Порекло презимена, село Пестово (Вучитрн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пестово, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Пестово, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Пестово (Вучитрн)

Порекло презимена, село Пестово (Вучитрн)

Порекло становништва села Пестово, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници, око 0,5 км источно од Ситнице, а на 1,5 км ниже ушћа Самодрешке (Слаковачке) реке.

Село је збијеног типа. Српске су махале Милића и Дошљачка Махала, арбанашке: Сварчалиска и Јошаничанска и циганска: Пушколска. Називи махала су по јачим или виђенијим родовима у њима. Дошљачка Махала носи још назив по роду Дошљацима који се давно иселио.

Село је старо и у њему још живи један стариначки род.

Српски родови:

Старинци или Милићи (2 к., Св. Никола). Старинци су, како им и име каже.

Ђукић (1 к., Св. Никола). Досељен из Злокућана (Метохија, Пећ) средином 19. века.

Јарићи (3 к.) и – Шобот (4 к.), досељени 1923. из Бастаса (Бос. Петровац) као колонисти.

Миленковић (1 к.) 1925. као колониста из Дољана (К. Митровица).

Илић (1 к.) 1926. од Плеваља као колониста.

Бојовић (1 к.) 1926. као колониста из Блаца (Топлица).

Ускоковић (1 к.) 1926. као колониста из Јабланице.

Ћосић (1 к.) 1930. из истоименогрода у Мирачу на додељену му земљу.

Арбанашки родови:

Прештрешја (5 к.), од фиса Гаша. Из Топлице се иселио као мухаџир и живео у Миљевцу (заселак Г. Брнице) и Суходолу, одакле дошао 1907. У Топлицу отишао из Сухогрла у Метохији, а даља му је старина у Малесији. Старо презиме му је Пеп Коља.

Јошаниц (2 к.), од фиса Сопа, братства Маврића. По исељењу из Г. Јошанице у Топлици 1878. живели су у Новом Рујцу и Доњој Судимљи, одакле се преселили 1914. У Топлицу су прешли из Речице (засеок Слатине) у Лабу, на коју су у Првом српском устанку напали српски устаници .

Гргур (3 к.), од фиса Краснића. Мухаџири су из Гргура у Топлици.

Сварча (2 к.), од фиса Сопа, мухаџири из Сварче у Топлици.

Џини Поток (1 к.), од фиса Тсача, мухаџир из Житног Потока у Топлици.

Бублица (1 к.), од фиса Тсача, мухаџир из Бублице у Топлици.

Думница (2 к.), од фиса Краснића. Пресељен из Д. Дубнице 1913.

Барја (1 к.), од фиса Шаље. Досељен 1914. из Бара (Копаоничка Шаља).

Камберовић (1 к.), од фиса Краснића. Пресељен 1923. из истоименог рода у Новом Селу Мађунском на куповицу.

Цигани Ашкалије:

Пушкол (5 к.). Досељени за наполичаре 1909. из Летанца у Лабу.

Баталовић (1 к.). Мухаџир је из В. Плане у Топлици. У Пестову се настанио 1906.

Труда (2 к.). Преселио се из Трудне 1920.

Међу Цигане Пушколе се убраја Арбанас мухаџир Реџеп Шерифовић, мухаџир из Трпеза у Топлици, зато што се оженио у роду Пушколу где се и с кућом настанио.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top