Порекло презимена, село Ново Село Бегово (Вучитрн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ново Село Бегово, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло В Порекло становништва села Ново Село Бегово, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло В Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Ново Село Бегово (Вучитрн)

Порекло презимена, село Ново Село Бегово (Вучитрн)

Порекло становништва села Ново Село Бегово, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у подножју Копаоника, у равници, на реци Трстенки, на 1200 м североисточно од Вучитрна.

Збијеног је типа. На махале се не дели.

Село је основано око 1800. као чифлик „вучитрнског бега“, па му отуда и име Ново Село и атрибут Бегово.

Српски родови:

Дробњаци (6 к., Ђурђевдан). Преселили се из Слаковца око 1800. Оснивачи су чифлика Ахмет-бега, тадашњег властодршца вучитрнске околине. Даља им је старина у Пресекама (Ст. Колашин), а још даља у Дробњацима, како им и име каже. Појасеви у 1935. од пресељења из Слаковца: Рака, Милован, Јеремије, Миленко, Милан (54 година). Чифчије су били до претка Јеремије, који је купио земљу од бега.

Ђинчићи (5 к., Ђурђиц). Непознатог су порекла. Предак им „скитао“ по Косову као слуга, док се опет као слуга, није запослио на чифлику. Досељени су после Дробњака, па су доцније, и они купили земљу од бега.

Родичићи (3 к., Митровдан). Премештени су средином 19. века из рода Родичића у Новом Селу (на Грачанки) у Ново Село Бегово. Појасеви у 1935. од премештања: Дима, Младен, Трајко (65 година).

Срби немају свога гробља у селу, већ су се због близине Вучитрна, још од оснивања села укопавали у вучитрнском гробљу.

Арбанашки родови:

Буњаци (10 к.), од фиса Краснића. Постали од претка кога је бег при оснивању чифлика поставио за надзорника имања. Неки су после од њих отишли у Топлицу; одакле су по њеном ослобођењу дошли као мухаџири. Мухаџирских кућа овог рода је 8, а само су две куће које нису „мрдале“.

Исеновић (1 к.), од фиса Гаша. Доселио се 1878. као мухаџир из Арбанасца (Топлица) у Пестово, одакле се у Ново Село Бегово преселио око 1905.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (2)

  • sonja stosic petrovic

    da li neko zna nesto vise o poreklu stosica ili cirkovica iz sela kosin kod urosevca.veliki pozdrav i unapred hvala

    Одговори
  • Шарко

    Соња Стошић Петровић,

    Соња наведите крсне славе, није довољно само презиме.

    Ово су подаци из 1931. године. Стошићи славе Св. Николу, су пореклом Гречевца (Подрима), досељени крајем 18. века. Њихови сродници у Грачевцу се истурчили и сад се зову Рошићи. Овде се не помињу Ћирковићи, јер огранак неког рода, презиме настало касније.
    http://www.poreklo.rs/2014/09/10/poreklo-prezimena-selo-kosin-urosevac/

    Ово су подаци из 1982 – 1990. године – Ономастика Јужног Косова , Милета Букумирић.

    Овде се помињу Стошићи као и Ћирковићи. Стошићи и Јовановићи презиме је настала од рода Стошића славе св. Николу и имају исто порекло.

    Што се тиче Ћирковића, они су највероватније од рода Латића пореклом из Ђаковице, као и Томићи, Столићи и Крстићи , сви славе Св. Николу.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top