Порекло презимена, село Вратаре (Крушевац)

2. новембра 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Вратаре, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Vratare

Положај села.

Ово село се налази на десној страни Падешке Реке, недалеко од њеног састава са Залоговачком Реком. Око Бошњанске Реке, које ове две образују, постоји пространа равница, која се испод села сужава и рачва у два крака, од којих једна иде уза залоговачку а други уз Падешку реку. Ово село се налази где престаје равница и настаје клисура. Кроз доњи крај протиче поток Падина, који лети пресушује. Већи део села је у равници поред Падешке Реке а мањи у страни. Село је окренуто северу али је заклоњено косом, која чини развође Падешкој и Залоговачкој Реци. Према Маскарама налази се у правој линији, те се каже да су: „Вратаре и Маскаре дим и лим“.

Воде.

У селу се пије само бунарска вода.

Земље и шуме.

Земља је у равници родна а у страни мешовита. Много сеју кукуруз и конопљу. Село има особито добрих ливада, које су ниже села, према Бошњанима.

Шуме има доста и ситне и крупне, која је јужно, у Буковику, где су и бошњачке шуме, и Јасењаку.

Тип села.

Село је средње збијености, куће су међусобно удаљене 40-60 метара. Дели се на Горњу, уз реку, ка Падежу и Доњу Малу, низ реку, имеђу којих је размак 200 метара.

У селу има 70 кућа са 72 пореске главе.

Име селу.

Село је сигурно ово име добило по положају на ком је, јер је на вратима клисуре, која одатле настаје уз реку.

 

Постанак села и порекло становништва.

На овом је месту село тек од пре 160 година а пре тога је било у врху потока Падине, у месту Јасењаку, одакле је, због оскудице у пијаћој води, на садашње место премештено. На старом месту село се звало Јасењак.

У селу су ове породице:

Мелинковићи су старинци, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Плањанци су досељени из Плане у Топлици, славе Св. Враче, летње и јесење.

Стојановићи су дошли из околине Алаксинца, славе Никољдан.

Стевановићи су се доселили из тимочког округа, славе Св. Петку, јесењу и летњу.

Пржићи су дошли пре 100 година из Адровца код Алексинца, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Минићи су са Косова, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.

Слатинци су из Слатине под Јастрепцем, славе Аранђеловдан.

Рибарци су из Рибара под Јастрепцем, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Брзаковићи и Шабићи су из Бивоља код Крушевца, славе Лазаревдан и Симеундан.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Божићне покладе – да чума не мори децу и Петка пред Благовести за здравље стоке.

Мештани се сахрањују у падешком гробљу.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milasin Milenovic

    Prema knjizi “Temnic” u selu je postojala porodica Milenkovic (ili sada valjda Milenovic) a ne Melinkovic.

  2. Сеновић

    Има ли презиме Јовановић.