Порекло презимена, село Велика Крушевица (Крушевац)

2. новембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва Велика Крушевица, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Velika Krusevica

Положај села.

Већи део села налази се у странама потока Пешинца а мањи је око Срњанске Реке. И поток и река теку углавном на југ и уливају се у Голи(ј)ску Мораву код Јасике. Поток је источно а између њега и реке има само једна омања коса. Поток не чини готово никакве штете а река, када се излије, чине штете кључу кроз који протиче. И поток и река о великим жегама пресуше.

Воде.

Мештани овог села највише пију бунарску воду. Постоје два извора, од којих је један у Момирском Крају, на десној обали Срњанске Реке а други (чесма) је у Пешицком Крају и зове се, као и поток, Пешинац. Ови изврои не пресушују.

Земље и шуме.

Земља је већином јака и родна и на њој особито добро рађа кукуруз, дуван и конопља. Шуме има доста и ситне и крупне и налази се на коси између Велике Крушевице, Падежа и Вратара.

Тип села.

Село је обичне збијености. Куће су на растојању од 30 до 40 метара. Збијенију су у Пешицком Крају. Село се дели на: Момирски Крај – поред Срњанске Реке и Пешицки Крај, у потоку Пешинцу. Ови крајеви су удаљени један од другог око 2-3 километра а дели их коса, које је развође потоку и реци.

У селу има 80 кућа и 90 пореских глава.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не може се дознати од када је село на овоме месту. Изгледа да је од пре 200 година ово село било одвојено од села Јасика, јер се јасичанима заједно копају и имају једну сеоску славу. Становници су већином досељени из околине Врања и задржали су у свом говору стари акценат. Пешицки Крај је раније насељен.

У Момирском Крају су:

Момирци су досељеници из околине Врања и славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Бојничани су из Бојника у Топлици, славе Никољдан.

Изворци су из Извора у врањанском округу, славе Илиндан.

У Пешицком Крају су:

Пешићи су из околине Врања, славе Митровдан и Јеремијевдан.

Игришани су из Игриша у околини Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Ђокарићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Душманци су из Душмана у околини Лесковца, славе Никољдан.

Поповићи, не зна се када и одакле су досељени, славе Никољдан.

Чпиљићи су из Чпиље у Старој Србији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Пољобранија – ради одбране усева од веменских непогода.

Сахрањују се у јасичком гробљу.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.