Порекло презимена, село Ресник (Вучитрн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ресник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Ресник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Ресник (Вучитрн)

Порекло презимена, село Ресник (Вучитрн)

Порекло становништва села Ресник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у нижем делу падине Чичавице, од подножја (520 м) до 600 м надморске висине.

Разбијеног је типа. Дели се на пет арбанашких и једну циганску махалу. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу, према Врници. Удаљења између махала су 300-500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Поред назива Крони Кишес (Црквени кладенац), који указује на то да је ту била нека црква, ниже села, ка прузи, има назив Вора т’ Шкијеве (Словенско гробље), где су се до око 1900. укопавали Срби из овога села и Срби из суседног села Невољана.

При досељавању Арбанаса село је било у подножју планине и у њему живели Срби до око 1900, који су се иселили неки у Топлицу (Крљегаћани и Чарапићи), а неки у Вучитрн (Алемпићи). Ту су живели и Срби Крсмановићи из Врнице. Арбанаси су се населили више тог старог села, на простору који је тад био под шумом.

Родови:

Макић (6 к.), – Рустовић (13 к.), – Цуровић (3 к.), – Мамутовић (4 к.) и – Смаковић (2 к.), сви су од фиса Краснића. Постали су од једне куће, те им је заједничко презиме Дзон. Досељени су око 1770. из Малесије заједно са Дзонима из Шалца. Преци су им се доселили као католици, а звали се Марко, који се настанио у Шалцу, и Ђока, који се настанио у овом селу, у Реснику. Из Малесије су се иселили да избегну крвну освету. На чифлике нису хтели, а нису хтели ни да купују од вучитрнских господара чифлика, већ се и Ђока и Марко настанили у шуми, подигли куће и „заузели“ земљу. Појасеви у 1934. од досељавања за Смаковиће: Ђока, Смака, Љутфи, Садик, Рушит (90 година).

У селу је 1934. било 18 породица цигана „Ашкалија“. Имали су своје куће и своја дворишта. Живели су као надничари у својих сељака Арбанаса и Црногораца. У Ресник су се досељавали из Галице (Дреница) и суседних села Шалца и Дрвара.

Колонисти:

Радеч (1 к.) и – Ковачевић (1 к.) 1922. од Даниловграда.

Никчевић (1 к.) и – Вучинић (1 к.) 1922. из Јабланице, иначе старином из Пјешиваца.

Лазаревић (1 к.) 1925. из Широких Њива (Топлица), а старином од Андријевице.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top