Poreklo prezimena, selo Štimnja (Štimlje) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Štimnja, opština Štimlje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ana Poreklo stanovništva sela Štimnja, opština Štimlje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ana Rating: 0
You Are Here: Home » Autori » Vojislav Ananić » Poreklo prezimena, selo Štimnja (Štimlje)

Poreklo prezimena, selo Štimnja (Štimlje)

Poreklo stanovništva sela Štimnja, opština Štimlje (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

 

Selo leži na zapadnoj ivici kosovske ravnice u podnožju planine Crnoljeve. Kroz selo protiče Grkovačka reka, koja više samog sela prima reku Crnoljevu po njenom izlazu iz Crnoljevske klisure. U selu se stiču drumovi iz Prizrena, Prištine i Uroševca.

Zbijenog je tipa. Gornji deo sela je većinom srpski, a donji arbanaški i ciganski, Deli se na Gornju mahalu, Donju mahalu i mahalu Blacalija, nazvanu tako po prezimenu jednog roda u njoj. Na jedan kilometar severno od sela pruža se s kućama poređanim u meridijanskom pravcu novi zaselak Petrovići, postao nastanjivanjem kolonista od 1920.

Selo je staro. Od starinaca ili davnašnjih doseljenika ima samo jedan rod, ali i on odavno u islamu i poarbanašen. Pored Srba i Arbanasa, u selu ima i Cigana muslimana.

Kao saobraćajni čvor selo je još pre balkanskog rata počelo dobijati izvesne privredne radnje. Posle prvog svetskog rata je proglašena varošicom, pa je 1931. imalo: 25 mešovitih kolonijalno – manufakturnih, 7 kovačkih, 2 potkivačke, 1 grnčarsku i 2 pekarske radnje. Ali na zahtev meštana, da ne bi kao, stanovnici varoši plaćali kućarinu (porez na kuće), ukazom od 23. IX 1932. Štimnja je proglašena za selo. Žensko društvo „Kneginja Ljubica“ iz Beograda je 1914. g. podiglo u selu crkvu sv. Arhanđela i „Dom milosrđa“.

Najstariji rod u selu je Isić (16 k.). Sad su Arbanasi, ali se zna da im je poreklo srpsko. Znanje okoline o njihovom poreklu Isići ispravljaju pričom da su poreklom Turci, ostali ovde iz „ordije“ sultana Murata, pa postali hrišćani kad je nekad docnije dolazila Srbija na Kosovo. Njih su kao muslimane zatekli i najstariji arbanaški rodovi, doseljavani početkom 18. ili krajem 17. veka.

Ubrajaju se u fis Gaš, u kojem su najstariji arbanaški rodovi sela.

Srpski rodovi su:

Marinkovi (7 k., Sv. Đorđe Alimpije), doseljeni iz Sev. Albanije prvo u Davidovce, gde još na mestu „Staro Selo“ ima njihovog groblja. Odatle su se preselili u Štimnju po dolasku Arbanasa u Davidovce početkom 19. veka.

Kovačevići (13 k., Sv. Nikola). Starinom su iz Mušutišta u Podrimi, odakle su izbegli u D. Nerodimlju jer su ubili spahiju. U Štimlju prešli oko 1830. na čiflik Jašar-paše Prištinskog. – Jedan su rod s poislamljenim i poarbanašenim Kovačevima u D. Nerodimlji.

Jerci (5 k., Sv. Stefan). Starina im je u Mavrićima u Gornjem Labu, odakle ih je Malić-paša Džinić iz Prištine preselio u doba prvog srpskog ustanka u kosovsko selo Bresje, a na njihovo mesto u Mavrićima naselio Arbanase da bi sprečio upade srpskih ustanika u Lab, odnosno u njegov pašaluk. Iz Bresja su se uskoro preselili u Lipljan, ali zbog nepovoljne klime za njih planince pređu ovde u planinsko podnožje. Došli su posle Kovačevića.

Burničani (22 k., Sv. Nikola). Preselili se iz Burnika posle Jeraca – Janjičevci (5 k., Sv. Pantelejmon) i – Dimići (3 k., Sv. Pantelejmon). Doseljeni oko 1890. iz Sušića u Siriniću kao sirotinja na čiflik.

Stojčetović (1 k.), – Stanković (1 k.), – Mladenović (1 k.) i – Stojković (1 k.). Doseljeni 1913. i 1914. iz Štrpca u Siriniću.

Savić (1 k.) i – Dojić (1 k.) iz Dvorana u prizrenskom Podgoru i – Barjaktarević (1 k.) iz Tulara (Jablanica) 1924, – Svi su ovi doseljenici po balkanskom ratu došli na kupljena imanja od iseljenih Arbanasa u Tursku.

Arbanaški rodovi:

Mula Useinović (7 k.), od fisa Gaša. Doseljeni početkom 19. veka iz Zrze kod Đakovice, a daljom starinom iz Malesije. U prvo vreme su bili sluge kod derviških šehova i štimnjanskoj tekiji.

Ajdarović (1 k.), od fisa Gaša, doseljeni iz Sev. Albanije u doba doseljenja Mula Useinovića. – Blacalija (5 k.), od fisa Tsača. Starinom iz Sev. Albanije, a u Štimnju doseljeni oko 1830. iz Blaca u Podrimi.

Grajčevc (5 k.), od fisa Sopa, iz Gričevca (Podrima).

Belanic (3 k.), od fisa Tsača, iz Belanice (Podrima).

Guncat (5 k.), od fisa Gaša, iz Guncata (Prizrenski Podgor).

Firaja (1 k.), od fisa Beriša, oko 1900. iz Firaje u Siriniću.

Zejnul (1 k.), od fisa Gaša, oko 1905. iz Vučitria.

Aržar (2 k.), od fisa Krue Zi, 1905. iz Grebna i – Zumberaj (1 k.), od fisa Krue Zi, 1914. iz sela Varoši.

Devetak (1 k.), od fisa Tsača, 1916. iz raseljenog sela Devetaka.

Jezerc (3 k.), od fisa Tsača, 1927. iz Jezerca.

Arbanasi muhadžiri, doseljeni 1878:

Bublica (1 k.), od fisa Tsača, iz Bublice (Leskovac), – Šilova (2 k.), od fisa Sopa, iz Šilova (Jablanica) i – Dišulovc (2 k.), od fisa Sopa, iz Dešilova (Toplica). Prvi je bio nastanjen u Drobnjaku, a ovde došao 1927.

Među muhadžirima su i Turci – Ajdinovići (1 k.). Iz Prokuplja su 1878. prešli u Peć, a ovde 1916. kao potkivači. U kući govore turski, a ovde ih Arbanasi uvrstili u fis G aš.

Cigana muslimana ima 46 kuća. Među njima ima rodova nepoznatog porekla, a većina ih je poslednjih sto godina doseljavana iz raznih podrimskih, dreničkih i kosovskih sela.

U zaseoku Petrovićima žive kolonisti Crnogorci:

Čanovići (13 k.) i – Šurbatovići (5 k.) doseljeni 1920. iz Bršna (Nikšić) i – Savović (1 k.) 1923. od Kuča.

 

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top