Порекло презимена, насеље Мала Крсна (Смедерево)

31. августа 2014.

коментара: 3

Порекло становништва насеља Мала Крсна, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Mala Krsna, zeleznicka stanica

Положај насеља.

Мала Крсна је друмско насеље у долини Мораве. Куће су груписане поред друма за Пожаревац а између Језаве и Цариградског Друма.

Воде.

Село нема извора, становници овог насеља се служе водом са бунара-ђермова.

Земље у шуме.

Шуме има мало. Зиратно земљиште и ливаде су изван насељеног дела овог места.

Тип насеља.

Мала Крсна је друмско насеље са кућама груписаним – ушореним – поред друма за Пожаревац. Дели се на Крајинску и Пироћанску Малу.

 

Порекло становништва.

У насељу су ове породице:

Димитријевићи (Петковићи и Цветковићи), славе Никољдан. Станују у Крајинској Мали. Ћоковина (порекло) им је у Великом Извору, зајечарски-црноречки округ. Имају родбину у Грљану и Петки, пожаревачкој.

Ристићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Зајечара.

Мијаиловићи (Петровићи и Миловановићи), славе Аранђеловдан. Њихови преци су дошли међу првима из Крајине. По њима је и цела мала добила име, Крајинска Мала.

Станисављевићи, славе Ђурђиц. И њихови стари су из Крајине.

Стојадиновићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћанском Крају. „Староседеоци“ су, непознато им је порекло.

Лазићи, славе Ђурђиц. Предак дошао жени у кући из Живице, пожаревачке.

Тренићи, славе Никољдан. Станују у Пироћанској Мали. Мати им се овде преудала и довела их из Ратара, Јасеница – крагујевачка.

Смиљковићи, славе Св. Петку. Станују у Крајинској Мали. Бежећи од Турака овде су дошли из Лукова, срвљишки-тимочки округ.

Вучковићи (Ивановићи и Николићи), славе Јовањдан. Куће су им у обе Мале. Доселили се из Крајине.

Станковићи, славе Св. Агатоник. Доселили се из Ораовице, лесковачки-врањски округ.

Стојановићи (Дошљаци), слев Св. Петку. Доселили се из Мале Бреснице, рамски-пожаревачки округ.

Станисављевићи, славе Св. Петку. Непознатог су порекла.

Игњатовићи, славе Стевањдан. Доселили се из Биновца.

Стевановићи – Аранђеловдан – Доселили се из Аустро-Угарске.

Милошевићи – Никољдан – Из Скобаља.

Бранковићи – Никољдан – Од Пирота.

Алексићи – Никољдан – Из Старе Србије.

Становићи – Никољдан – Из Трна (Бугарска).

Стоиљковићи (Аксентијевићи), славе Св. Враче. Њихов отац дошао жени у кућу из Малог Орашја.

Богдановићи – С. Јевостатије – Из Крајине.

Брдари (Живковићи и Стоиљковићи), славе Никољдан. Њихови стари су од Травника у Босни. Продавали по околини брда* и овде се настанили.

*Брда су, колико се сећам, примитивне справе за производњу предива, оп. Милодан.

Пауновићи, славе Никољдан. Деда дошао жени у кући из Крајине.

Станковићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћаснкој Мали. Њихови преци су дошли из „новоослобођених крајева“.

Брамићи (Милетићи), славе Ђурђиц, не каже се ништа за порекло.

Миладиновићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Чепура, параћински-моравски округ.

Ђурићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Шапина, Пожаревац.

Пауновићи, славе Никољдан. Доселили се из Мељнице (Мелнице), млавски-пожаревачки округ.

Јанковићи – Никољдан – Из Крајине.

Јеленићи (Марковићи) – Ђурђиц, „староседеоци“.

Стокићи – Аранђеловдан, „староседеоци“.

Димитријевићи – Никољдан – Из Македоније.

Атанацковићи – Св. Петка – Из Вранова.

Симићи – Аранђеловдан – Из Скобаља.

Симићи – Стевањдан – „Власи“.

Марјановићи – Св. Петка, „староседеоци“.

Станојловићи – Св. Ћирило и Методије – Из Друговца.

Смиљковићи – Никољдан – Из околине Врања.

Живановићи (Миленчићевићи) – Никољдан – Непознато порекло.

Јовановићи – Аранђеловдан – Из Македоније.

Мијаиловићи – Никољдан – из села Зрзе*? (Македонија).

Знак питања је оправдан, село Зрзе је на Косову и Метохији, оп. Милодан.

Ракићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Великог Гаја у Банату.

У овом месту има око 20 кућа Цигана-Рома са разним презименима. Баве се земљорадњом и занатима. Станују у обе мале, говоре српски и изјашњавају се Србима.

 

Напомена: Термин „Крајина“ је овде помало недоречен. Скромно мислим да се ради о Тимочкој Крајини. Милодан.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Aleksandar Antic

    Dragi Milodane,

    nije greska u knjizi. Selo Zrze je veoma poznato selo nedaleko od Prilepa u BJR Makedoniji. U njemu se nalazi predivna zaduzbina Cara Dusana, manastirski kompleks Zrze, u kojem su po predanju vencana dva srpska kralja – Vukasin i Marko.

  2. Драги Александре!

    Нисам знао, хвала Ти. Боривоје Дробњаковић је иза назива тог места ставио знак питања. Мени је познато село Зрзе на КиМ, где су својевремено железничари ишли на службу – по казни.

  3. Marko

    Pola ovih prezimena nema u Maloj Krsni, selo je menjalo mesto nekoliko puta, struktura sela drugacija nego sto pise itd..