Порекло презимена, село Ново Село Мађунско (Вучитрн)

Порекло становништва села Ново Село Мађунско, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на подножју Копаоника, с леве стране Самодрешке (Слаковачке) реке, код њеног излаза у Ситничку алувијалну раван.

Збијеног је типа, једино што Доња махала има неколико нешто издвојених кућа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу.

По чињеници да до 1930. није имало свога гробља (српског) већ да се његово српско становништво укопавало у суседном селу Пестову (удаљеном 1 км) биће да је ово Ново Село заиста новијег датума. Основано је изгледа негде у 18. веку, не раније, иако у њему живи један род, чије се порекло заборавило због давног досељења.

Српски родови:

– Џамбићи (2 к., Св. Никола). Стари су досељеници непознатог порекла и најстарији род у селу. По ослобођењу Топлице од овог рода су се 4 куће иселиле у околину Ниша и Неготина.

– Дробњаци (4 к., Ђурђевдан). Досељени из Пресека у Ст. Колашину крајем 18. века кад и њихови истоимени рођаци у Слаковцу.

– Стамболићи (7 к., слава Ђурђиц, „прекада” Ђурђевдан). Пореклом је из Ст. Колашина. У Ново Село досељен средином 19. века из Вучитрна. Појасеви у 1935. од досељења из Вучитрна: Недељко, Стојан, Трајко (65 година). Презиме им је по претку Недељку кога су потсмешљиво назвали Стамболијом, што је као надничар гонио стоку неких трговаца у Стамбол.

– Стошићи (5 к., Петковдан). Потичу од рода Маљока у Племетини, одакле су се преселили после Стамболића. Даља старина им је у Ст. Колашину.

– Цураци (7 к., Св. Агатоник). Пресељени из Пестова почетком друге половине 19. века. Појасеви у 1935. од тог пресељења: Максим, Михајло, Димитрије, Коста (32 године). Даља старина им је у Метохији (околина Пећи).

– Мишковић (1 к.) и – Цвејић (1 к.). Досељени 1923. из Криве реке (Брус, Србија) на купљена имања, а потом добили и мало утрине.

– Јокановић (1 к.). Досељен 1921, као колониста из Црне Горе.

– Поповић (1 к.). Досељен 1931. из Коњуше у Топлици на купљепо.

Арбанашки родови:

– Реџовић (3 к.), од фиса Краснића. Досељеи почетком 19. века из Попова у Лабу.

– Мађун (15 к.), од фиса Краснића. Из Малесије су се доселили у косовско село Дрваре, па у лапско село Љупче, одакле у Ново Село у првој половини 19. века. Појасеви у 1935. од досељења из Лаба: Садик, Алит, Таир (72 године).

– Камберовић или Прек (4 к.), од фиса Краснића. И они досељени из Љупчета у Лабу за Мађунима.

Рама Кајтазовић од мухаџирске куће зване Арбанашка, по селу Арбанасцима у Топлици, прешао је из ислама у православље 1927, у својој 26. години. Узрок промене вере је била заљубљеност у једну Српкињу, којом се и оженио. Остао је да живи у свом селу и у својој кући. Оца и браће није имао при прелазу у православље. Задржао је старо презиме (Кајтазовић), а ново име му је Радосав.

У селу је 1935. живело 7 кућа муслиманских Цигана. Живели су у, врло грубим колибама, а бавили се наполичарством, надничарством и плетењем корпи.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић