Порекло презимена, село Слатина (Вучитрн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Слатина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Слатина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Слатина (Вучитрн)

Порекло презимена, село Слатина (Вучитрн)

Порекло становништва села Слатина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Slatina Vucitrnska

Село је на подножју Копаоника, на саставцима Криве реке и Киселог потока.

Разбијеног је типа. Дели се на Горњу или Арнаутску, Крљегатску, Доњу и Кулаџијску махалу. Куће у махалама су збијене сем неколико усамљених колонистичких кућа изван Кулаџијске махале. Удаљења између махала су 200-500 м.

Село је на неки начин постало чифлик потурчењака Бадивуковића из Вучитрна. У њему су били чифчије и Срби и Арбанаси.

Српски родови:

Топличани (4 к., Св. Никола). Досељени из Топлице, још кад су Арнаути насељавали Топлицу“.

Зоговић (2 к., Ђурђевдан). Досељен из долине Ибра ниже Звечана после Топличана.

Митић (2 к., Ђурђиц) из Бугарића (под Звечаном, сада Србовац) кад и Зоговићи.

Чубрци (11 к., Св. Арханђео). Из своје старине Мораче иселили се прво у Метохију (пећку нахију), потом одатле у Крљегате (Ст. Колашин), одакле су се у Слатину преселили „на 12 година пре узимања Топлице“. Тад су (1865) затекли у селу 3-4 куће Срба (Топличане, Зоговиће, Митиће) и исто толико Арбанаса.

Шетоњићи (3 к., Св. Петка). Доселили се из села Матице (иза Звечана) после Чубрка.

Арбанашки род је – Латифовић (2 к.), од фиса Бериша. Пресељен из Цецилије пре Чубрка.

Колонисти:

Петровићи (1 к.), – Томашевићи (3 к.) и – Милетићи (1 к.). Досељени 1924. из Црне Горе.

Бига (2 к.), досељен 1926. из Лике.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (27)

  • Чубрк

    Од Чубрка у Слатини су Ђорђевићи и Јанићијевићи до 1999.били.

    Одговори
  • andja simovic

    Da, samo ste izostavili Nastice koji su njihovi rodjaci i koji su ziveli zajedno sa njima u Gornjoj maali i slavili istu slavu sv Arhandjela.
    Moji su Djordjevici cije su dve kuce bile odvojene od Gornje maale na Bregu, pored puta za Trlabuc.
    Sada tamo nema nikoga od nas, Gornja maala je zarasla u siblje, a od nasih kuca nisu ostavili ni kamen na kamenu.Bunari zatrpani.
    Pored Kisele vode, na guvnu, su podigli veliku osnovnu skolu, a pored puta kroz polje, sve do asfalta, prema Vucitrnu naselili se, sve kuca do kuce.

    Одговори
  • Jovan

    Izostavili ste i dve kuce Kostica

    Одговори
  • JDjordjevic

    Setonjici su Kostici,od njih je moja baka.Njen otac Zivko je poginuo na Ceru 1914.

    Cubrci Djordjevici i Janicijevici.Moji su Djordjevici.Cvetko Djordjevic je nosilac Albanske spomenice,umro 1948.

    Ne znam zasto nema Savica i Janackovica.Da nisu oni Toplicani?
    Ovaj clanak je zanimljiv,ali kao da je intervju istrazivacu dao neko ko se podrugivao sa tim nadimcima.Bilo je i prezime Apostolovic u selu.Groblje je u susednoj Banjskoj.Ono kolinistickogroblje je zapustelo jos 1940. i neke,vrlo tuzno…A slatinsko je totalno zaraslo u bagrenje…Bolno.

    Одговори
    • Jovan

      Zivko Kostic je moj pradeda, Slobodan Kostic je deda, a otac Radomir. Za Zivka se pretpostavlja da je poginuo na Ceru ali nema zvanicne potvrde.

      Одговори
      • ЈЂорђевић

        Живко је и мој прадеда:)Само што сте Ви потомак сина Данила,а ја ћећерке Радмиле:)Драго ми је:)За прадеду Живка пише на Википедији погинуо на Церу.Ја сам била тамо,али нема имена погинулих…

        Одговори
      • ЈЂорђевић

        Јоване,нашла сам рођака једног са ваше стране.Живко је имао брата Спасоја,дете био и није ратовао,али и још једног брата који је на Битољу погинуо!Коста је имао њих тројицу.

        Одговори
  • Janicijevic

    Pozdrav rođo! Ja sam od Janićijevića, od Radula. Tekst ne može da se menja, jer je teskst iz knjige od Atanasije Uroševića. Janićijevići, Đorđevići, Todorovići i Nastići su od Čubrka. Iz Krligata je za Toplicu otišao Maksim od kojeg su današnji Maksimovići i Milojevići, a u Slatini su otišli: Đorđe, Janićije i Todor. Kumovali smo sa Albancima Pardusima još od davne 1878. godine. Pričao mi jedan istoričar da je naš neki predak bio komandir janjičara i da je dobio nadimak Čubrk. Nažalost ne može se nešto puno reći o životu Čubrka pre našeg dolaska u Krligate, jer crkvene knjige su spaljenje, groblja uništene, turski defteri nam neće pomoći…jer tada slabo ko je koristio prezime, već su ljudi umesto prezimena stavljali ime oca, mesto zanimanja ili mesta odakle su. Savići su naši stari kumovi, a za Janaćkoviće nisam čuo.

    Одговори
    • Јанићијевић

      Рођаче, наши преци су често били у сукобу са турцима, тако да информација да је наш предак био „командир јањичара“ није тачна.
      У Слатину је из Крлигата дошао Радосав, он је имао синове Јанићија и Ђорђа….

      Одговори
      • Janicijevic

        To možda dok smo živeli u Crnoj Gori, ali dok smo živeli na Kosovo sukoba nije bilo ni sa Albancima, ni sa Turcima. O čemu govori i naše kumstvo sa Pardusima od Klimenta, o tome piše čak i Radoslav Pavlović. Kao prvo Rade je imao 4 sina Janićija, Đorđa, Maksima i Todora. Maksim je otišao za Toplicu u selo Đake. Maksim sa svoja dva sina i dve ćerke se naselio u selo Đake. U selu gornje Đake su od Maksimovića tri brata Vukoje, Veljko i Nedeljko. A Janićije, Todor i Đorđe za Slatinu i od njih: Janićijevići, Đorđevići i Todorovići. A decu su u to vreme Turci otimali i odvodili u janjičare kao što sam znaš, to nije bila retkost. Nego kako ti se zvao pradeda rođače? Imaš li mejl da se čujemo?

        Одговори
  • Јанићијевић

    Поседујем родослов Јанићијевића.
    Радисав који је дошао у Слатину из Крлигата, имао је синове Ђорђа, Јанићија и Вучину. Јанићије је имао три сина, Јанка, Милентија и Косту. Коста је имао Радула, Радомира и Бранка.
    Ми смо од Радула и тако даље..
    Тодоровићи су нам рођаци, славимо исту славу, али нам нису блиски као Ђорђевићи.
    Како се зове књига у којој Радослав Љ. Павловић пише о нашем пореклу?
    Колико знам он је писао о Копаоничком крају.

    Одговори
  • Janicijevic

    Rođo malo si pogrešio sa rodoslovom. Kao prvo Rade je imao 4 sina: Đorđa, Janićija, Todora i Maksima. Radoslav LJ. Pavlović piše o našem poreklu : Srodnici Pardusa su Krligaćani (Đorđevići i Todorovići 10.,k Arhanđelovdan) u kosovskom selu Slatini (mahali Krligaćana), doseljeni iz Krligata u Drenicu, daljim poreklom od Dakića iz Rugove, i najdaljom starinom iz Morače u Crnoj Gori. Knjiga se zove „Seoba Srba i Arbanasa u ratovima 1876 i 1877-1878 godine“. Ova tri brata otišli za Slatinu, a Maksim za Kuršumliju iliti Toplicu. O našem poreklu znam da smo živeli u donjoj Morači, i da nam je turska uprava nakon velike seobe Srba dala u 17. veku zemlju kod Peći, da bi se kasnije odselili za Krligate, Drenički kraj. U to vreme su na Kosovo su dolazili iz svih krajeva CG, a najviše ovi iz iz Brda i Hercegovine, jer ti krajevi su bili siromašni i to je bio glavni razlog selidbe. A islamizacija je u to vreme bila veća na Kosovu nego u Bosni. Najviše islamizacije i albanizacije je bilo u Dreničkom kraju. Pa 19% Albanaca iz Drenice su poreklom Srbi čiji su preci prešli na islam u 18. veku da ne bi plaćali điziju (porez). Pa ovi Badivukovići iz Slatine su isto bili Srbi, ali im je predak krajem 18. veka primio islam i poarbanašio, sada se prezivaju Badivuku. Kako ti se zvao deda rođo? Ko je autor tog rodoslova. Imaš li mejl da se čujemo i da mi pošalješ sliku tog rodoslova?

    Одговори
  • Јанићијевић

    Рођаче, напиши ми твој е-мејл да бих ти послао родослов са свим детаљима.

    Одговори
  • JDjordjevic

    Bas mi je drago sto sam cula ove informacije.Nisam ni znala za Todorovice.Znaci,imamo rodjake u Toplici…Samo neka nas ima.Lepo je sto ima ljudi kojima je stalo do porekla.Pozdrav rodjacima!!!

    Одговори
  • Smilja

    Potrebne su mi informacije o Apostolovićima iz Slatine

    Одговори
  • Janicijevic

    Smiljo ne znam za Apostoloviće iz Slatine, čak se i na spisku iseljenih iz Slatine ne spominju, nema ih ni na spisku učesnika oslobodilačkih ratova i drugog svetskog rata. Možete li mi reći koju slavu slavite i nešto o vašem poreklu?

    Одговори
  • Smilja

    Interesujem se za poreklo Rakića iz Ibarskog Kolašina. Slava Đurđevdan, preslava Sv. Ilija. Poreklom smo Drobnjaci, u Preseku došli iz okoline Šavnika oko 1760,iz Preseke u Zupče 8 porodica oko 1830. Rod smo sa Jankovićima i Kovačevićima iz Oklaca. U Zupču je bilo 3 porodice Apostolovića,ali više podataka o njima nema, Preci od doseljenja u Preseku: Avram, Aleksandar( Leko),Milosav, Rako ,Neša koji je imao Apostola i Alempija. U selu smo pronašli Nešin grob (1825-1893). Moja preci idu preko Alempija,a Apostolovići od Apostola.

    Одговори
  • Јанићијевић

    Ево нешто о Слатини: Први пут се помиње се у турском попису области Бранковића 1455, са 18 српских кућа, међу којима је и кућа попа Богдана. У Девичком поменику су од 1763. до 1777. у више наврата Срби дародавци манастира из овог села. Не зна се да ли је живот овог села прекидан, јер има доказа да су данашњи Срби у овом селу од почетка 18. века. Међутим, постоје индиције да су Срби увек живели у овом селу, јер новодосељени Срби део села увек зову „Микића ливаде“, а по сазнању у задњих 150 до 200 година није било становника по презимену Микић. Нема трагова да је некада постојала црква и гробље у овом селу, како то Атанасије Урошевић тврди, већ су Срби увек користили цркву и гробље у суседном селу Бањској, удаљеној око 2 км, што и данас чине. Од 1922 до 1926. у ово село стигло је 6 кућа насељеника који су од стране државе добили утринску земљу. Међу овим насељеницима био је један од лидера Комунистичке партије Југославије – Петко Милетић са два брата. Старица Петрана Перовић за живота изразила је жељу да буде после смрти сахрањена у својој ливади у селу. Њезина родбина је овај аманет прихватила и сахранила је по њеној жељи и подигла скроман споменик који је од стране новог власника Албанца уништен.

    Одговори
  • ЈЂорђевић

    Ја се сећам где су Апостоловића куће,било их је.Али ништа више не знам.
    Овај списак исељених,погинулих на Википедији није сасвим потпун.Нема мог оца,стрица,нема ми прадединог брата погинулог у Првом рату…

    Одговори
  • Јанићијевић

    Тај списак исељених и погинулих је састављао 1997. године Милош Анђелић, нажалост велики број Слатинаца се не налазе на том списку.

    Имам слику Крлигатске махале из 1998. године, ако затреба неком могу да пошаљем на мејл.

    Чубрци сем рођака у Топлици, имају рођаке Јовиће у село Свињаре код Косовске Митровице. У селу Горња Пакаштица (Подујево) до 1878. године су живели Катићи и Пардузи рођаци Чубрка који су се одселили за Топлицу. Катићи су се иселили у Горње Гргуре у Топлици, а Пардузи у Весековце у Бајгорску Шаљу.

    Имали су и рођаке неке „Крљегаћане“ у село Ресник код Вучитрна, они су се иселили у Топлицу 1900. године, али нисам успео да сазнам у које место су се иселили и како се презивају. Из Крлигата се око 1860. године иселили Радићи у село Белица у М. Подгору, они су се иселили 1878. године у село Заграђе у Топлици где их има и дан данас, презивају се Аврамовић. У Крлигате су до 1880. године живели рођаци Чубрка, али и они су се у периоду од 1878-1880. године иселили у Топлицу.

    Написаћу у овом коментару укратко о пореклу Чубрка што сам успео да сакупим из литературе и предања које сам сакупљао пар година. У Слатину су 1865. године дошла три брата Јанићије, Ђорђе и Тодор, они су у Слатину дошли из Крлигата о Дреници. У Крлигате је негде око 1760. године дошао предак свих Чубрка Мојсило из села Дријен у Метохијском Подгору. У Дријен је Мојсило дошао из села Јошаница, из Дакај махале у Ругови. Мојсило се по доласку у Дрен скумио са Рашковићима Морачанима.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top