Румини.

Везичевци, славе Св. Петку. Доселили су се из Везичева у Млави.

Рачићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.

Ђорићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. И они су старинци и сматрају се да су са Рачићима један род.

Са леве стране реке Ресаве су ове породице:

Крајинци, славе Јовањдан. Доселили су се из Сикола у Тимочкој Крајини.

Витићи, славе Никољдан. Они су старинци.

Стојиловићи и Савићи, славе Никољдан. Мисле да су род са Витићима.

Матићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, не зна се одакле су дошли.

Трећина становништва били су Власи, који су се посрбили. Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине су: Св Патрикије – за здравље стоке и Младенци – за здравље деце.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Goran

    Koliko se ja razumem, oni koji su bili Rumuni sada su vlasi, oni jezik nisu zaboravili, otkud odjednom toliko Rumuna u Dvoristu a da nijedan nezadrza nijednu Rumunsku rec, A sta su ona Srpska sela u Rumuniji jesu li i to posrbljeni Rumuni,
    Meoj deda Milutin je pricao: Posle su tri familije, braca odakle nezna ali zna da je jedan ostao u okolini Zagubice, drugi je podigao kolibu u Gornjem selu, ( od njih vodimo poreklo) a treci su otsli u okolini Jagodine, sa njima se gubi kontakt, ali deda je do 1960 – 62 za svaki vasar isao u zagubicu i spavao kod ,,te,, familije, i on je pricao da oni neznaju vlaski, posle toga se svaki kontakt prekinda, ali ostaje da se ne slazem za tvrdnju da su ,,Posrbeni Rumuni,,