Poreklo prezimena, selo Slatina (Vučitrn)

21. septembar 2014.

komentara: 40

Zavičaj - sela i gradovi

Poreklo stanovništva sela Slatina, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Slatina Vucitrnska

Selo je na podnožju Kopaonika, na sastavcima Krive reke i Kiselog potoka.

Razbijenog je tipa. Deli se na Gornju ili Arnautsku, Krljegatsku, Donju i Kuladžijsku mahalu. Kuće u mahalama su zbijene sem nekoliko usamljenih kolonističkih kuća izvan Kuladžijske mahale. Udaljenja između mahala su 200-500 m.

Selo je na neki način postalo čiflik poturčenjaka Badivukovića iz Vučitrna. U njemu su bili čifčije i Srbi i Arbanasi.

Srpski rodovi:

– Topličani (4 k., Sv. Nikola). Doseljeni iz Toplice, još kad su Arnauti naseljavali Toplicu”.

– Zogović (2 k., Đurđevdan). Doseljen iz doline Ibra niže Zvečana posle Topličana.

– Mitić (2 k., Đurđic) iz Bugarića (pod Zvečanom, sada Srbovac) kad i Zogovići.

– Čubrci (11 k., Sv. Arhanđeo). Iz svoje starine Morače iselili se prvo u Metohiju (pećku nahiju), potom odatle u Krljegate (St. Kolašin), odakle su se u Slatinu preselili „na 12 godina pre uzimanja Toplice”. Tad su (1865) zatekli u selu 3-4 kuće Srba (Topličane, Zogoviće, Mitiće) i isto toliko Arbanasa.

– Šetonjići (3 k., Sv. Petka). Doselili se iz sela Matice (iza Zvečana) posle Čubrka.

Arbanaški rod je – Latifović (2 k.), od fisa Beriša. Preseljen iz Cecilije pre Čubrka.

Kolonisti:

– Petrovići (1 k.), – Tomaševići (3 k.) i – Miletići (1 k.). Doseljeni 1924. iz Crne Gore.

– Biga (2 k.), doseljen 1926. iz Like.

 

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

 

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (40)

Odgovorite

40 komentara

  1. 17. januar 2015. u 01:52

    Čubrk

    Od Čubrka u Slatini su Đorđevići i Janićijevići do 1999.bili.

    Odgovori

  2. 2. februar 2015. u 08:10

    andja simovic

    Da, samo ste izostavili Nastice koji su njihovi rodjaci i koji su ziveli zajedno sa njima u Gornjoj maali i slavili istu slavu sv Arhandjela.
    Moji su Djordjevici cije su dve kuce bile odvojene od Gornje maale na Bregu, pored puta za Trlabuc.
    Sada tamo nema nikoga od nas, Gornja maala je zarasla u siblje, a od nasih kuca nisu ostavili ni kamen na kamenu.Bunari zatrpani.
    Pored Kisele vode, na guvnu, su podigli veliku osnovnu skolu, a pored puta kroz polje, sve do asfalta, prema Vucitrnu naselili se, sve kuca do kuce.

    Odgovori

  3. 21. novembar 2017. u 20:29

    Jovan

    Izostavili ste i dve kuce Kostica

    Odgovori

  4. 23. februar 2018. u 13:22

    JDjordjevic

    Setonjici su Kostici,od njih je moja baka.Njen otac Zivko je poginuo na Ceru 1914.

    Cubrci Djordjevici i Janicijevici.Moji su Djordjevici.Cvetko Djordjevic je nosilac Albanske spomenice,umro 1948.

    Ne znam zasto nema Savica i Janackovica.Da nisu oni Toplicani?
    Ovaj clanak je zanimljiv,ali kao da je intervju istrazivacu dao neko ko se podrugivao sa tim nadimcima.Bilo je i prezime Apostolovic u selu.Groblje je u susednoj Banjskoj.Ono kolinistickogroblje je zapustelo jos 1940. i neke,vrlo tuzno…A slatinsko je totalno zaraslo u bagrenje…Bolno.

    Odgovori

    • 10. avgust 2018. u 23:13

      Jovan

      Zivko Kostic je moj pradeda, Slobodan Kostic je deda, a otac Radomir. Za Zivka se pretpostavlja da je poginuo na Ceru ali nema zvanicne potvrde.

      Odgovori

      • 10. februar 2019. u 22:54

        JĐorđević

        Živko je i moj pradeda:)Samo što ste Vi potomak sina Danila,a ja ćećerke Radmile:)Drago mi je:)Za pradedu Živka piše na Vikipediji poginuo na Ceru.Ja sam bila tamo,ali nema imena poginulih…

        Odgovori

      • 12. februar 2019. u 18:13

        JĐorđević

        Jovane,našla sam rođaka jednog sa vaše strane.Živko je imao brata Spasoja,dete bio i nije ratovao,ali i još jednog brata koji je na Bitolju poginuo!Kosta je imao njih trojicu.

        Odgovori

        • 24. februar 2019. u 18:29

          Janićijević

          Našao sam na spisku zarobljenih vojnika u Prvom Svetskom ratu nekog Kostić Živka 1893. godište. Piše da je bio zarobljen u Varvarinu 10. 11. 1915. godine, a već 23. 12. 1915 se isti taj Živko nalazio u kampu za zarobljenike u Braunau na Inu.

          Odgovori

          • 27. februar 2019. u 09:52

            JĐorđević

            Sumnjam da je to taj Živko,jer je moja baba rođena 1910.,a brat 1908.Ne sećam se da je neko pričao da se baš tako mlad oženio.

            Odgovori

  5. 23. februar 2018. u 23:20

    Janicijevic

    Pozdrav rođo! Ja sam od Janićijevića, od Radula. Tekst ne može da se menja, jer je teskst iz knjige od Atanasije Uroševića. Janićijevići, Đorđevići, Todorovići i Nastići su od Čubrka. Iz Krligata je za Toplicu otišao Maksim od kojeg su današnji Maksimovići i Milojevići, a u Slatini su otišli: Đorđe, Janićije i Todor. Kumovali smo sa Albancima Pardusima još od davne 1878. godine. Pričao mi jedan istoričar da je naš neki predak bio komandir janjičara i da je dobio nadimak Čubrk. Nažalost ne može se nešto puno reći o životu Čubrka pre našeg dolaska u Krligate, jer crkvene knjige su spaljenje, groblja uništene, turski defteri nam neće pomoći…jer tada slabo ko je koristio prezime, već su ljudi umesto prezimena stavljali ime oca, mesto zanimanja ili mesta odakle su. Savići su naši stari kumovi, a za Janaćkoviće nisam čuo.

    Odgovori

    • 25. februar 2018. u 23:36

      Janićijević

      Rođače, naši preci su često bili u sukobu sa turcima, tako da informacija da je naš predak bio “komandir janjičara” nije tačna.
      U Slatinu je iz Krligata došao Radosav, on je imao sinove Janićija i Đorđa….

      Odgovori

      • 26. februar 2018. u 18:46

        Janicijevic

        To možda dok smo živeli u Crnoj Gori, ali dok smo živeli na Kosovo sukoba nije bilo ni sa Albancima, ni sa Turcima. O čemu govori i naše kumstvo sa Pardusima od Klimenta, o tome piše čak i Radoslav Pavlović. Kao prvo Rade je imao 4 sina Janićija, Đorđa, Maksima i Todora. Maksim je otišao za Toplicu u selo Đake. Maksim sa svoja dva sina i dve ćerke se naselio u selo Đake. U selu gornje Đake su od Maksimovića tri brata Vukoje, Veljko i Nedeljko. A Janićije, Todor i Đorđe za Slatinu i od njih: Janićijevići, Đorđevići i Todorovići. A decu su u to vreme Turci otimali i odvodili u janjičare kao što sam znaš, to nije bila retkost. Nego kako ti se zvao pradeda rođače? Imaš li mejl da se čujemo?

        Odgovori

  6. 27. februar 2018. u 19:54

    Janićijević

    Posedujem rodoslov Janićijevića.
    Radisav koji je došao u Slatinu iz Krligata, imao je sinove Đorđa, Janićija i Vučinu. Janićije je imao tri sina, Janka, Milentija i Kostu. Kosta je imao Radula, Radomira i Branka.
    Mi smo od Radula i tako dalje..
    Todorovići su nam rođaci, slavimo istu slavu, ali nam nisu bliski kao Đorđevići.
    Kako se zove knjiga u kojoj Radoslav LJ. Pavlović piše o našem poreklu?
    Koliko znam on je pisao o Kopaoničkom kraju.

    Odgovori

  7. 28. februar 2018. u 00:10

    Janicijevic

    Rođo malo si pogrešio sa rodoslovom. Kao prvo Rade je imao 4 sina: Đorđa, Janićija, Todora i Maksima. Radoslav LJ. Pavlović piše o našem poreklu : Srodnici Pardusa su Krligaćani (Đorđevići i Todorovići 10.,k Arhanđelovdan) u kosovskom selu Slatini (mahali Krligaćana), doseljeni iz Krligata u Drenicu, daljim poreklom od Dakića iz Rugove, i najdaljom starinom iz Morače u Crnoj Gori. Knjiga se zove “Seoba Srba i Arbanasa u ratovima 1876 i 1877-1878 godine”. Ova tri brata otišli za Slatinu, a Maksim za Kuršumliju iliti Toplicu. O našem poreklu znam da smo živeli u donjoj Morači, i da nam je turska uprava nakon velike seobe Srba dala u 17. veku zemlju kod Peći, da bi se kasnije odselili za Krligate, Drenički kraj. U to vreme su na Kosovo su dolazili iz svih krajeva CG, a najviše ovi iz iz Brda i Hercegovine, jer ti krajevi su bili siromašni i to je bio glavni razlog selidbe. A islamizacija je u to vreme bila veća na Kosovu nego u Bosni. Najviše islamizacije i albanizacije je bilo u Dreničkom kraju. Pa 19% Albanaca iz Drenice su poreklom Srbi čiji su preci prešli na islam u 18. veku da ne bi plaćali điziju (porez). Pa ovi Badivukovići iz Slatine su isto bili Srbi, ali im je predak krajem 18. veka primio islam i poarbanašio, sada se prezivaju Badivuku. Kako ti se zvao deda rođo? Ko je autor tog rodoslova. Imaš li mejl da se čujemo i da mi pošalješ sliku tog rodoslova?

    Odgovori

  8. 28. februar 2018. u 14:18

    Janićijević

    Rođače, napiši mi tvoj e-mejl da bih ti poslao rodoslov sa svim detaljima.

    Odgovori

  10. 22. april 2018. u 16:17

    JDjordjevic

    Bas mi je drago sto sam cula ove informacije.Nisam ni znala za Todorovice.Znaci,imamo rodjake u Toplici…Samo neka nas ima.Lepo je sto ima ljudi kojima je stalo do porekla.Pozdrav rodjacima!!!

    Odgovori
1 2 3