Порекло презимена, село Сазлија (Урошевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сазлија, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Порекло становништва села Сазлија, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Сазлија (Урошевац)

Порекло презимена, село Сазлија (Урошевац)

Порекло становништва села Сазлија, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Sazlija

Село је у равници, у долини речице Сазлије. Главни део села је на левој страни долине, а један део села је и с десне стране, одмах поред речице.

Име села је по ранијој познатој бари Сазлији поред које је основано, а име баре је по трсци којом је она била обрасла (трска турски: саз).

Село се дели на Сазлију, с леве, и Реткоцер с десне стране речице. Оба су дела збијена, а празан простор је између њих незнатан. Реткоцер је као незнатно насеље још од свога оснивања (1878) сматран, а и сад се сматра, за заселак или махалу Сазлије.

Село је постало 1864. као насеобина Черкеза које су Турци ту населили. На њихово место, пошто су се они иселили кад се Србија примакла Косову 1878, насељени су мухаџири из ослобођених крајева Србије у тој и претходној години. Тад је постала и одвојена махала Реткоцер, којој је име дошло по селу Реткоцеру у Јабланици, одакле је била већина мухаџира. После првог светског рата село је добило и Србе колонисте.

Черкеза је пре исељења било око 20 кућа.

Арбанаси мухаџири су:

Речиц (8 к.), од фиса Сопа. Предак овог рода Максут доселио се око 1750. из Топојане у Љуми у Топлицу, у село Плану, где се запослио у текији и постао дервиш. Појасеви у 1932. од претка Максута: Максут, Исен, Зенељ, Сали, Браим, Имер, Исмаљ (45 г.).- Неко од Максутове деце је прешао у топличко село Речицу, одакле род дошао као мухаџир.

Девца (2 к.), од фиса Краснића, из Девца (Топлица).

Жини Поток (5 к.), од фиса Тсача, из Житног Потока (Топ, лица).

Кординца (3 к.), од фиса Шкреља, из Кординца (Топлица).

Круселица (1 к.), од фиса Краснића, из Круселице (Топлица).

Прештрешња (1 к.), од фиса Гаша, из Претрешње (Топлица).

Планали (1 к.), од фиса Сопа, из Плане (Топлица).

Сварца (2 к.), од фиса Сопа, из Сварче (Топлица).

Конџељ (2 к.), од фиса Шкреља, (али овде прешао у фис Круе Зи), из Конџеља (Топлица).

Прокупали (1 к.), од фиса Сопа, из Прокупља.

Бичмет (2 к.), од фиса Гаша, из Бучумета (Јабланица).

Шилова (1 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица). Овај последњи род је 1932. био једини мухаџирски род у махали Реткоцеру.

Српски родови:

а) у главном делу села:

Милошевић (1 к.) из Билеће 1930.

Кнежевић (1 к.) из Месара (Требиње) 1930;

б) у махали Реткоцеру:

Ћуковићи (2 к.) 1923. и – Зечар (1 к.) 1930. из Штењице (Билећа).

Фимић (1 к.) 1929. из Симијова (Билећа).

Бијелетић (1 к.) 1930. из Прераца (Билећа).

Илић (1 к.) 1930. из Жрвна (Билећа).

Кошутићи (1 к.) 1929. из Мијалаца (Гацко).

Мазлун-Николић (1 к.) 1930. из Гацка.

– Сви су ови српски родови после додељења утрине купили по нешто од Арбанаса који су се селили.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (1)

  • Goran Zečar

    Poštovani,

    Mala ispravka na Vaš tekst. Porodica Zečar se doselila iz mesta Šćenica, Ljubomir, kod Trebinja, ne iz Bileće.

    Doselila su se dva brata Todor i Milan Zečar, koji je proglašen narodnim herojom Jugoslavije.

    Pozdrav,
    Goran

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top