Порекло презимена, село Велики Поповић (Деспотовац)

4. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села-варошице Велики Поповић (по књизи Велико Поповиће), општина Деспотовац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Велики Поповић - главна улица
Велики Поповић – главна улица

Положај насеља.

Насеље је поред Сеоског Потока и Кременитог Потока.

Воде.

Главни извори су: Велики, Дебељански, Рватски и Ковачки Кладенац.

Земље и шуме.

Делови атара су: Поточњак, Баре, Пешинац, Старо Брдо, Крушковац, Кракови, Кременити Поток, Пољана, Косица, Голубињак, Дубовница, Кованлук, Козји Гроб, Бачинац, Гај, Селиште, Сељак, Мртваја, Царичина – где је царица Милица угледала деспота Стефана када се враћао из Манасије, Паунов Кључ, Сибак, Обрадова Бара, Тополе, Код Бреста, Велике Ливаде, Бело Поље, Млаке, Којина Бара, Разбојиште и Међа.

Тип села.

Село се дели на мале: Рватску, Дебљанску, Ковачку, Субицку, Цигански и на Варошицу. Има 263 куће и 26 родова. Део села (Варошица) је проглашено за варошицу 1884. године. Године 1819 имало је 51 кућу са 54 пореске главе а 1870. године имало је 165 глава.

Име села.

Село је добило име по Поповићима, првим досељеницима овог села.

Старине у селу.

На Разбојишту се налази новац, који народ зове „костаћице“ или „костадинке“. У Барама постоји језеро и око њега се ископавају делови земљаног посуђа, урне, камени батови и ножеви од кремена. Близу језера је и место Крушковац. По народном предању ту је за време Кнеза Лазара била варош (Крушковац), коју је сам кнез разрушио због рђаве воде, од које је свет много умирао.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је некада било сеевероисточно, у равници, ближе Ресави, до данашњег гробља. Отуда се преместило у турско време. Место где је село некада било данас ссе зове Селиште. Одатле су се први овамо преселили неки Поповићи, по којима је, како је већ речено, село добило име. Није познато како се стааро село звало.

Родови:

Рвати, славе Митровдан. Они су из „Рватске“. Стари Никола, Рват, који је умро 1673. године доселио се из „Рватске“ и узео под закуп од старог Ковача воденицу на Ресави. После се са Ковачевом фамилијом ородио и ту остао. Тада је село било у данашњем Селишту.

У Дебељанској мали су:

Дебељанци, славе Алимпијевдан. Доселили су се са Косова. Тамо су се звали Поганци.

У Ковачкој Мали су:

Ковачи, Ковачевићи и Ковачићи – славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци и овде су дошли из Селишта.

Субићи и Брзанци, славе Аранђелодан. И они су старинци. Презивају се у Брзанци због тога што је неки њихов предак узео или украо Власима сир (brnzo).

Цапићи и Мулићи, славе Никољдан. Они су Цигани-Роми, досељени пре 60 година из Брестова.

Варошица је скоро на средини села. У њој су:

Марјановићи, славе Стевањдан. Они су из Трућевца.

Новаковићи, славе Никољдан. Они су из Роанде.

Деспотовићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Они су из Малог Поповића.

Димовићи су из Македоније, славе Никољдан.

Николићи су из Гопеша, славе Никољдан.

Радовановићи су из Роанде, славе Трифундан.

Петровићи су из Великог Лаола код Пожаревца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Тошићи су из Лебана, славе Никољдан.

Стојановићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.

Поповићи су из Гопеша, славе Никољдан.

Папићи су из Баната, славе Стевањдан.

Јовановићи су из Кушиљева, славе Јовањдан.

Јовановићи други су из Витанаца, славе Велику Госпојину.

Белобркићи су из Лесковца, славе Мратиндан.

Лукићи су из Седлара, славе Стевањдан.

Јанковићи су из Старог Аџибеговца, славе Никољдан.

Димитријевићи су из Свилајнца, славе Митровдан.

Гроздановићи су из Свилајнца, славе Никољдан.

Стаменковићи су из Македоније, славе Аранђеловдан.

Милићи су из Великог Поповића (села), славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Стевановићи су такође из Великог Поповића, славе Никољдан.

Варошица није одвојена од села. У њој су неколико механа, дућана, занатлијских радионица, пошта-телеграф, школа и неколико кућа. До пре неколико година овде је била и среска канцеларија, па је премештена у Деспотовац.

Сеоска слава је 25 маја а заветине: Богојавци – за здравље људи и стоке и Блага Марија – за винограде.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.