Порекло презимена, село Доње Неродимље (Урошевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Неродимље, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Во Порекло становништва села Доње Неродимље, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Во Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доње Неродимље (Урошевац)

Порекло презимена, село Доње Неродимље (Урошевац)

Порекло становништва села Доње Неродимље, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Млин стар шест векова на реци Неродимки

Млин стар шест векова на реци Неродимки

Село је у планинском подножју на неогеној језерској тераси од 640-660 м, југоисточно од Г. Неродимље. Други, мањи део села, махала Баљић-Божовић, лежи с друге стране Неродимке, у планинском подножју, на удаљености од преко 2 км од главног дела села.

Осим махале Баљића или Божовића, која се, како видесмо, налази с друге, северне, стране Неродимке и на удаљености од преко 2 км, село је на окупу. Тај главни део села се дели на три махале (Кољаковска, Бугарска и Парлића махала), чији су називи по највећим родовима у њима.

Село је постало за турске владавине на атару Горње Неродимље.

Старинаца у селу нема, али најстарији досељеници знају да су им преци затекли село као чифлик.

Родови:

Кољкови (2 к., Св. Кирик и 11 к. у исламу). Доселили се крајем 18. века из Колч-Села у Подрими. Од двојице синова њиховог претка Јанка, који се ту доселио, старији је (Мирко) остао у православљу, а млађи (Станко), који још није био ожењен, око 1820. је добровољно прешао у ислам, назвао се Алит и доцније ушао у фис Краснић. 1931. је старац Сали (70 година) био у трећем појасу од поисламљивања свога претка (Станко-Алит, Малић, Сали).

Бугари (10 к., Митровдан). Досељени после Кољкових из Ђермана (Славиште).

Парлићи (7 к., Св. Никола). Досељени крајем 18. века из Вранића у Подрими да избегну „крв“, што су убили неког „Турчина“. Један од унука досељеног им претка, Степа, био је, кажу, џелат у Јашар паше Приштинског (око 1830).

Ковачеви (3 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Доселили се као православни с Парлићима из Мушутишта у Подрими. У ислам су препши у исто време кад и Кољкови. Један су род с православним Ковачевићима у Штимњи. Старац Зека од 80 година 1931. је био у трећем појасу од свога претка који је прешао у ислам (Рустем, Авдуљ, Зека).

Коштањевчани (4 к.), од фиса Сопа, пресељени из Коштањева у Сиринићу око 1875.

Муртини (2 к.), поарбанашени Турци. Преселили се из рода Оџовита у Плешини око 1870.

Рушитови (3 к.), од фиса Гаша. Пресељени из Језерца око 1860.

Баљић (16 к.), од фиса Кастрата. Досељени из Скадарске Малесије крајем 18. века.

– Божовић (5 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Живели су у главном делу села све до „потурчивања“, па тек потом, у првој половини 19. века, прешли преко Неродимке у махалу Баљића. Непознате су старине: „били Срби Лингури“. Ушли су у фис Хот.

Тодоровић (1 к.). Досељени 1928. од Билеће у Херцеговини. Живе у махали Баљића.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top