Порекло становништва села Ловци, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је више варошице Багрдана, са обе стране реке Осанице, уз коју се простире у дужини од око 4 километра.
Воде.
Пије се бунарска вода. Постоји само једна чесма у Горњој Мали – Калаузовићка Чесма.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима: Ловачко Поље, Орнице, Велико Поље, Марин Таван, Спахиске Ливаде и Кованлук. Пашњаци и шуме су на местима: Јаме, Гај, Ошљак, Папрадњача, Каменита Коса, Селиште и Марков Поток. Шуме су на местима: Козјак и Парлози.
Тип села.
Село је више тимочког типа него моравског или долинског. Због самог положаја куће су више разређене, мада их има на појединим места, где је земљиште подесније, и чешћих. Река Осаница чини селу доста велику штету. Због њених наноса због плитког корита село је остало без најбољих имања. У селу, на Осаници, постоји неколико воденица.
Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу. Горња Мала се зове и Дубочка, а средња Црешњевичка Мала. Горња Мала је ближа Стрижилу а Доња Багрдану. Махале нису подвојене..
Име селу.
По предању село је добило име по месту из кога су први досељеници; неки причају да се тако зове, што су му се први досељеници занимали највише ловом по Црном Врху.
Старине у селу.
Има трагова од старог пута, који је водио кроз ово село поред реке. Овај пут је везивао Багрдан са Баточином и Крагујевцем, а прављен је за време Турака.
У Маркови Потоку има остатака од неке старе цркве, а ту је и Латинско Гробље, где су се налазили стари новци из римског доба.
Народно предаање каже да је некада у Маркову Потоку била врло велика црква, коју је подигао Краљевић Марко.
Још се прича да је за време турске управе у овом селу била и турска џамија али се не зна тачно њено место. Верује се да ју је река однела приликом неке велике поплаве.
Постанак села и порекло становништва.
Село је некада било у Селишту, па се отуда преместило. Када је засновало — н зна се, али је постојало када и Багрдан, а стари људи казују да је за време боравка Турака у Багрдану било као спахијски „чифлак“.
Село Ловци има 200 кућа, 22 рода и 1064 становника.
Родови су:
–Тодоровићи и Живковићи, славе Никољдан. Доселлили су се пре 150 година из багрданске Копривнице, када је она била у Мокром Виру, „тамо негде око Ланишта“.
–Јанковићи и Голубовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се пре 150 година из околине Алексинца са првим досељеницима.
–Трунташевићи*, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из околине Трна пре 130 година.
*Названи су тако јер су има стари били лењи у раду, као трутови.
–Митровићи и Чугуровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Врлана у Ресави пре 130 година а тамо из Тимочке Крајине.
–Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Ниша пре 130 година.
–Стојановићи и Цолићи су се доселили из тимочке околине пре 100 година. Од њих има једна кућа у варошици Багрдану. Не каже се коју славу славе.
–Маринковићи и Јовановићи, славе Св. Врачи. Доселили су се из Темнића пре 120 година а тамо из Црне Реке, тимочке.
–Вељковићи, Трифуновићи и Нешићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из околин Куманова пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
–Николићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Куманова пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
–Томићи, славе Игњатијевдан. Доселили се из околине Лесковца пре 120 година. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
–Трајиловићи, славе Велику Госпојину. Доселили су се из Гладне у Ресави пре 120 година; зови их „Власима“. Има их у варошици Багрдану, једна кућа.
–Живадиновићи, Стојадиновићи и Вељкоићи други – славе Аранђеловдан. Дошли из околине Ниша пре 120 година.
–Јовановићи, Нејићи и Првићи – Славе Св. Врачи. Дошли су из Корићана код Крагујевца пре сто и више година.
–Лепојкићи и Лепопојићи, славе Аранђелован и Никољдан. Доселили се из околине Приштине пре сто и више година, има их у Бачини, Темнић, било их је у Милошеву, па су изумрли.
–Младеновићи и Минкићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Књажевца; били претходно у околини Параћина па се доселили овде пре сто и више година.
–Мумићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Гладне у Ресави пре сто и више година а тамо из околине Бољевца (Црна Река). Са Трајиловићима се сматрају као један род. Од њих има једна кућа у варошици Багрдану.
–Јотићи славе Јовањдан. Доселили се из околине Књажевца пре сто година. Стри Јота се доселио као путујући учитељ.
–Златановићи, славе Никољдан. Доселили се из Старог Корита, срез заглавски, пре сто година а тамо из околине Пирота. Има их у Горњем Штипљу, Врановцу, Јагодини и Београду.
–Милашиновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Брзана у Лепеници пре сто година а тамо из Црне Горе. Има их у Великој Пчелици, Левач и у Крагујевцу.
–Миливојевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година; тамо се презивају Манојловићи.
Не зна се одакле су и када досељени:
–Николићи други, славе Св. Варвара.
–Пејчиновићи, славе Аранђеловдан.
Сеоска слава је Први дан Тројица а заветина Марковдан – за ораче и копаче.
Гробље је у врху села, у страни, десно идући Стрижилу.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
18. октобар 2016. у 12:46
Vesna
Zaboravili ste familiju Đorđević koja je u selu od početka 19.veka kada su se prezivali Živković. Slave Đurđic. Poslednjih 120 godina porodica ime prezime Đorđević. Moj deda Svetislav Đorđević je rođen u Lovcima 1909.godine, gde je i umro.
2. јануар 2024. у 20:23
Ljubiša Danković
Vesna je u provu, kad je familija Đorđević u pittanju. Svetislav Đorđević je sin Milentija Đorđević rođenog 1878god. U selu Lovci, to znam jer je moja bava Zorka devojačko prežime Đorđević rođena 1900godibe. Od oca Milentija i majke Vaske. Imala braću Sretena i Svetiskava i sestru Bosiljku.
21. јун 2017. у 03:40
Ksenija
Sram vas bilo,,pa dal ste normalni kada vec nesto sastavljate i pravite se pametni,onfa mora i da stima.zaboravili ste djordjevice.
Vidi se da nemate pojma.sramota
21. јун 2017. у 15:00
Бранко Тодоровић
Нисмо ми заборавили, тј. вредни постављач текстова Милодан, то је пропуст истраживача Белице, Станоја М. Мијатовића, ако је упопште и пропуст, јер књига је писана пре Другог св. рата, а објављена у Српском етнографском зборнику 1948. године. 🙂
Аутор се претпостављам ослањао на црквене протоколе с краја 19. и почетка 20. века, те је врло вероватно да тада Ђорђевића још и није било у Белицама, а ми овде за сада још увек само прикупљамо стару литературу и грађу, која је до сада била недоступна широј јавности.
Наравно, ако вас нема ту, мора вас бити недгде даље, а подаци које је оставила Весна, свакако могу бити од користи у трагању за истима.
12. август 2021. у 00:05
Milenković Milašin
Gospodine Todoroviću,
Pretpostavljate da se Stanoje Mijatović koristio crkvenim knjigama u prikupljanju podataka. Mislim da nije, njegova ekipa bi došla u neko mesto i zadržavala se vrlo kratko, dan ili dva. Koristili su intervjue sa meštanima, zato ima toliko grešaka. To isto važi i za druge ekipe , za drug krajeve.
12. август 2021. у 11:26
Бранко Тодоровић
Не верујем. Тек у новије време пракса је да се у монографијама места или породица наводе подаци из матичних књига. У монографијама места обично се наведе која се презимена најраније јављају у тим књигама.
21. јун 2017. у 23:40
Ksenija
Pobrinite se i potrazite jer moj deda je rodjeni lovcanin upokojio se prosle godine rodjen 1921, otac tj pradeda nas rodjeni lovcanin poginuo pao Sa sljive kada je deka imao 4 godine.djordjevici od pamtiveka pistoje i njegova braca aksentije i ostali.neka gospodin dopuni sto fali neka istrazi Kako treba jel nemoze porodica tek tako da se izbrise da se nepamti.cudno mije svi su navedeni samo djordjevici izbrisani tj nepronadjeni.
21. јун 2017. у 23:58
Бранко Тодоровић
Ви нама морате проверити да ли је ваших Ђорђевића било у Ловцима рецимо 1890. године? Није искључено да су ту однекале доселили, и да зато нису обрађени у књизи, јер је иста писана вероватно канцеларијски, тј. користећи се црквеним књигама и неколицином извора, који одговарали на питања истраживача, а која су опет састављана по црквеним књигама.
31. октобар 2017. у 09:05
Mladenka Milanovic
Poštovani, zaboravili ste i porodice sa prezimenom Milanović koje slave Sv. NIKOLU.Ceo zaseok sa desne strane kada se ulazi u selo iz Bagrdana nastanjen je porodicama sa prezimenom Milanovic i one su tu sigurno bile i u 19 veku, Vi navodite izvore podataka iz 19 veka.Sve te porodice imaju kumovsku vezu sa porodicama iz Lapova ali ja nisam mnogo upoznata a stariji stanovnici na žalost više nisu medju nama da bismo nešto bliže saznali.Sve porodice su radile u fabrici balona u Bagrdanu, tako da se ovaj zanat u porodicama Milanovic, Radosavljević, i danas zadržao.
31. октобар 2017. у 09:06
Mladenka Milanovic
Poštovani, zaboravili ste i porodice sa prezimenom Milanović koje slave Sv. NIKOLU.Ceo zaseok sa desne strane kada se ulazi u selo iz Bagrdana nastanjen je porodicama sa prezimenom Milanovic i one su tu sigurno bile i u 19 veku, Vi navodite izvore podata iz crkvenih knjiga iz devetnaestog veka.Sve te porodice imaju kumovsku vezu sa porodicama iz Lapova ali ja nisam mnogo upoznata a stariji stanovnici na žalost više nisu medju nama da bismo nešto bliže saznali.Sve porodice su radile u fabrici balona u Bagrdanu, tako da se ovaj zanat u porodicama Milanovic, Radosavljević, i danas zadržao.
11. август 2021. у 23:49
Milenković Milašin
Mladenka, znamo se se iz Lovaca. Pitanje prezimena Milanović iz Lovaca je rešeno. Potiču od Todora i Kate Nešić iz okoline Gurgusovca (Knjaževca) koji su se sa porodicom doselili u selo Lovci 1821. godine ( a kumovi su im se doselili u Lapovo u isto vreme). Todor je došao sa 2 sina, Živanom Todorovićem (sada su to Jakovljevići), Živkom Todorovićem (sada su to Živkovići) i ćekom Ankom Todorović (udata kasnije u Pejčinoviće). U putu im se rodio sin Miladin (sada su to Miladinovići, Radosavljevići). U Lovcima im se rodio četvrti sin Milan (sada su to Milanovići).
Mladenka, kada dolaziš u selo Lovci, nađi me. Imam podatke o gotovo svim članovima pomenutih familija koji su živeleli zadnjih 200 godina, pa i tvoje uže familije. Možeš da pomogneš da nađemo i one za koje nemamo podatke.
25. фебруар 2018. у 22:18
Ljubisa Dankovic
Prezentacija prezimena gradana sela Lovci ima dosta propusta. Ispustena su dosta prezimena. A neka vise ne postoje u ovom selu.Pa sastavljaca ove prezentacije upucujrm na gospodina Radomir Petrovica koji godinama sakuplja podatke, o mestu Lovci kao ziteljima ovog mesta.
8. март 2018. у 16:46
najdan cvetanovic
Ako je moguće, molim Ljubišu Dankovića da me uputi na bilo koju adresu (stanovanja, telefon, elektronska adresa) preko koje mogu stupiti u kontakt sa Radomirom Petrovićem. Unapred sam zahvalan.
8. март 2018. у 17:44
najdan cvetanovic
Primetio bih da pojedini komentari ne uvažavaju napomenu na početku teksta o prezimenima u selu Lovci. Jasno se kaže da je pisan prema knjizi Belica od Stanoja Mijatovića.Koliko mi je poznato navedena knjiga je pisana oko 1930. godine i prikazuje tadašnje stanje. Iz iskustva znam, pomalo se i sam bavim istraživanjem porekla stanovništva sela Crni Kao, da pisani izvori iz tog vremena ne daju uvek potpune i tačne podatke. Ali da nije njih danas bi još manje znali bilo šta o našem poreklu, tako da su dragoceni izvor za sve one koji žele da izuče i nauče ko su i odakle su. Prema toma, treba biti zahvalan saradniku Milodanu, a kritike ne zaslužuje, jer je samo preneo ono što piše u pomenutoj knjizi.
16. март 2018. у 19:53
Ljubisa Dankovic
Za najdana Cvetanovica, kontakt telefon za informacije o poreklu prezimena,mestana sela lovci Bojan petrovic sin Radomira Petrovica 064 3246 235. Druga osoba koja ima dosta podataka je Milasin Milenkovic tel.066 226 192. Ja Ljubisa Dankovic lmam neke informacije , po kazivanju mone babe. Tel.0692809952.
17. март 2018. у 21:20
najdan cvetanovic
Poštovani,
Najlepše Vam hvala na informaciji. Ako bude nešto još trebalo kontaktiraću Vas ponovo. Hvala još jednom.