Порекло презимена, село Некодим (Урошевац)

17. септембра 2014.

коментара: 0

Црква Св. Илије у Некодиму
Црква Св. Илије у Некодиму

Порекло становништва села Некодим (у овом тексту се помиње по старом називу Никодим), општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Никодим лежи у долини једног потока који се улива у Неродимку с лева, у селу Вароши. С постанком и развитком вароши Урошевца, Никодим је од засебног села званично узет за махалу ове вароши, јер је свега 2км удаљенодње (премајугоистоку). Урошевац је у ствари и постао на једном делу атара села Никодима при подизању вардарско-косовске пруге 1873.

Разбијеног типа, а дели се у пет махалица: Ћенан, Летај, Жирајџије, Бибај и Шерет. Имена махала су по главним родовима у њима.

При досељењу најстаријих арбанашких родова у Никодиму су затечени Срби, који су били ковачи, којих, давно прешлих у испам и поарбанашених, има и сада у селу. Сада се зову Кеца (2 к.).

Арбанашки родови су:

Ћенан (15 к.), од фиса Круе Зи. Досељен преко Љуме у другој половини 18. века.

Матош (3 к.), – Летај (3 к.), – Ћирајџија (6 к.) и – Шерет (3 к.), од фиса Круе Зи, досељени с Ћенанима као њихови рођаци.

Беришан (5 к.), од фиса Бериша и – Бибај (4 к.), од фиса Гаша, досељени из Северне Арбаније нешто доцније.

Српски родови:

Мечкини (2 к.), из Горњег Села у Средској,

Бошковићи (2 к.) из Штрпца (Сиринић),

– Мијовић (4 к.) и – Вучовић (1 к.) из Куча (Црна Гора), досељени 1913. г. на купљено имање.

Поповић (1 к.) из Штрпца и – РадићРекарац (1 к.) из Горњег Села, досељени такође на купљена имања, први 1921, а други 1928.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.