Порекло становништва села Власина, општина Сурдулица. Према студији “Власина и Крајиште”, Риста Т. Николића из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.
Положај и тип: Село Власина находи се око депресије Власинскога Блата. Састоји се из 24 мале (махале), а има близу 500 кућа. Мале (махале) на источној страни Блата („преко Блато“) јесу махом по странама долина и на косањицама испод Букове Главе*, према Блату, а мале западно од Блата находе се по долинама и косањицама на подножју Чемерника. Јужни део Власине залази у слив Врле Реке.
* Поједини делови власинских мала (махала) на источној страни од Блата јесу у Бугарској, као део Дражине Мале, од које је у Србији око 10к.
(Напомена: Подаци о махалама (малама) су из 1912. године када се на простору данашњег Власинског језера налазило тзв. Власинско Блато, граница између Србије и Бугарске била је неколико километара западније од данашње границе, а источно од границе било је неколико села која се данас налазе у саставу Републике Србије. Наведене 24 махале, према данашњој административној организацији, већином припадају селима Власина Рид – западно од језера, Власина Округлица – јужно од језера и Власина Стојковићева – источно од језера.)
Слика 1. Исечак Ђенералштабне карте Србије из 1894. године, секција Власина (извор Дигитална Народна библиотека Србије – Ђенералштабна карта Србије)
На источној страни од Блата јесу ове мале: Гаџина Мала је се обе стране долине Чавковице, у изворишту њенога потока. То је најстарија Гаџина Мала, осим које постоје још две, једна на западној, а друга на јужној страни од Блата у сливу Врле Реке. Дражина Мала је при савијутку истоимене долине у ј.з. правац, а поглавито с десне стране (види слику). Раван је долине пространа и под ливадама. Стојковичева Мала је у почетку и с обе стране Стојковичеве долине; од Лалишине Мале одвојена косањицом, којом води насип. Лалишина је Мала у изворишту и по странама долине Лалишине реке, чији се део, где је насип прелази, зове Престојчевица. Дамњаничева Мала је с леве стране Стојковичеве реке по Дамњаничеву Риду. Друга Дамњаничева Мала (млађа по настанку) јесте у почетку, а с десне стране долине Јаворице.
На јужној и ј.и. страни Блата јесу ове мале: Чубрини (или Чубрина Мала) су на облој и краткој косањици Округлици до места Анови. Симоновска Мала је на ј.и. страни Блата с обе стране истоимене реке. Главни део Јарчеве Мале (око 14 к.) јесте с обе стране Јарчева Потока, испод изворишта, које је под шумом, а по благо нагнутим странама долине. Један је део ове мале, (око 9 к.) према Врлој Реци, у почетку долине Јаворице, где се ова зове Смрдљика и то с леве стране.
Према Врлој Реци јесу ове власинске мале: Станичева Мала је с леве стране потока Јаворице, десне приточице Врле Реке, у њеном доњем делу; куће су горе по коси. Јелимирова Мала је с леве стране Врле Реке, на терасастој равни, где има њива и ливада, а около шума. Долином Мађерником одвојена је ова мала од косе, на којој је село Вучиделци. Шојина и Марковичева Мала јесу с леве стране Градске Реке, десне приточице Врле Реке, ближе развођу Блата и Врле Реке. Марковичеву Малу од Врле Реке одваја простор Стањино. Градска је Мала у једном делу изворишта Градске Реке: Шуманци и Костадинови су у почетку Шуманске Долине, под Колибиштем: Рањинци су у почетку Кушљине Долине, на чијој су десној страни испод ових Кушљини, деле их њиве. Соколовска је Мала у изворишту Соколовске Реке, на левој страни долине једног од њених изворних кракова (Палоје, Бегови).
На западној страни Блата јесу ове мале: Величева Мала је једним делом (Стоилковићи 7 к. и Маргитини 2 к.) с десне стране Величеве Долине, ближе путу за Чемерник. На левој страни Сурлине Долине јесу Сурлини (4 к.). Осим њих у овој су мали још: Страхињини, Магдини и др. (види скицу бр. 3). Црквена Мала је с леве стране Црквенога Потока изнад Црквене Ливаде, где је постојало прво село Власине. Осим њих на западној страни Блата су још и ове мале: Манџина, Чавдарева или Гаџина (пресељеници из Гаџине Мале на источној страни Блата), Престојчева, Дојчинова и др. (види фотографију бр. 6).
Полом је крајња власинска мала према Црној Трави. Находи се на северној страни депресије Власинскога Блата под Планом. Куће су у групи.
Старине: У Дојчиновој Мали мештани помињу нека „латинска гробишта“ од којих нема никаква трага.
Постанак села Власине и порекло становника: Није познато који су прво населили данашње село Власину. Село је најпре постојало, „старо село“, испод данашње Црквене Мале, с леве стране Црквенога Потока, где је данас Црквена Ливада. Одатле су се становници (види стр. 84-85) померали на имања и основали данашње мале. Кад су преци Дамњаничевих, старији од прадедова, дошли од Тиквеша, заселили су се у „старом селу“, у чијој близини и данас држе неку стару „ливатку“, коју су им још преци држали. Онда је у „староме селу“ био само деда Јарац, од кога воде порекло данашњи Јарчеви*, становници Јарчеве Мале (22 к. славе Митровдан, поред њих су још две куће Симоновци славе Св. Аранђела), који су давнашњи. Дамњаничеву су из старог села доцније прешли на супротну страну Блата, где је стара Дамњаничева Мала. Одатле су 3-4 куће прешле ка Врлој Реци, где данас постоји такође Дамњаничева Мала, млађа од претходне. Ти су пресељеници били прадедови данашњим становницима (човеку од 60 година) у Дамњаничевој Мали према Врлој Реци. Овде је онда био „пустињак“ али добро место. Славе Св. Јована Крститеља. Међу собом се узимају од пре 10-15 година. Има их око 30 кућа (Митине 4, Јанкове 4, Ђорине 2, Алтанина 1, Љубисав, Тонча, Манча, Јаћим, Крстине 2, Стојан, Заре, Никола, Глигорије итд.). Неки веле да су од њих и Чубрини (3 к.). После ових је још једна „крв“ (досељеник) дошла из Тиквеша. Потомци тога досељеника засновали су Лалишину и Стојковичеву Малу, које држе Букову Главу. Њихов се предак доселио из Тиквеша после оних, што су засновали Дамњаничеву Малу. У почетку је чувао кобиле деду Јарцу у Јарчевој Мали, који га ожени и начини му кућу у данашњој Лалишиној Мали. Добио је три сина. Од једног постане Лалишина Мала, од другога Стојковичева, а један се одселио у Буцаљево (Ћустендилско Крајиште), где од њега, веле, има на 40 кућа. У Лалишиној Мали су: Миловановићи или Струмини или Долинари јесу потомци првих досељеника, по којима је мала добила име; има их око 13 к. од којих 6 славе Св. Николу, а Чикини (7 к.) – Св. Арханђела; Вучини (7 к.) Св. Николу; Радивојнови (3 к.) – Св. Николу, били су исти са Миловановићима, сада се узимају. У Гаџиној и Куланчићевој Мали, које су преко Блата, биле по предању најпре по три куће (у Гаџиној Кацапуње, Којићи и Илчини – Пешићи), од којих су се ове данас развиле. Нису били браћа, сли им, веле, земља била „ортачка“. И у Градској Мали најпре су биле само три куће (поглавито старија породица Пев., Вел., Ран.) и то само тих старијих породица, чији су старији били у „селу“ Власине, где су имали ливаде.
(* Један ће рећи, да су „од Јарчар“, али уз то вели: „Тако сам чул, а не знам дека је“.)
У Црквеној Мали (7к.) Попови су од Страхињих у Величевој Мали, Цветковићи или Тренчини су од Чавдарове Мале (в. и с. 598); Стојанчини – из Топлога Дола; ту им предак био свештеник и заостао. Величева Мала је од три брата пореклом од Паланке (близу Кратова), њихови су потомци: Банковци, Страхињини од којих су Божиновићи, Стојковићи или Андрејини и др. Славе Св. Аранђела (око 25 к., а у Црквеној и Чавдаровој Мали око 5 к., има их, веле, на 1000 душа, а многи су се иселили) и Сурле (4 к.). Карадачани (5 к.) – из Крајишта у Бугарској, а по некима исти су са претходнима. Магдинци су „од знепољско“, а по некима од Призрена или од Скопља. У тој су мали још: Стоилковићи или Јанчини (7 к.) славе св. Аранђела, један од њих пореклом од посињеника из Црне Траве, Св. Николу; до њих станују Маргитини (2 к.) славе св. Аранђела; Манџини (в. Манџину Малу), 5 к. славе Петковицу. У Манџиној су Мали: Манџини (6 к.) – из Љубате, где имају родове, славе Митров дан. У Градској Мали: давнашњи су Пепељаци или Паунови (5 к.) славе св. Николу, Велковци, Ранинци (6 к.) као и Шуманци (4 к., славе св. Аранђела). Кушљини 1) су (4 к. славе св. Арханђела) „Знепољци“, доселио им се деда Цвеја (деда ча-Божилу од 60 год.); Моравће 2) (2 к.) су од Ћустендила (у V појасу сродства); у тој су мали још Пршини (4 к.) или Костадинови, славе св. Арханђела; Вучкови (3 к.) св. Николу. Таланџини 3) (2 к.). У Соколовој Мали: Соколови 4) ( 3 к., славе св. Арханђела) су давнашњи; Палоје 5) (3 к. славе Петров-дан) из Знепоља, дошао им „башта“; Бегови (3 к., славе св. Стевана) – „од преко Блато“; Грујићи 2 к., славе св. Николу. У Станичевој Мали (око 10 к.): Станичеви (3 к. славе св. Арханђела) – „од трнско“ („из некоје село Поганичево?“); у тој су мали још Златанове, Спасове, Момчилове (по две) и Џонине (три) куће.
1) Кушљин Гроб тако је прозват по једноме њиховом претку, који је ту погинуо.
2) Прозвати по прабаби пореклом са Мораве.
3) Била од њих нека Стана, коју су Турци звали Таланџа, па по томе и презиме добили.
4) Старац „Павол“ (80 г.) из те породице зна за претке Јанка – Сокола – Лазара и Јована, даље имена не зна, нити порекло, вели: „Да л’жем срамота је“.
5) Палоја је лично особено име.
У Марковичевој Мали Марковичеви (5 к.) и Андрејчови (2 к.) су једна породица (славе св. Арханђела), с њима су исто по некима и Зељари (3 к. славе св. Арханђела) и Концови (4 к., славе св. Арханђела); Крајни (6 к. славе св. Арханђела) су од Неготина, дошли кад „мадан било“, радили „на вигње“ и др. У Симоновској Мали Симоновци су из Топлог Дола, отуда им је „парачукунл’к“. Предак им је променио много места (Берково, Колуницу, Лујин Пи до цркве, Леске) тражећи „по арно“, док се стално настанио у Симоновској Реци, где су сада; Цакини (5 к. славе св. Арханђела) су из Кострешовца, откуда им се доселио „деда Џока Милоглед“, онда је у селу био „деда Илија Симоновски“, Милоглед се најпре заселио „доле“, где је била „голина“, па по том прешао на данашње место, где је шума и чесма; од њих има у Јарчевој Мали 4 к. (Милан, Џока, Стојан и др.) и одсељених у „лесковачко“: Чубринима се не зна порекло; за Крајне в. претходну малу; Димини су од Лалишиних. У Шојиној Мали: Шојини (око 10 к., славе св. Арханђела) су „од куд Мусуљ, откуде Пролесац“; Кољандини (3 к., славе св. Арханђела). Чипаци (8 к. у истоименој мали славе св. Арханђела) су „од знепољско“. Дошао им пара-чукундед. Дошли због рударског рада и населили се на крчевини („истрсили гору“). Јелимирови (3-4 к. у Јелимировој Мали) су „од трнско“, веле из села „Велимирова“ (?), „под силу дошли“, јамачно досељени ради рударских послова. У Дражиној Мали, где је и Урошева или Попова (Бакина) Мала, Станичеви (Милош Ковачки) су из Боава, откуда им се доселио прадед; Златичеви (5 к.) су „од туа“; Савиних (6 к. славе св. Николу) је било 7 брата, од њих су Здравкови (4 к.) и Скелчање или Скела (10 к.), који се већ изродили, у Царици и у Божици има их око 10 к.; Урошеви (3 к.) су из Шипковице или Мелне; Бакини (1 к.) су давнашњи, готово „растикали се“; Мијаиловци (око 10 к., Попови или Попова Мала славе Митров-дан) су од Једрена, с њима су исти Раденковци. У Стојковичевој Мали (на 30 к.), која је постала од досељеника од Тиквеша, живе: Огњановци (4 к.) који су одавна („од баб’нл’к“) у селу, тако и Богдановци, Дашкови (7 к., славе св. Арханђела); Дамњаничеви (3 к., славе св. Јована), од којих су Букоглавци (3 к., славе св. Јована) пореклом од посињеника из породице Бакиних; Кокошари (1 к. славе св. Николу, остали се раселили) од Стојковичевих. У Гаџиној Мали: Коцини (2 к.) и Кашини (3 к. славе св. Арханђела), Кацапуње (6 к., Никола, Благоје, Велин и др.) славе св. Јована – сви су од Гаџиних; Пешићи (2 к. славе св. Јована), Миленковићи и Новковићи (2 к., славе св. Јована). У Куманчићевој Мали: Димићи (2 к.), Николићи или Кривчини (2 к., славе св. Николу), Миљковићи (3 к., славе св. Арханђела), Милош Андрејевић (1 к.) од Веселиновића.
У Дојчиновој Мали (на 15 кућа) први су се населили Јовинци (славе св. Арханђела), није познато откуда; после њих долазе Џокини (славе св. Јована), па Милчини (славе св. Николу) пореклом из Божице и Бабићеви (славе св. Николу). Бабићеви су пореклом „од Влајкови“ (мала у блиском селу Клисури у Бугарској): била су три брата, један остао у Дојчиновој Мали, од једнога су Тренчини у Црквеној Мали, а један је у Гаџиној Мали. У Престојчевој Мали (зове се и Тувекџијска или Мијајловска) су: Престојчеви (2 к.); Ћелешови (4 к., Стајко Савин) јесу од Тренчиних или Цветкових у Црквеној Мали; Мијајлови (3 к.), Ивкови (1 к.), Тувегџија Никола (1 к.), Ристић Донче (1 к.), Гаџини (3 к.), Радовановић Данко (1 к.) из Величеве Мале. У Полому (8 к.) су Црнинци изгледа од Ћустендила (област), јер су се селили у Ћустендил, тамо се женили и неко време живели, па се вратили; славе св. Јована. Карагузови или Стајчовци* су из Знепоља, доселио им се прадед, који је затекао Црњинце (Павлове). Ружићеви славе св. Николу. Србинци (1 к., Велин Рашић) славе св. Јована.
(* Ову неки убрајају и у Стојковичеву Малу.)
ИЗВОР: “Власина и Крајиште”, Риста Т. Николић (САНУ, 1912.).
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.
14. фебруар 2016. у 15:50
Radovanovic Radoslav
Moj pradeda je sa vlasine od RADOVANOVICA slavimo svetog randjela, kada su se odselili oni su na novom mestu nazvali mahale isto tako kao sto su na Vlasini, moja mala se zove (vika)prestojcovi,baba mi je iz meckari ili(gadzinci)a druga baba je od ognjanovci. POZDRAV RODJACIMA AKO VAS IMA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
3. јануар 2017. у 17:22
Nemanja Savic
Pozdrav svima koji citaju, zaista se jako retko nalaze izvori o Vlasini i Vlasincima. Moje poreklo je iz mahale Bankovi, zanima me da li u knjizi koja se navodi kao izvor informacija “Vlasina i Krajiste” od Riste Nikolica ima vise podataka ili je autor ovog teksta izvukao sve sto se tice Vlasine?
8. март 2017. у 13:17
Zorica
Moji su takodje poreklom sa Vlasine, doselili se posle u okolinu Puste reke, tacnije selo Zlata. Promenili prezime ali su u selu i dalje poznati kao Bankovci. Sv.Arhangela Mihaila slavimo.
13. јул 2021. у 13:38
Nemanja Savic
I mi slavimo Sv. Arandjela.
30. јун 2022. у 13:18
Nemanja Savic
Postovana g. Zorice,
znate li kako se zvao predak koji se je doselio u selo Zlata iz mahale Bankovi?
Imam neki rodoslov pa bih voleo da ga dopunim.
POzdrav,
Nemanja
9. април 2017. у 17:15
Miroslav B Mladenovic Mirac
НАПОМЕНА:
Много њих ми се обраћало да им помогнем око њиховог порекла по ПРЕЗИМЕНУ. Нису им познати РОДОВИ и ПОРЕКЛО рода. Наравно да у једном РОДУ(од 1841-1885.г) су се презимена мењала према ДЕДОВИМА и ПРАДЕДОВИМА; тако да у једном роду имамо више ПРЕЗИМЕНА са једном или више крсних слава(после “поделбина” браћа су узимала своју нову славу). Дуго година сам носио у себи жељу да етнографски обрадим овак крај али личне и друге(не)прилике ми нису омогућиле да то урадим. Но, много је њих УЧЕНИХ људи који “шеткају” током лета по Власининским ридовима, али нико ништа није јавно забележио од свога РОДОСЛОВА.
То је исто и у свим осталим ОБЛАСТИМА Повласињља све до Лесковца. Толико је новца утрошено на томе и једино што су нешто етнолошки истраживали то је било још пре сто година.
То је посебна ТЕМА за расправу, а сваке године тобоже се одржавају ТКЗ ВЛАСИНСКИ СУСРЕТИ од стране мог зенљака(из истог смо села:он Доњи а ја Горњи Дејан) и ништа није оставио од ЗАПИСА о своме пореклу РОДОВА по презименима и РОДОВИМА(а старији је од мене). Сви су ЈУРИЛИ или ЈУРЕ за титулама и сви су се стидели свога социолошког порекла са села. Само када се остари и када те нико не ферма за ништа онда се сете ЗАВИЧАЈА.
Сви који СРБУЈУ по СРБИЈИ само од тога дебело наплаћују по било којој основи читав један век.
Зато што сам цео свој животно-радни век провео као наставник математике на село због критичког мишљења и зато што сам РАЗОБЛИЧИО многе неистине и лажи.
Села су нестала,а ли се може ДОПИСАТИ нешто из црквених докемната тамо где су цркве постојале(венћања пре Другог светског рата у Власинском крају).
Пре неку годину сам на државној телевизији одгледао СЕРИЈАЛ о природним лепотама Власинског језера(Власине) и УРУШЕНЕ ШКОЛЕ(ВЛАСИНА-РИД село, тада као “главни град” општине ВЛАСИНА, која је после рата створена вештачким путем да се не би плаћало земљиште сељацима за одузету земљу стварања вештачког ВЛАСИНСКОГ ЈЕЗЕРА).
Срце ме заболело када је “окренуо лист” један од Костадиновичћа(колико се сећам) и у ПОЦЕПАНОМ ДНЕВНИКУ ОШ-руиниране школе.
Једина светла тачка је да у руинираној цркви сам видео на телевизији једог међу последњим чуварима ЦРКВЕНИХ КЊИГА,
Било ми је мило око срца. Ето неко је сачувао наш траг постојања на Власини, јер смо ми већина ниже доле према Црној Трави, Лужници и Власотинцу засељени са Власине.
Видео сам на ГООГЛЕ да је црква обновљена, али нигде нисам наипшао на ТРАГ где се денуше ЦРКВЕНА ДОКУМЕНТА.
Писо сам ЦРКВЕНИМ ОЦИМА годинама, али ми нико за ништа не одговара.
Индирекно бих било да се у 24 махала села ВЛАСИНА један део презимена по РОДОВИМА потражи у МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ општине СУРДУЛИЦА а други део у ИСТОРИСКИМ АРХИВАМА(незнам да ли Сурдулице, Врања или Лесковца)-јер један део РОДОВА се налази(по рођењу) на једној а други део по умирању на другој страни докмената.
Такве књиге црквене би требало да се обраде и поставе барем по локалним дигиталним библиотекама, па би сваки грађанин могао сам себи да нправи сопствен РОДОСЛОВ а истраживачима на југу Србије омогућило да се добије на једно место ИЗВОР и не би лутало по Лесковцу, Нишу, Скопљу и Београду ради истраживања.
Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф и историчар из Власотинца
26. август 2018. у 09:10
стефановић павле
поштовани,ја бих о твом пореклу презимена,као прво ,мој чукун деда младен младеновић,око 1850рођ, је био властелин,јер по њему се и назвала махала,млађини близу старе границе к,о,божица.имао је4или5 синова ,један је био стеван или стефан ,петко за друге незнам имена .имање је имао све до сред језера,а трла су се простирала диљем од језера па до границе дејанове прве махале ка божици,а чујем да се и граничила са турчином .моје су и називали карапан.поштовани ,ако можете да ми одговорите на овај допис ,а ида ми одговорите и на онај из 23јан,18г,под називом к[email protected].,овим се надовезујем на онај чланак
28. јануар 2021. у 13:17
Rhynchinoi Ῥυγχίνοι
Ima Karapana i u odeljcima mahale Vučini koji se zove Lališini i Radivojnovi, Stojilkovi, malo ispod njih ka Krajnoj reci. Prezivaju se Najdanović. To je relativno blizu Mladžini (Mlađini) odmah preko brda ( preko Vučinog rida )
24. децембар 2022. у 17:34
Никола Петровић
Поштовање господине Мирославе, да ли могу ја да сазнам нешто о мом прадеди Илији Петровићу од Оца Прокопија (Прока) и пореклу нашем, по причи мог деде Драгана Петровића његов отац је живео у Г. Дејан, да би се касније одселио у Д. Дејан(Период пре II св. рата), махала Сукнари, Драган је тамо живео и провео детињство до 1948. Детаљно ми је испричао о том периоду проведеном у његовом родном месту наравно колико се сећао јер је био дете, ја сам истраживао у овом сајту на тему Горњи и Доњи Дејан “порекло” али нигде не нађох нешто детаљније о Петровићима, крсна слава нам је Св. Никола. Сада живимо у Параћину. Да ли се зна нешто о Петровићима из тог краја, иначе Илија је био жандар у краљевој војсци пре рата, почетком другог светског рата губи му се сваки траг, не знамо да ли је преживео или није. Мој деда је 1941 годиште. Ово је мој mail:[email protected] ако можете јавите се па да поразговарамо детаљније, волео бих да знам нешто више о својим кореновима.. Поздрав и свако добро.
27. јун 2023. у 14:58
Saša Petrović
Poštovani gospodine Miroslave. Ja sam iz sela Mačkatica na zapadnim obroncima planine Čemernik a poreklo mi vuče sa Vlasine i sa dedine i babine strane. Trenutno sam u potrazi za poreklom koje mogu povezati sa Vlasinom radi dobijanja Bugarskih dokumenata. Deda mi je iz zaseoka Vlasinci u selu Mačkatica a oni su poreklom sa Vlasine iz mahale Jančini i slave slavu Sv. Petka. Babina strana je takođe sa Vlasine i zovu se Kuše. Svaka pomoć bi mi bila od koristi ako ste u mogućnosti. Svako dobro…
14. август 2023. у 16:50
Nemanja Savic
To bi zemljace znacilo da ti prakticno hoces da odes kod Bugara i kazes im da ti pripada njihovo drzavljanstvo jer ti je poreklo iz mahala Jancini i verovatno Kusljini po babi. Jasna je meni prakticna korist od toga ali ipak, koliko sam ja upucen bugarska granica je bila sa druge strane jezera (tada blata), tako da to u najmanju ruku nije fer i unosi pometnju u buducnosti. Nisam siguran da bi se to Jancinima i Kusljinima svidelo ….
22. март 2024. у 00:19
ceda pejic
postovani , umesto pisanja,volo bih da se sretnrmo, o vlasini osim mene ,cobija ilica , trenutno zivih ,jako malo ljudi znaju, zbog svog porekla ,obrazovanja ,zlobe,drzave udbe islicno do 1967 je vlasina bila OPSINA i to najuredjenija na jugusrbije ,sa najobrazovanije ljude u srbiji u to vreme, sa najvise doktora nauka ,univerzitetskih proesora ,a samim tim i neposlusnih istaknuih ljudi , mesto sa dva ustanka protiv turaka . SUndinu reku prekrstise u jarcev potok ,nisu ti rekli gde STOILKOV AN , DVE TVRDJAVE IZ VREME LATINA . JA SAM iz PEJINI ,DEDA DOJICIN MI IMAO DUCAN U SOLUN , DEDA peja DVE DUGANJE deda zarije ,oficir kraljeve vojske , deda milam ,deda dinca,deda uros SOLUNCI prvi sin solunca ZARIJA zvrsio skolu za lokalnu samoupravu .1920 sa stratijom ilicem i vojoa cosa ,i pripremili ceo kraj za prve izbore 1921 ,i vranje ,ivlasotince .,, kasnije io sreski a potom i poslanik … PRVI i najveci presednik opstine posleratni DUSAN PEJIC od 1946 DO 1954. dakle sve sto vidis od jezera brane , 12 zemljoradnicih zadruga . 1922 bila eshumacija ,i sahrana nasih i bugarskih grobova i podignuti im spomenici ,na mesto OSMANOV GRM/pokazacu ti slike/ te godine je VLASINU je postio ALEKSANDAR kralj , bio i draza mihajlovic u to vreme vojni atase u sofiji i bugarski ministar i dogovorili . .. 1970 su surdulicani srusili buldozerom ,spomenike ,hapsili mog oca i jos mestana a tu postavili asfaltnu bazu….SRZ VLASINE JE OKRUGLICA . CEKAM TE ,POZZZ
9. април 2017. у 17:23
Miroslav B Mladenovic Mirac
НАПОМЕНА: Ако са крсном славом Св. Арханђел(св. Ранђел) нису од ВАСОЈЕВИЋА(из Црне Горе), према сопственом истраживању и искуству писања РОДОСЛОВА по селима у овоме крају; на Власини и ниже од Власине према Црној Трави и Власотинцу су се приликом насељавања после 1878.године према БЕРЛИНСКОМ конгресу, многи српски градови попут ТРНА и РАДОМИРА и још неких других, топографски припали БУГАРСКОЈ, па су становници СРБИ и остали који су славили крсне славе(многи други посрбљени других нација морали да се исељавају у власинско-црнотравско-лужничко-власотиначком крају.
Са крсном славом Св. НИКОЛА су из ТРНСКЕ ОБЛАСТИ, а са крсном славом су махом из РАДОМИРСКЕ ОБЛАСТИ. Иначе Св. Ранђел(Аранђеловдан) код нас Срба на југу Србије важи као једна од најстарих крсних слава.
Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог, етнограф и историчар из Власотинца
23. јануар 2018. у 10:24
[email protected]
поштовани младеновићу,ја сам потомак ,младена младеновића звали су га карапан,,који живеше на власини,имаше неколико синова, ја знамза сина стефана , унука ненка ,крума,ђошу ,стајка,петка незнам им имена .колико их је имао ,ненко је има2 сина ,један је мој отац владимир ,док другом незнам име незнам ,одавно сам сишао са власину,и отишао у бели свет.данас тражим остатке нашег порекла.имало је једно село названо по њему ,млађини ,то је када се крене према божици.и босилеграду .имали су имање у стојковићима ,а један део одузели су ради језера ,а сада се види један део острва ,које је било део имања наших. .правим породично стабло ,и потребни су ми помоћ пријатеља који нешто знају о породици младеновић пешић ненков ,стефановић ,или стефанов.милић најдановић тодоров.ови други које набрајам су са мајчине стране,тодоров ,пешићи ђошеви, антови ,мој деда алекса пешић,рођ,1885 г, херој у сва 4 рата био председник божице од 58 г,до 66г,потом његов син стаменко,рођ, 1900г био председник до 70гдок божица има две цркве из разне епохе и имала је велику школу са 1000 ђака ,имала је свој рудник , администрацију полицију,и имала велики број села и махала,неколико чертворогодишњих школа .а оно што је најгоре за нас који хоћемо да пронађемо порекло наших ,је то што матичари кроје наша презимена у бугарска,и матичне књиге дају у цркву у ћустендил ,због чега то раде ,питање је за полицију .ако имате. да ми неке информације пошаљете ,био бих вам захвалан.имате мој меил.
30. август 2023. у 02:57
Nebojša Janković
Poštovani. Moje poreklo je iz sela Mačkatica i pripadam familiji Janković. Krsna slava nam je arhangel Mihajlo. Prema nekim podacima koje imam naša familija potiče od Jankovića sa Cetinja potomaka Vasojevića. Tačnije Jankovića Krš u Crnoj Gori. Na Vlasinu se po nekim podacima do kojih sam došao prvi doselio neki moj daleki predak Pavle Janković. Po njemu je navodno nazvana mahala Pavlovo i još neka obeležja u okolini jezera. Da li imate bilo kakve informacije o tome? Bio bih vam veoma zahvalan jer želim da znam svoje poreklo što dalje u prošlosti. Pozdrav i hvala unapred!
9. април 2017. у 17:24
Miroslav B Mladenovic Mirac
ДОПУНА: Само да се зна да БУГАРИ немају крсне славе и они славе махом ИМЕНДАН(Рођендан), Подвукао:М.М)
16. децембар 2017. у 23:18
Jela
Da li se zna nesto o mahali (maali) Velkove/Velkovi? Nalazi se iznad Klisure, u blizini su sela Raćine i Grubine. Moji su preci iz tog kraja, deda Petar Gopov, pradeda Stratija Iliev (Ilić), čukundeda Gopa…Slava Sv.Arhandjel Mihajlo. Po nekim pričama, poreklom smo iz Crne gore i pre ratova prezime nam je bilo Ilić.Da li se igde u knjigama u Klisuri može naći nešto više?
19. децембар 2017. у 00:39
Eror
Ne znam za izvore o Velkovima, ali mislim da je pokojna baba Marica, zena dedinog brata Vladimira Miladinovica iz Vlasine Stojkoviceve, bila od Velkovih iz Klisure. Znam da je svracao neki njen rodjak Gavrilo-Gavra iz Klisure.
1. новембар 2018. у 07:45
Slavoljub Miladinovic
Moji su poreklom negde sa Vlasine pa ako znate nesto molio bih vas za informacije
14. децембар 2021. у 04:08
Rhynchinoi Ῥυγχίνοι
Miladinovići su od 600 – mahale oko današnje geografske odrednice 600. Rod su sa Momčilovićima isto od 600.
16. децембар 2021. у 15:24
Eror
Kako se zna da su rod sa Momčilovićima? Da li mislite na rod po direktnoj muškoj liniji ili ?
6. септембар 2021. у 15:22
Ivan
Mahala (Mala) Velkovi se nalazi i u Gornjem Toplom Dolu, i tu je najveća mahala u tom selu. Jel mislimo na istu?
3. фебруар 2018. у 09:02
Dermendyiev
O velkovima citajte najnoviju knjigu Ivana Mirkova Klisura Zaboravljena Svajcarska,Branislava Mihailovica Vlasina i vlasinci,nastavnika Draska iz Kolunicu,pravnika Dimitra Krsteva iz Poyarevca,Tiste T,Nikikica 1912
3. фебруар 2018. у 11:24
Dermendziev
Velkovi su nekad bili iznad Klisurske(Dervenske) Gradine.Naselili su Velkov rid.Od toga roda jedna porodica se seli kod promaje,tako da ta mahala Velkovi u blizini promaje vodi poreklo od Klisurskih Velkovih.Drugi covek iz Velkove oformio je Grubinu Mahalu.Iymeddju Grubine i Velkove postoji Latinsko groblje na mestu zvanom Cuka(1197),blizu Rasine doline.Dervenska kula sagradjena je po jednoj verziji 1830 ,a po drugoj 1860 godine.Prvi pop bio je Kira,a drugi mislim Radojcev iz Velkove.Inace Bozil Velkov je ucestvovao u mnogim bunama i u ratu protiv Turaka.Gopovi su naseljeni u Velkove iz Krife Feje,kod Besne Kobile.Nije cudo sto se stratija prezivao Ilic.Klisura se do 1919 yvala Trnska Klisura i ljudi su se prezivali na ov.Posto su ugari porayeni t,z.v Zapadnite kraista (Bosilegrad,Dimitrovgrad,Strumica) pripali su kraljevini SHS i svi ljudi od 1920 do 1942godine prezivali su se na ic.
Sto se tice Marice,ona je iz Velkove udata u Cikini na V.l.Stojkovicevov.Gasa iy Velkove je stvarno njen rodjak!
14. децембар 2021. у 04:12
Rhynchinoi Ῥυγχίνοι
Stanovnoštvo Trna, Trnske Klisure, Radomira, pa sva sela naniže ka Ćustendilu su 1834. tražili da budu deo Srbije jer nisu Bugari. Ceo taj kraj je pod strašnom prisilom masovno bugarizovan.
Ta sela koja su ostala u Bugarskoj, ako nisu ubili komunistintradiciji, i dalje slave Slave.
25. фебруар 2018. у 02:06
Miroljub
Postovani
Interesuje me nesto vise o mahali Jarčovi .
O prezimenu Boskovic slavimo mitrovdan .
Hvala unapred
11. март 2018. у 01:58
Sara
Pozdrav svima!Moje poreklo je iz mahale Čipilovi.Da li mozda neko zna nešto da mi kaže o mahali, kako je nastala i odakle su došli preci?Jedino što sam pročitala na ovom sajtu je da su Samardzijini imali prezime Čipilovi ali mi je to nešto čudno…Da li su i oni došli zbog zuluma iz Kočana.Hvala !
6. септембар 2021. у 15:26
Ivan
Zdravo.
Da tačno je, Čipilovi su poreklom iz Samardžijini, ne znam tačno u kom periodu su se odselili i otišli na mesto današnje mahale Čipilovi. Poreklo jeste iz Kočana, bežeći od turaka. Ipak smo sačuvali ime, krsnu slavu, tradiciju i srpsko poreklo.