Порекло презимена, село Коморане (Крушевац)

19. октобар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Коморане, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Komorane

Положај села.

Коморане се налази под Коморанском Планином, на странама Коморанског Потока, који пролази кроз Љубаву и Коњух. Како је западна страна стрменитија, то је на њој мање кућа а нешто кућа има у равници покрај потока, на левој страни. Овај поток лети пресушује а када се излије не чини велике штете.

Воде.

Пије се бунарска и изворска вода. Два су извора главнија: Црквена чесма, близу цркве сазидан у виду лепе чесме и Јеленин Изор, у осојној, источној страни, који лети пресушује.

Земље и шуме.

Земља је већим делом слаба и неродна. Шуме има доста, али је ситна и налази се на северној страни села.

Тип села.

Коморане је доста раштркано, тако да има између некох кућа и по 500 и више метара одстојања. Нешто су збијеније куће у долини, око цркве. Дели се на фамилије, које су све махале.

Административно се до скора рачунало у заселак села Љубаве, са којим је имало једног кмета.

Име селу.

Народно предање вели кад је царица Милица зидала манастир Љубостињу, вукао се за манастир камен из села Брајковца а пут је пролазио преко данашњег села. Милошу Обилићу се допадне ово место, а заиста има леп и романтичан положај, па науми да ту подигне једну црквицу, те је тако са сваких кола скидао по један камен и ту га остављао. Када су се због тога љутили они што су вукли камен, оне је рекао:

-Ко мари за један камен?

Из тога „ко мари“ остане, вели предање, име селу Коморане.

Старине у селу.

Једина је старина мала и тескобна црква, која се налази на ставама оба потока, у долини а под самом планином. Некада је била, прича се, много већа, па су је Турци некад о Васкрсу, када је ту био сабор, изненада ударили, разјурили оне који су ту били а цркву порушили. Неке од оних који су побегли стигну Турци код места Прокопа, идући Лазаревцу, и ту их исеку, те су им ту гробови били. По Другом Устанку ову цркву је обновио Иван Јошилић – Хаџић из Милутовца. Прича се да се у овој цркви сваког Ускрса причешћивао Цар Лазар, када је боравио у свом летњиковцу у Лазаревцу. Црква је посвећена Св. Николи а сабор је код ње од Васкрсу, Цветима, Преображењу и Богородичном Покрову.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не може се знати када је ово село настало. Неки старци причају да су пре 70-80 година овде биле само четири куће, па су се после досељавали људи из оближњих села, нарочито из Љубаве. Сигурно је од постанка цркве морало ту бити каквог насеља.

Породице су ове:

Ђурђевићи су дошли из Лазаревца од Топличана. Славе Св. Мину-Мратиндан.

Миладиновићи су из Љубаве. Славе лете и јесење Враче.

Ђокићи су из Лазаревца. Славе Св. Мину-Мратиндан.

Анђелковићи су из Љубаве. Славе Стевањдан, зимски и летњи.

Мицићи (Пиперци) су дошли из Љубаве а тамо из Коњуха. Славе Св. Ћирила и Методија.

Завишићи су се доселили из Каменара а тамо из Црне Горе, славе Св. Петку.

Лукићи су из Љубаве, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Антићи су непознатог порекла, славе Аранђеловдан.

Сеоска слава је Други дан Тројица, заветине немају.

Гробље је једно и налази се више цркве под планином.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.