Порекло презимена, село Залоговац (Варварин)

5. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Залоговац, општина Варварин – Расински округ. Према књити Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Zalogovac

Положај села.

Село се налази око Залоговачке Реке, у странама осојној и присојној као и у равници поред реке. Углавном је окрнуто истоку, докле је осојна страна изложена северу а присојна југу. Река се ретко излива и не наноси селу велике штете. Понекад, али ретко, преко лета река пресушује.

Воде.

Мештани пију већином бунарску воду. Постоји само један извор, у Прокицкој Мали, који никада не пресушује.

Земље и шуме.

Зиратна земља заузима тек половину сеоског атара, докле је друга половина под шумом. У речној равници земља је кумсача и смоница а по странама су обично прљуша, пескуша и полњача, које су слабије.

Као што је речено, скоро половину сеоског атара заузимају шуме. Шума је крупна и ситна и скоро сва се налази у присоју више села, око Содолске и Ђерђелинске Косе.

Тип села.

Село је средње збијености. У равници, нарочито око школе, суднице и дућана, куће су збијеније а по странама и крајевима су ређе. Средња раздааљина између кућа износи 40-60 метара. Село се дели на крајеве и махале, одкојих су најпознатије: Ђорићцка, Бећаревицка и Срндаљска на левој и Прокицка, Петровићска и Гузићска Мала на десној страни реке. Између ових мала је размак од 300-400 метара. Прокицка Мала је у дну села и сасвим је одвојена од осталог села. Петровићска или Стојковићска Мала је најевћа. Она заузима равницу и пружа е са обе стране реке.

У селу има 135 кућа и 157 пореских глава.

Име селу.

О имену села постоје два тумачења. По једном село је овако названо што је било за лугом, те стога, веле, некада се звало Залуговац. По другом тумачењу село је ово име добило што га је неки спахија дао некаквом Србину у залогу.

Старине у селу.

Испод села, на месту Ковалуку, налазе се стари новци и комади старог оружја и земљаног посуђа а скоро је откопана и калдрма од „старог царског друма“. Ту су, веле, биле и пчеле Цара Лазара, који је ту имао и неко имање. Још од старина постоји једно гробље, у врху села, у Ђорицкој Мали, где су, веле, сахрањени Срби, које су Турци изјурили са сабора код парцанске цркве, ту их сустигли и погубили.

 

Постанак села и порекло становништва.

По причању село је овде било и пре 200 година, али, како има старинаца, то ће бити да је још и старије. Ништа се не прича да је где премештано.

У Ђорицкој Мали су само:

Ђорићи, који су старинци, славе Аранђеловдан.

У Бећаревицкој мали су:

Бећаревићи су старинци, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Радосављевићи су непознатог порекла, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан, летњи.

Ристићи су из Жупе, славе Никољдан.

У Срндаљској Мали су:

Срндаљци су из Срндаља у крушевачком округу, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

Станачићи су из Станаца у округу крушевачком, славе Св. Враче.

Радојковићи су дошли пре 40 година из Кукљина, славе Никољдан.

У Прокоцкој Мали су само:

Прокићи, који су се доселили из Треботина у округу крушевачком, славе Лучиндан и Марковдан.

У Гузићској мали су само:

Гузићи, који су досељени из крушевачког округа, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

У Петровићској или Стојковићској Мали су:

Петровићи и Стојковићи су старинци, славе Пантелијевдан.

Анђелковићи су из Лепојевића у Левчу, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

Милчевићи си из околине Крушевца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

Ђокићи су непознатог порекла, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

Пурићи су дошли из Селишта код Велике Дренове, славе Никољдан.

Милутиновићи су старинци, славе Аранђеловдан.

Радовановићи су непознатог порекла, славе Никољдан.

У селу постоје судница и школа. Кроз село пролази нови друм Крушевац – Крагујевац.

Село слави Св. Враче, летње а заветује Прокопов-дан зарад здравља стоке.

Гробље је једно и налази се испод Прокицке Мале, где се сахрањују у Мареновчани.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.