Порекло презимена, село Ђурковце (Штимље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ђурковце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Ђурковце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Ђурковце (Штимље)

Порекло презимена, село Ђурковце (Штимље)

Порекло становништва села Ђурковце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници између планине Црнољеве и реке Ситнице на 1 км источно од друма Липљан – Штимља.

Збијеног је типа. Као мало насеље на махале се не дели. У 19. веку и све до првог светског рата село је било чифлик Муедин-бегових из Приштине. Кад су се средином 19. века почели у селу насељавати и Арбанаси за чифчије, Срби чифчије су се раселили. На чифлик су за чифчије долазили хришћани и даље, али то су били православни Цигани.

Арбанашки родови:

Будаков (2 к.), од фиса Гаша. Досељени за чифчије средином 19. века из Будакова у Подрими. Ови су били први Арбанаси у селу. Појасеви су им у 1931. од досељења били: Авдуљ, Нура, Зећир (60 година).

Топила (3 к.), од фиса Сопа, пресељени из Топиле после првих.

Дуљ (1 к.), од фиса Сопа. Досељен из Дуља у Подрими за чифчију кад и Топила.

Црнољев (3 к.), од фиса Кастрата. Пресељен 1916. за чифчију из Црнољеве.

Вариговц (1 к.), од фиса Г аша. Пресељен из Вариговца 1921.

Међу Арбанасима су Горани (1 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Досељени су у исламу из Горе (призренске) око средине 19. века, после родова Будакова и Топиле.

Цигански муслимански родови:

Догурт (2 к.). Досељен око 1870. из Војновца. Једна кућа ових је у исламу тек од 1905.

Атић (1 к.). Досељен из Шпинадије у Подрими око 1890.

Одић (5 к.), – Мајић (2 к.) и – Поклек (2 к.), пресељени из Рашинца, први око 1880, а друга два рода око 1900. Поклек је до почетка друге половине прошлог века био у православљу. Појасеви су му у 1931. од поисламљивања били: Стола-Рама, Иљаз, Јашар (45 г.).

Српски и црногорски родови:

Самарџићи (2 к.) 1924. из Јажинца у Сиринићу.

Глушчевићи (2 к.) 1924. из Црне Горе и – Милићевићи (1 к.) 1924. из Херцеговине. Сви су досељени као колонисти.

Алексић (1 к.) 1930. из Приштине на купљено имање.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top