Poreklo prezimena, selo Obilić (Obilić)

Poreklo stanovništva sela Obilić, opština Obilić (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je bilo u ravnici, pored železničke pruge Skopje-Kosovska Mitrovica, oko 3 km jugozapadno od Muratovog turbeta.

Razbijenog je tipa. Ima tri odvojene mahale: Gornju, Donju i Staničnu mahalu. Udaljenja između mahala su do 1 km.

Selo se pre oslobođenja iz Turaka zvalo Globoderica. Od puštanja u promet kosovske železničke pruge (1873) u njemu je bila železnička stanica za Prištinu i jedina stanica na toj pruzi od Lipljana pa sve do Vučitrna. No i otvaranjem druge stanice za Prištinu (sadašnja železnička stanica Kosovo polje) početkom 20. veka Globoderica je ostala važna železnička stanica za deo Kosova oko ušća Laba u Sitnicu, pa dobrim delom i za oblasti Lab i Drenicu. Globoderica je tako postala važan trg žita, a tu funkciju ima i sada. Tu se i sada posle vršidbe stiče mnogo kola sa žitom iz okolnih kosovskih sela, iz Drenice, pa čak i iz Laba, tako da nema seoskih železničkih stanica na Kosovu sa većim prometom žita. Kao takvo prometno mesto, ono je privuklo izvestan broj privrednika iz susednih sela i gradova, pa čak i Cincare iz Gopeša u Makedoniji. U ovom mestu je između dva svetska rata formirana i čaršija, čije su se radnje nizale i s jedne i s druge strane pruge. Ona je 1933. brojala 15 radnji, od kojih bakalsko-žitarskih 5, bakalskih 2, pekarskih 1, piljarskih 3, mesarskih 1, kafana 1, kovačkih 1, potkivačkih 1 i berberskih 1. Osim toga mesto ima poštu, telegraf i telefon, a na žel. stanici je i utovarište uglja, koji se tu prenosi žičanom železnicom iz ugljenokopa „Kosovo”.

Zbog blizine centralnog dela nekadašnjeg kosovskog bojišta, na kome je Obilić pogubio Murata, Globoderica je po oslobođenju od Turaka dobila ime ovog našeg kosovskog junaka.

Selo je bilo delom čiflik nekih Turaka iz Prištine, a delom meštanskog roda Ašana, koji je taj deo kupio od begova pri doseljenju.

Rodovi pravoslavnih Cigana:

– Đokići (7 k., Sv. Nikola) i – Šašići (5 k., Sv. Nikola), deljenici prvih, starinci.

– Jocovići (3 k., Sv. Vasilije). Doseljen iz Letanca (Lab) sredinom 19. veka.

– Jovanovići (2 k., Sv. Vasilije). Preseljen iz Drenovca (Vučitrn) oko 1880.

– Nikolić (1 k., Sv. Nikola). Doseljen iz Orahovca (Podrima) za bugarske okupacije u prvom svetskom ratu.

U selu je 1933. živelo i 7 kuća muslimanskih Cigana, nadničara. U Obiliću su se nastanili 1929. i 1930.

Arbanaški rod je – Ašan (24 k.), od fisa Krasnića. Starinom je iz Mata, a u Obilić doseljen oko 1820. iz Novog Sela („Novosej”) u predelu Topojane u Ljumi. Doselili se kao stočari na kupljeni deo čiflika i sve do 1885. su leti gonili stoku na Korab.

Cincarski rodovi:

– Jovanovići (2 k.). Doselili se iz Gopeša (Bitolj) još odmah po podizanju kosovske pruge (1873) kao žitari, ali samo odrasli muškarci. Porodice su preselili po oslobođenju od Turaka. Za vreme prvog svetskog rata se povukli u Gopeš, a po njegovom svršetku ponovo došli.

– Erkovići (1 k.). Doseljeni iz Gopeša 1912, kuda su se povukli za vreme prvog svetskog rata, da ponovo dođu 1918.

– Trpčevići (1 k.). Doseljeni iz Gopeša 1921.

Kolonisti:

iz Like:

– Ivanišević (5 k,), – Cvijanovići (3 k.), – Matići (3 k.), – Trbovići (1 k.), – Orlići (4 k.), – Pjevac (1 k.), – Belići (4 k.). Svi su doseljeni izmeću 1922. i 1924;

iz Crne Gore:

– Stojanovići (1 k.), od Ivangrada,

– Đurovići (1 k.), iz lješanske nahije,

– Kontići (1 k.), – Vlahovići (1 k.), – Radovanovići (1 k.). Doseljavali se između 1921- 1928;

iz Boke:

– Subotići (3 k.), – Perovići (1 k.), – Dakovići (1 k.), – Ćetkovići (3 k.), – Radanovići (1 k.). Svi se doselili 1921;

iz Hrvatske:

– Marići (1 k.), Hrvati, 1923;

iz Istre:

– Vižin (1 k.), Slovenac, doseljen 1923;

iz Srbije:

– Pavlović (1 k.), – Micić (1 k.), – Jović (1 k.), – Pešić (1 k.), – Popović (1 k.), svi od Leskovca, doseljeni između 1922-1926.

– Ivković (1 k.) 1924. iz Župe aleksandrovačke.

– Tomović (1 k.) iz Veljeg Brijega (Ibarski Kolašin) 1924.

Svi su kolonisti za vreme rata bili proterani od strane okupatora. Oko 10 porodica njihovih nije se vratilo natrag. U njihove kuće i na njihova imanja su se doselili:

– Ilić (1 k.) i – Simić (1 k.) iz Srbije.

– Radenković (1 k.), takođe iz Srbije, inače predratni kolonista u Drenici.

– Ivanovići (2 k.), iz Crne Gore, predratni kolonista u Metohiji.

– Ćućuz (1 k.), iz Like.

Pored rudarskih kolonija u ugljenokopima u Crvenoj Vodici i Kruševcu, podignuta je posle narodnooslobodilačkog rata i kolonija u njihovom upravnom centru – u Obiliću, koja je 1956. imala 56 stanova.

Termoelektrana u Obiliću, podignuta 1952, takođe ima svoju koloniju sa 20 zgrada, odnosno 50 stanova.

Kombinat za preradu i eksploataciju kosovskog lignita, koji je 1956. bio u početnom stadijumu, imao je oko 25 montažnih zgrada, no sa razvojem kombinata ubrzo će ova kolonija biti mnogo veća.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

DODATAK: Podaci prema popisu iz 1911.

Selo Globoderica (današnji Obilić).

Selo je imalo 8 srpskih i 15 albanskih domaćinstava. Albanci su bili naseljenici (muhadžiri iz 1878. godine). Svi su imali svoju zemlju. Srbi su bili potpuni čifčije: Milan Mitrović (9 čeljadi), Lazar Todić 27, Ariton Danić 18, Trajko Đokić 6, Ilija Staniković 8, Blagoje Mitrović 7, Anta Đokić 5 i Damjan Slavković 7. Vlasnici čifluka bili su delom Turci iz Prištine, a delom meštanskog roda Ašana, koji je taj deo kupio od begova pri doseljenju. Agalari su plaćali porez. Čifčije su bile dužne da svu letinu koja je pripadala agama spreme i odvuku tamo gde age narede, i to ez ikakve nagrade. Srbi su bili vrlo siromašni.

Za oružje su bili spremni: Todić Laza, Risto, Jovan i Dimitrije, Boža Lazić, Milan Mitrović, Marko Nikolić, Danić Ariton, Milenko i Veljko, Trajko Dimić, Ilija Stanković, Blagoje i Tanasko Mitrović, Damjan, Aksa i Trajko Stanković.