Порекло презимена, Ново Село на Грачанки (Приштина)

17. септембар 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Ново Село (на Грачанки), град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на потоку званом Бабина врата, који се с десна улива у Грачанку, у средини њене клисуре, преко пута ушћа Андровачке реке. Лежи увучено у поток за читав километар од Грачанке, односно од друма Приштина-Гњилане, који води клисуром.

Збијеног је типа. Дели се на две махале. Махала на левој (источној) страни потока зове се Падина, а супротна страна Јазбина.

При дну потока, близу Грачанке, код садашњег сеоског гробља, зна се место где је била црква св. Арханђела. То се место зове Селиште и биће да је ово село било на том месту, па се одмакло од друма уз погок.

Само су Караџићи имали мало своје земље, иначе су сви сељаци кроз 19. век и до првог светског рата били у чифчиском односу. Господари чифлика су били Џинићи из Приштине. Чифчије су стално били само Срби. По доласку мухаџира су господари чифлика населили у селу једну арбанашку кућу из Мрамора за надзирање имања, али се она 1913, по ослобођењу од Турака морала вратити у своје село.

Родови:

Караџићи (3 к., Св. Никола), старинци.

Родичићи (11 к., Митровдан), старинци.

Стаменкови (3 к., Св. Стефан). Досељени због зулума са Копаоника, вероватно из Копаоничке Шаље (предео око Трепче) почетком 19. века.

Мечкарови (3 к., Митровдан). Досељени из Куретишта (Г. Морава) после Стаменкових.

Вељићи или Дуљаци (4 к., Св. Никола). Доселили се из Дуља (Подрима) средином 18. века да избегну крвну освету Арбанаса.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_______________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

НОВО СЕЛО (околина Приштине):

У овом селу живело је 11 српских породица и 7 албанских, од којих су 5 били мухаџири из 1878. године. Мало своје земље имали су Иван Маринковић са 15 и Кузман Величковић са 7 чланова породице, и то први 2, а други 3 дана орања. Они су обрађивали земљу од 20, односно 10 дана орања аге Мемет Али-Беговића, чије је имовно стања било веома добро. Остала српска домаћинства чиниле су потпуне чифчије. И они су у већини обрађивали земљу аге Беговића. Чифчије Илија Ивић, са 14 чланова породице радио је на чифлуку од 30 дана орања, Стојко Илић са истим бројем чељади и Мита Ристић са 4 мање обрађивали су чифлуке од по 20 дана орања. На чифлуцима од по 10 дана орања радили су: Лазар Маринковић са 9 и Трајко Велић са 3 члана. Земљу од по 8 дана орања обрађивао је Ђорђе Ристић са 6 чланова.

И Фуад-паша Џинић имао је своје чифлуке у овоме селу. Њих су обрађивали Нићићи – Трајко, са 7 чељади (15 дана орања), Лена и Петко по 5 дана орања и са 5, односно 7 чланова породице.

Сва српска домаћинства била су староседелачка. Од 1887. године порез на земљу плаћале су аге. Имовно стања чифчија било је различито. Судећи према броју стоке, најбогатији је био Иван Маринковић, а 50 грла поседовао је Илија Ивић, док 30 Трајко Нићић. Сви остали, изузев што је Стојко Ивић имао 10 грла, имали су мање стоке. Тако Ристић Мита је имао 9 грла, Ђорше 8, а Петко Нићић 7 грла. По 6 су имали Кузман Величковић и Трајко Велић, а Лена Нићић само 2 грла. И поред поседовања дворишта и кућа, што је такође изражавало имовно стање, оно није било једнако. У агиним кућама су становали они најсиромашније: Мита и Ђорђе Ристић, Трајко Велић и Трајко Нићић. Остали су имали своју кућу и двориште.

 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Шарко

    У тексту лепо пише да се ово Ново Село налази на (Грачанки). Некадашње Ново Село је расељено 1966. године, због изградње Бране на Грачаничком језеру и било је смештено на територији где се данас налази језеро близу Грачанице. Нисам сигуран да ли је онда некадашњи атар Новог Села ушао у састав села Грачанице, оно што је сигурно некадашње Н. Село је близу Грачанице, и предложио би да се ови подаци унесу под село Грачаница и да се напише да се ради о Н. Селу на Грачанки и да је расељено 1966. године због изградње Бране на Грачаничком језеру. Када је село расељено, мештани су се преселили у Грачаницу и у друга места.

    Што се тиче Новог Села (општина Витина). Истоимено село добија статус самосталног насеља 1944. године. А пре тога је било у саставу села Доње Рамњане (општина Витина). Ново Село се налази поред магистралног пута Гњилане – Урошевац, ближе је Урошевцу. Ово је мој родни крај живео сам тамо до 1999., удаљено око десет километара од Новог Села, мој деда је у том селу имао пријатеље. Срби у Н. Селу су досељени почетком 1920. године из околине Владичног Хана и Сурдулице, од 1999. године Срба више нема у Н. Селу, иста судбина је задесила и моје село. Ја сам прошле године ишао у Сиринићкој Жупи у посети, одатле сам пореклом и пролазио сам тим путем.

    • Шарко, хвала на информацији. На Косову и Метохији има више насеља са именом Ново Село, а ово Ново Село на Грачанки се као такво данас не помиње, па смо га (грешком) подвели под Ново Село у општини Витина. Грешку ћемо исправити тако што ћемо отворити посебну страницу о Новом Селу на Грачанки и сместитити га под категорију Приштина и околна села. Хвала још једном!

    • Велић

      Ново село не знам да л постојало зна се да је тамо где је потопљено био Бадовац

  2. Olivera Budimir

    Raduje me da postoje ove informacije. Mislim da bi bilo dobro istražiti ove porodice koga su dalje imale i kako su se njihova prezimena menjala kako bi moglo da se prati porodično stablo. Moj deda je rođen u Novom Selu, Nedeljković Trajko, otac mu je bio Aksa, negde sam načula da je od Ristića, a moj otac je po njemu dobio prezime Aksić, a rođen je 1913.godine u Prištini. Slava im je Mitrovdan. To je sve što znam.
    Srdačan pozdrav.

  3. Denis Ivic

    Postovani, ja bih samo hteo da skrenem paznju da se ispravi greska kod mog pradede Стојко Илић. Greska je kod prezimena umesto Ilic treba da pise IVIC.

    Moja pradeda imao je dve cerke sa prvog braka. Posto mu je prva zena nazalost umrla posle porodjaja ozenio se drugom zenom Persidom i sa njom imao troje dece Spasu (moje deda), Stojana i Slobodana.