Poreklo prezimena, selo Vratare (Kruševac)

Poreklo stanovništva sela Vratare, grad Kruševac – Rasinski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Temnić“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Položaj sela.

Ovo selo se nalazi na desnoj strani Padeške Reke, nedaleko od njenog sastava sa Zalogovačkom Rekom. Oko Bošnjanske Reke, koje ove dve obrazuju, postoji prostrana ravnica, koja se ispod sela sužava i račva u dva kraka, od kojih jedna ide uza zalogovačku a drugi uz Padešku reku. Ovo selo se nalazi gde prestaje ravnica i nastaje klisura. Kroz donji kraj protiče potok Padina, koji leti presušuje. Veći deo sela je u ravnici pored Padeške Reke a manji u strani. Selo je okrenuto severu ali je zaklonjeno kosom, koja čini razvođe Padeškoj i Zalogovačkoj Reci. Prema Maskarama nalazi se u pravoj liniji, te se kaže da su: „Vratare i Maskare dim i lim“.

Vode.

U selu se pije samo bunarska voda.

Zemlje i šume.

Zemlja je u ravnici rodna a u strani mešovita. Mnogo seju kukuruz i konoplju. Selo ima osobito dobrih livada, koje su niže sela, prema Bošnjanima.

Šume ima dosta i sitne i krupne, koja je južno, u Bukoviku, gde su i bošnjačke šume, i Jasenjaku.

Tip sela.

Selo je srednje zbijenosti, kuće su međusobno udaljene 40-60 metara. Deli se na Gornju, uz reku, ka Padežu i Donju Malu, niz reku, imeđu kojih je razmak 200 metara.

U selu ima 70 kuća sa 72 poreske glave.

Ime selu.

Selo je sigurno ovo ime dobilo po položaju na kom je, jer je na vratima klisure, koja odatle nastaje uz reku.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Na ovom je mestu selo tek od pre 160 godina a pre toga je bilo u vrhu potoka Padine, u mestu Jasenjaku, odakle je, zbog oskudice u pijaćoj vodi, na sadašnje mesto premešteno. Na starom mestu selo se zvalo Jasenjak.

U selu su ove porodice:

–Melinkovići su starinci, slave Aranđelovdan, letnji i jesenji.

–Planjanci su doseljeni iz Plane u Toplici, slave Sv. Vrače, letnje i jesenje.

–Stojanovići su došli iz okoline Alaksinca, slave Nikoljdan.

–Stevanovići su se doselili iz timočkog okruga, slave Sv. Petku, jesenju i letnju.

–Pržići su došli pre 100 godina iz Adrovca kod Aleksinca, slave Jovanjdan, zimski i letnji.

–Minići su sa Kosova, slave Mratindan-Minu i Aranđelovdan.

–Slatinci su iz Slatine pod Jastrepcem, slave Aranđelovdan.

–Ribarci su iz Ribara pod Jastrepcem, slave Đurđic i Đurđevdan.

–Brzakovići i Šabići su iz Bivolja kod Kruševca, slave Lazarevdan i Simeundan.

Seoska slava je Drugi dan Trojica a zavetina Božićne poklade – da čuma ne mori decu i Petka pred Blagovesti za zdravlje stoke.

Meštani se sahranjuju u padeškom groblju.

IZVOR: Stanoje Mijatović – Temnić. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.