Порекло станоништва села Винорача, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је на левој страни Црновршке или Штипљанске Реке. Више је на заравни него у речној равници. Окреното је југоистоку. Река ретко пресушује и не чини велике штете приликом изливања. Ниже села, са јужне стране, пролази пут Јагодина – Крагујевац. Од Јагодине је удаљено два километра.
Воде.
Пије се бунарска вода.
Земље и шуме.
Њиве су на местима: Горњи Кључ (Горње Поље), Плац, Тополе, Воденица, Баре, Језеро, Река и Селиште. Сенокоси и пашњаци су на местима: Ливаде, Јованова Ограда, Стари Виногради и Милићеве Ливаде. Шуме су на местима: Тасин Браник и Цветков Браник. Сеоска испаша се зове Утрина, са око 36 хектара попаше.
Тип села.
Насеље је долинског типа. Куће су чешће него обично, особито у средини села. Ту су куће међусобно удаљене 40-60 метара. Село је ушорено у облику крста. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Махале нису подвојене.
Име селу.
Име села се доводи у вези са кнезом Лазаром*.
*Кад се кнез Лазар венчао са „царицом“ Милицом у манастиру Јошаници, требало је да неко донесе лепог вина којим би се гости почастили. Међу њима је био неки Рача (Радич) из данашње Винораче, па је кнез заповедио:
–Вино Рача нек донесе.
И тако је, веле, од кнежевих речи „Вино Рача“ постало је име Вонорача. Постоји још и друго, непоуздано, предање да је ово село добило име по месту из кога су дошли први досељеници.
Постанак села и порекло становништва.
Село је помештено. Пре је било у месту Селишту. Зашто је померено и када је засновано, не зна се. Изгледа да је оно, као и Трнава, старије, да је за време Турака било спахијски „чифлак“, али су му се становници мењали, па због тога нема старинаца.
Винорача има 140 кућа, 12 родова и 770 становника.
Родови су:
Пре 150 година досељени су:
–Параћинци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из околине Параћина на „чифлак“ по позиву спахије.
–Врежинци, Цветковићи, Милојковићи, Срндаковићи, Коцићи и Марковићи – славе Јовањдан. Дошли су из Врежине код Ниша на спасихјски „чифлак“.
–Ваганарци, славе Никољдан. Дошли су на спасијски „чифлак“ по позиву спахије.
Од сва три горња рода у време њиховог доласка било је само по једна кућа.
–Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили су се из тимочког округа пре 130 година.
–Милићевићи и Милићевци, славе Никољдан. Дошли су иоз околине Врања пре 130 година.
–Аранђеловићи, Ранђеловићи и Радосављевићи – славе Аранђеловдан. Дошли су из Копај-Кошаре код Сврљига пре 130 година.
–Шљамићи, славе Никољдан. Доселили су се из из Сврљига пре 120 година.
–Стајковићи и Дошљаковићи, славе Мратиндан-Мина. Доселили су се из околине Ниша када и Шљамићи.
–Богдановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Сићева у околини Ниша пре сто и више година.
–Гојковићи, славе Никољдан. Доселили се „из књажевачко, от село Гребавци“, када и Богадновићи.
–Рашићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Алексинца пре сто година а тамо из околине Приштине.
–Пироћани, славе Св. Тодор – Тодорова Субота. Доселили се из из околине Пирота као „восковарџије“ пре 90 година.
Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Младенци – за здравље чељади и Петровдан – за здравље стоке.
Гробље је западно од села, у страни, на десној обали Црновршке реке.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)