Порекло презимена, село Трешњевица (Параћин)

21. септембра 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Трешњевица (по књизи Велика и Мала Трешњевица – „Црешњевица“), општина Параћин – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Tresnjevica

Велика Трешњевица:

Положај села.

Село ја на падинама планине Јухора, поред пута Јагодина – Варварин. Већи део је на страни, поред Трешњевачког Потока а мањи део поред пута у моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је један километар. Ту је и скела којом се прелази за Параћин и обратно.

Воде.

Кроз село протичу два безимена потока. Један силази са брда Збеговишта (где је некада био стари збег) а друга са брда Белог Клика. Они ретко пресушују.

У селу се пије бунарска вода. Постоји извор Црквенац код капеле (црквице), али се отуда вода узима више као лек него за пиће.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Газибара, Велике Ливаде, Врбаци, Велику Пруд (Спруд), Мали Пруд, Милин Пруд, Јасењак, Јасењар, Слатина и Хан.

Шуме су: Липовита, Главица (брдо), Бршљан, Шибовити Клик, Збеговиште (брдо), Барски Клик, Дебели Клик, Бели Клик (брдо), Гај и Старо Брдо. Утрина је Ланиште.

Тип села.

Насеље је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Махалу. Горња Махала је према црквици а Доња са обе стране друма. Горња Махала је старија од Доње.

Име селу.

По једном предању село је добило име по томе што је ту било много трешања а по другом, непоузданом, што се место из којег су се доселили први досељеници.

Старине у селу.

Да је некада било старог насеља сведоче имена Латинско Гробље (близу данашњег гробља) и Черкеско Гробље. Старо насеље код Старе Скеле или Старог Моста некада се звало Хан. Оно се помиње у аустријском војном списку јагодинског дистрикта од 1737. године „као хајдучко село“, одмах до Рашевице (у Темнићу), с’ којим се граничи.

 

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се тачно време постанка данашњег села, али се зна да је некада било ближе Великој Морави, па се померило због поплава. Има предање да је село некада, приликом турске најезде, било место у Збеговишту, у планини Јухору, па се отуда повратило у поток код данашње црквице.

Село има 150 кућа са 14 родова и 1300 становника.

Становници су већином досељеници и то највише из трнског краја у Бугарској.

Старинци или најстарији досељеници из непознетих места су:

Радосављевићи, славе Јовањдан – зимски и летњи.

Милосављевићи – Никољдан.

Пантићи – Ђурђевдан и Ђурђиц.

Досељеници:

Кулизе, славе Аранђеловдан летњи, доселили се са Косова пре 200 година.

Светићи (Пироћани), славе Јовањдан, доселили се из околине Пирота пре 170 година.

Илићи и Урошевићи, славе Јовањдан, дослили се са Косова пре 150 година.

Димитријевићи, славе Јовањдан, доселили се из села Давидовца у околини Параћина где се зову Пајтићи а тамо су дошли из околине Скопља још пре „Карађорђеве Крајине“. Има их и у Дражимировцу и Глоговцу, ниже Ћуприје.

Милошевићи, славе Јовањдан. Доселили се из околине Скопља, најпре у Давидовац пре „Карађорђеве Крајине“, род су са Димитријевићима.

Трифуновићи и Љубисављевићи, славе Аранђеловдан летњи, доселили се из трнске околине пре 130 година. Тову их „Негричани“.

Ратковићи, Спасићи и Анђелковићи, славе Митровдан, доселили се пре 130 године из трнске околине у Бугарској, из места Слошоваца.

Младеновићи, славе Митровдан, из околине Трна пре 130 година. Сматрају да су род са Ратковићима (Спасићима и Анђелковићима).

Петковићи, славе Никољдан, доселили се из околине Трна пре 130 година.

Ристићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц, доселили се из околине Трна пре 130 година.

Сеоска слава је Трећи дан Тројица а заветине су: Средопосна среда (за стоку) и Марковдан (за ораче и копаче).

Гробље је више села на месту званом Латинско Гробље, где се сахрањују и Сињевирци и мештани Мале Трешњевице.

*   *   *

Мала Трешњевица:

Насеље је на огранцима Јухора, са обе стране Сињевирског Потока. Пре је било дубље у Јухору, на месту Шупљаји и Дебелом Клику, где су живели у земуницама, па се отуда преместили пре 80 година.

Воде.

Пије се бунарска вода. Постоје два безимена извора примитивне грађе.

Земље.

Становници имају мало имања и стоке и баве се највише коритарством. Земља им је у атару Велике Трешњевице.

Тип села.

Село је збијеног типа али није ушорено. Има 60 кућа са четири рода и 175 становника У селу живе Цигани-Роми.

Порекло становништва.

Станојевићи и Илићи, славе Никољдан. Преци су се доселили пре сто и више година из тимочке Црне Реке као први досељеници. Становали су у земуницама у планини, потом се преселили на данашње место.

Јовановићи и Ивановићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из Црне Реке одмах за претходнима.

Прлинићи, Костићи и Димитријевићи – славе Аранђеловдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре сто година.

Маринковићи, славе Јовањдан. Доселили се из тимочке Црне Реке пре 80 година.

Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветина Ђурђевдан (за опште здравље).

Гробље је заједничко се великотрешњевачким и сињевирским.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.