Порекло презимена, село Рабовце (Липљан)

Порекло становништва села Рабовце (раније Робовце), општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници, на речицама Гадимки и Сазлији, иза њиховог састава, односно око пола километра источно и северисточно од ушћа Сазлије у Ситницу.

Збијеног је типа. Дели се на Црквену махалу и Пећинову махалу, које раздваја речица Гадимка. Ова друга махала носи назив по најстаријем и највећем роду у њој.

Село је старо и у њему има старинаца. Било је на месту Оборишту, између Гадимље и засеока Робовске Појате, па на садашње место измештено почетком 19. века.

Српски родови:

– Пећиновићи (9 к., Св. Јован), старинци. Само су ови имали своју земљу; сви су остали били чивчије у Ташола из Д. Гадимље.

– Миајловићи (10 к., Св. Никола). Пресељени из Раковице око 1820.

– Голоћини (3 к., Св. Никола). Пресељен из Д. Гадимље после Миајловића,

– Дејановић (5 к., Св. Јован). Пресељен из Белинца после Голођина.

– Славковићи (2 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Г. Неродимље, из рода Дабића, око 1840. Даља старина као код Дабића у Г. Неродимљи.

– Ђукини (3 к., Св. Јован). Пресељени из Добротина кад и Дабићи.

– Стругаревић (1 к., Св. Јован). Досељен 1929. из Точана (Топлица) на купљено имање.

Арбанашки родови:

– Садријовићи (2 к.), од фиса Бериша. Досељени почетком 19. века из гњиланског Карадака да избегну крвну освету. Прихватили их Срби Пећиновићи у којих били слуге, али се временом јако обогатили.

– Будаковчани или Аџићи (3 к.), од фиса Гаша. Досељен из Будакова (Подрима) кад и Садријовићи.

– Заскокци (3 к.), од фиса Краснића. Пресељени око средине 19. века из Заскока за чивчије у Ашана Робовачких, који су и овде имали земље.

– Сејдијовић (2 к.), од фиса Сопа. Мухаџирјеиз 1878. из Белоњина (Топлица).

– Будевц (1 к.), од фисаСопа. Мухаџир из Будевца (Топлица).

– Бајчинц (3 к.), од фиса Шкреља. Мухаџир из Бајчинца (Добрич). Живели око Вучитрна и у Подрими. У ово село досељени 1890.

Цигани:

– Ајетовићи (4 к.). Мухаџири су из Прокупља. Живели у Д. Гадимљи. У ово село досељени 1925.

*   *   *

Робовачке Појате

Робовачке појате су заселак села Робовца. Лежи у равници између планине Жеговца и горње Ситнице, око 2 км североисточно од поменутог села у чијем је административном саставу. Арбанашки назив засеока је Ашант-е-Робовцит (Робовачки Сточари). Типа је збијеног.

Робовачке појате су, како им и име каже, биле испрва привремено сточарско насеље. Основали су га сточари из предела Топојане код Љуме почетком 19. века.

Родови:

– Ћехаје или Ашани (3 к.), од фиса Сопа. Досељени почетком 19. века из Новог Села („Новосеј”) у пределу Топојане код Љуме као сточари. На купљеном имању подигли појате за зимовање, а лета проводили на Корабу. Стално се настанили 1915. Појасеви од 1932. од подизања појата: Вехап, Јашар, Весељ, Селман (60 г.). При досељењу су кажу имали 1200 оваца, а последњих година турске владавине само 500-600 оваца. Између првог и другог светског рата, мада су се бавили и земљорадњом, сточарство им је било претежно занимање. За турске владавине су имали чивчије, па су један део земље обрађивали помоћу чивчија чак и у предратној Југославији.

– Рудар (2 к.), од фиса Краснића. Пресељен око 1900. из Бабуша Српског за чивчије код Ашана. Мухаџир је из Рудара (Топлица).

– Речиц (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен из Робовца око 1910. за чивчију код Ашана, иначе је мухаџир из Речице (Топлица).

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

_______________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село РОБОВЦЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:

 

22 српска домаћинства, 4 албанска (старинци) и 27 мухаџирских из 1878. године било је у овом селу. Од старих домаћинстава само је Мила Тонић са 3 чељади имао 12 дана плугова своје земље и био доброг имовног стања. И Дела Стаменковић са 5 чланова породице и доброг имовног стања имао је земљу од 8 дана огања плугом. Са пола или с мање своје земље било је 7 кућа. Станоје Пејчиновић са 7 чељади имао је 2 дана орања плугом своје и 25 дана Аџи Зејчира из Приштине. Столе Столић са 5 чељади имао је своју земљу од 7 дана орања плугом и 6 Шериф-бегове из Приштине. Шериф-агину земљу од 10 дана орања плугом обрађивао је Сима Мицић, са 7 чланова породице, а имао је 4 дана плугом и своје земље. Чифлуке Шерифа Алића из Приштине обрађивали су Бошко и Ивко Ђукић. Први је имао 5 а други 4 члана породице, са по једним даном орања своје земље и 20 агине, односно 15 плугова. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. С мање своје земље били су Станко Стаменковић и Мита Јовановић, који су обрађивали и чифлуке – по 6 дана плугом – Сефе Ташића из Гадимља. Оба су били доброг имовног стања и по 5 чланова породице. Први је имао своју земљу – 3 дана орања плугом, а други 5 дана.

Потпуних чифчија било је 13 кућа. Највише агине земље обрађивао је Стојан Славковић са 16 чељади, који је радио чифлук Сељмана Весељовића из Љуме, од 70 дана орања плугом. Био је доброг имовног стања. Саво Пејчинович са 4 чељади обрађивао је чифлук неког Аџи Зејчира из Приштине од 12 дана орања плугом. Највећи број чифлука у овом селу имао је Осман Ташић из Гадимља. Његове чифчије доброг имовног стања били су: Јефто Михајловић са 11 и Блага Тодоровић са 10 чланова породице. Први је обрађивао земљу од 20 дана орања плугом, а други од 10 дана. Три чифчије овог аге били су слабог имовног стања: Дека Михаиловић са 5 чељади обрађивао је земљу од 12 дана орања плугом, Стамат Петровић са 7 чланова породице од 4, а Трајко Стаменковић са 8 чељади од 12 дана. Ага Мусли Ташић из истог села имао је двојицу чифчија доброг имовног стања: Танаска Васића са 7 и Косту Дакића са 8 чланова породице, који су обрађивали агину земљу од по 20 дана орања плугом. Слабог имовног Стања био је Анђел Станковић са 9 чељади и агином земљом од 15 дана орања плугом. Остале чифчије овог села биле су доброг имовног стања: Петко Ђорђевић са 4 члана породице радио је на чифлуку Бећира Ибрахимовића из Приштине од 10 дана орања, а Стеван Столић са 7 чељади на чифлуку Селима Судића из истог града од 15 дана орања. Чифлук Љумњанина Османа Ашанина од 20 дана орања плугом обрађивала је петочлана породица Младена Спасића. између домаћинстава била је разлика у времену преласка давања са петине на четвртину, као и у времену доласка на чифлук и броју грла стоке.

Бошко Ђукић 10 грла стоке/15 година на земљи/ своје стаје, Станко Споменко 12 грла/остало исто, Мита Јовановић 10 грла/14 година/своје стаје, Танаско васић 50 грла/остало исто, Коста дакић 3/грла/28 година/своје стаје, Анђел Станковић 10 грла/остало исто, Михаиловић Јефта 2 грла/8 година/остало исто, Дека -/-/остало исто, Стамат Петровић 15 грла/остало исто, Блага Тодоровић 3 грла/остало исто, Трајко Станковић исто, Петко Ђорђевић 5 грла/остало исто, Стева Столић 10 грла/остало исто, Младен Спасић 30 грла/29 година/остало исто. На четвртину од 1905. године прешло су следећа домаћинства Станоје Пејчиновић 5 грла/28 година/двориште и кућа господарева/а своје стаје, Мила Тонић 3 грла/остало исто, Сава Пејчиновић – грла/остало исто, Столе Столић 5 грла/остало исто, Дела Стаменковић 2 грла/15 година/само своју кућу и зграде, Стојан славковић 30 грла/ 15 година/двориште и кућа агина/своје стаје, Сима Мицић све исто и Ивко Ђукић 20 грла/остало исто.

За војску су урачунати: Стојан Славковић, Станоје Пејчиновић, Мита Јовановић, Јефта Михајловић, Танаско Васић, Ивко Ђукић.