Порекло становништва села Давидовце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници на једном краку Грковачке (Штимњанске реке), који се после опет с њеним главним током састаје код села Рашинца. Поред села пролази друм Призрен-Штимња- Липњан.
Збијеног је типа. На махале се не дели, већ, како река дели село на два дела, то се ти делови зову Отуд реке и Одовуд реке.
На потесу Старосела једно се место зове Киша (Црква), а ту има и старог хришћанског гробља. Срби који су ту живели раселили се по настањивању Арбанаса на месту где је сада село. Срби Маринкови у Штимњи су извесно време у 18. веку живели у овом селу.
Арбанашки родови:
– Исеновић (2 к.), од фиса Гаша. Доселили се из Будакова у Подрими око 1830. Појасеви су им у 1931. од досељења били: Исен, Шабан, Исен, Бејта (45 година). Ово су први арбанашки досељеници у селу.
– Карадакт (3 к.), од фиса Бериша. Из Сев. Албаније су се прво доселили у Преказ (код Вучитрна), па одатле за својим рођацима отишли у предео Карадаг у Горњој Морави, али су се после вратили на Косово за бољом земљом.
– Мирена (2 к.), од фиса Битича, досељени из Мирене (Косово).
– Црнољева (1 к.), од фиса Краснића. Пресељен из Црнољеве 1916.
Поарбанашени Срби:
– Горани (4 к.). Досељени као муслимани из Горе (призренске), из Оргошта, села према Љуми, после Арбанаса Исеновића.
– Петровали (2 к.), досељени као муслимани око 1860. из Петрова, из рода Бећовића. Даља старина им је у Жегри (Горња Морава).
У селу има 8 циганских муслиманских кућа досељених као мухаџири из Топлице.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)